Cyathus striatus
| Cyathus striatus | |
|---|---|
_Willd_274333.jpg)
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | C. striatus
|
| Биномно име | |
| Cyathus striatus | |
| Синоними | |
Птичије гнездо или пругаста корпица (лат. Cyathus striatus) врста је гљиве која се може наћи широм света унутар умерених климатских зона. Забележена је у Азији, Европи, Северној и Средишњој Америци, Јужној Америци и на Новом Зеланду.[1]. Добила је назив по томе што на први поглед подсећа на минијатурно птичје гнездо у коме се налазе јаја (пакети спора). Пакети спора су причвршћени за дно гнезда помоћу танких беличастих нити. Капљице кише упадају у гнездо под одређеним углом и ослобађају пакете спора, који путују помоћу ветра до погодног тла, где се испуштају споре.[2] Насељава биљне остатке, као што су гранчице, лишће и четине на влажним и осенченим местима при тлу. Није ретка врста, а појављује се најчешће од маја до новембра. Сапрофит.
Плодно тело[уреди | уреди извор]
Плодно тело је високо 0,5—1,5 cm широко око или нешто мање од 1 cm. Док је гљива млада, јајастог је облика и у потпуности обавијена чупавим, тамносмеђим, маљавим омотачем чија се горња страна касније изравна стварајући један кожасти беличасти поклопац који при сазревању пуца и открива чашичасту (пехарасту) унутрашњост плодног тела. Зидови унутрашњости су глатки и уздужно избраздани, у почетку беличасти, а касније сиви до браонкасти. У дну гнезда налази се 12—16 белих пакетића спора (перидиола) које имају облик сочива величине око 2 mm и подсећају на птичја јаја. Пакети спора су за основу пехара везани дугим нитима.
Микроскопија[уреди | уреди извор]
Споре код ове врсте су глатке и елиптичне димензија 15—22 x 4—12 µm.
Отисак спора[уреди | уреди извор]
Отисак спора је птичјег гнезда је беле боје.
Јестивост[уреди | уреди извор]
Није јестива врста.
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Cyathus striatus -
Cyathus striatus -
перидиоле
Сличне врсте[уреди | уреди извор]
Изгледом може подсећати на Cyathus olla, али је она изнутра глатка, а споља је само пахуљаста без дугих длачица, те се због тога у народу и назива глатка кошарица.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Roberts & Evans 2011, стр. 533
- ^ Lincoff, G. H. (1981). National Audubon Society Field Guide to North American Mushrooms. New York: Random House. стр. 828–9. ISBN 978-0-394-51992-0.
Литература[уреди | уреди извор]
- Roberts, P.; Evans, S. (2011). The Book of Fungi. Chicago, Illinois: University of Chicago Press. стр. 533. ISBN 978-0-226-72117-0.
- Узелац Б., Гљиве Србије и западног Балкана, BGV Logic Београд, 2009.
- Phillips R. Macmillan, Mushrooms. London, 2006
- Фрик М. Марсо, Која је ово гљива? Препознавање, сакупљање, употреба; Београд, 2010
- Ђузепе П., Атлас гљива. Просвета, Загреб, 1997
