Lično ime

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање. Чланак је означен овим шаблоном 00.00.0000. и налази се у категорији Право. Погледајте како се мења страница или страницу за разговор за помоћ. Уклоните ову поруку када завршите.

Lično ime, u pravu, označava ono ime koje se koristi za označavanje i razlikovanje lica (osoba). Lično ime se stiče upisom u matične knjige rođenih i djeluje prema trećim licima. U većini država se sastoji od imena (prvog ili vlastitog) i prezimena (drugog ili porodičnog imena).

Pravno regulisanje ličnih imena započelo je još Tridentskim koncilom (1545—1563), kada su sve župe morale voditi matične knjige krštenih, vjenčanih i umrlih. Ovim zakonom morala su se uz sva imena, upisati i prezimena koja su postala stalna, nepromjenljiva i nasljedna. Prema akademiku Petru Šimunoviću, Tridentskim koncilom, prezimena, koja karakterišu tri spomenuta obilježja, glavna su odlika kojim se „...razlikuju od ličnih imena“, kako on piše u knjizi „Hrvatska prezimena“. Ono što Šimunović naziva „osobno ime“, i u stvari je ime individue, dok se prema zakonu u većini evropskih zemalja lično ime sastoji od imena i prezimena.

Ličnim imenima, proučavanjem njihovih značenja i porijekla bavi se lingvistička grana onomastika.

Lična imena se pišu velikim početnim slovom. Ako ima više imena, svako ime počinje velikim slovom.

Vidi još

• Brfxxccxxmnpcccclllmmnprxvclmnckssqlbb11116

Spoljašnje veze

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Lično ime

• Narodne novine 69/92.
• Stranica o hrvatskim osobnim imenima.
• Popis i značenje osobnih imena.