Пример: ознаке географског порекла додељују се према називу одређеног места, региона...па је тако „Сјенички овчији сир” — заштићени производ, а „име његовог порекла” је „Сјенички овчији сир”.
Ознаке географског порекла су заједнички назив за две врсте знакова разликовања: имена порекла и географске ознаке, које се у Србији додељују, према називу одређеног места, региона или, у ређим случајевима, земље, којим се обележава одређени пољопривредни, прехрамбени или други сличан производ.[а] Ознака географског порекла најчешће су, значајно маркетиншко средство које овлашћеном кориснику гарантује предност у односу на конкуренцију на тржишту, пошто гарантује контролисан и посебан квалитет производа и његово порекло.[1]
Трајање регистрованог имена порекла, односно регистроване географске ознаке није ограничено, али је ограничен статус овлашћеног корисника ознаке географског порекла на три године од дана уписа признатог статуса у Регистар овлашћених корисника ознаке географског порекла уз могућност продужења неограничен број пута, све док траје ознака географског порекла.
Географске ознаке порекла су постале предмет индустријске својине 1883. године, када су по први пут на међународном нивоу, прокламоване у Париској конвенцијом о заштити индустријске својине и касније, Мадридским споразумом о сузбијању лажних и преварних ознака порекла на производима (1891). Потом је следило више ревизија Париског споразума (1911. у Вашингтону, 1925. у Хагу, 1934. у Лондону и 1958. у Лисабону).[2]
Србија
У Србији овај појам се први пут помиње 1928. године, када је Краљевина Југославија приликом закључења Уговора о трговини и пловидби са Чехословачком и 1929. године и са Француском, преузете су обавезу узајамне заштите ознака и имена порекла производа.
Након Другог светско рата географске ознаке порекла разматране су тек 1958. године у оквиру Лисабонског аранжмана о међународном регистровању и заштити имена порекла производа.[3]
Географске ознаке порекла су први пут правно регулисане у оквиру Закона о заштити проналазака, техничких унапређења и знакова разликовања 1981. и 1990. и 1995. године.[4][5][6] У складу са овим законима 1993. године је заштићена ознака порекла аутохтоног Кривовирског качкаваља, док су заштиту ознаке порекла остварила три позната бела сира из источне Србије: Хомољски крављи, Хомољски овчији и Хомољски козји сир.
Да би одређени производ могао да буде означен именом порекла, потребно је да:
постоји јасна веза између његових особина и његовог географског порекла.
су особине датог производа, искључиво или битно условљене његовим географским пореклом,
се све његове производне фазе – припрема, прерада и производња - одвијају на датом географском подручју.
Пример: да би „ајвар”, био обележен именом порекла „Лесковачки домаћи ајвар”, било је неопходно да испуни одређене услове
Пример на ајвару — производу који је обележен именом порекла: Да би ајвар, био обележен именом порекла „Лесковачки домаћи ајвар”, било је неопходно да испуни следеће услове:
Да потиче из Лесковца, односно из региона Лесковца.
Да се производња, прерађује и припрема у целини у региону Лесковца.
Да су његов квалитет или његове карактеристике битно или искључиво последица те чињенице. Другим речима, „Лесковачки домаћи ајвар” дугује своје особине свом географском пореклу - природним факторима који тамо владају (паприци која се тамо гаји, макро и микро климатским условима који у том подручју постоје, итд.) или вештини, односно, посебним знањима или поступцима обраде људи који тамо живе и који га праве.
Географском ознаком се обележава роба пореклом са територије одређене земље, региона или локалитета, где се одређени квалитет, репутација или друге карактеристике робе суштински могу приписати њеном географском пореклу. Да би одређен производ могла да буде обележена географском ознаком потребно једа испуни следеће услове.
Да потиче са одређеног подручја Србије
Да се квалитет, репутација и/или друге карактеристике производа приписују његовом географском пореклу.
Да најмање једна фаза у производном процесу мора да се одвија на том географском подручју.
На пример,географска ознака заштићена на територији Републике Србије је „Вода Врњци”, а односи се на робу: минерална вода, чије извориште је у Врњачкој бањи. Производња и/или прерада и/или припрема одвија се у Врњачкој бањи.
Пример: ако је постало на глобалном нивоу уобичајено означавање сира који има укус нпр. „Камамбера“ (на слици) не могу се користити ознаке географског порекла, за такве сиреве произведен у Србији.
Као ознаке географског порекла не могу да се користити:
Термини који су дуготрајном употребом у промету постали синоними за одређену врсту производа, јер су географски називи престали да буду географски називи и постали називи самог производа.[б]
називи биљних сорти или животињских врста, чијом би заштитом настала забуна у погледу стварног географског порекла одређеног производа.
речи које су назив земље, региона или локалитета са кога производ потиче, ако код потрошача изазивају лажну представу да производ потиче из друге земље, региона или локалитета.
речи које су истоветне или битно сличне раније регистрованом жигу, уколико с обзиром на репутацију, познатост и дужину употребе тог жига постоји могућност настанка забуне потрошача у погледу произвођачког порекла производа.
Овлашћени корисници имена порекла имају право да име порекла користе за обележавање производа на који се име порекла односи.
Овлашћени корисници имена порекла имају право да име порекла и „контролисано име порекла“ употребљавају на амбалажи, каталозима, проспектима, огласима, постерима и другим облицима понуде, упутствима, рачунима и другим облицима пословне комуникације и писаног материјала.
Обавезе
Обавезе овлашћеног корисника имена порекла је поред прописаног обележавања производа и обезбеђивање уједначеног и контролисаног квалитета.
Обавезе овлашћеног корисника имена порекла је да статус овлашћеног корисника имена може де користи само у трајању како је то регулисано у Закону о ознакама географског порекла.
^Дозет,Н., Аџић, Н., Станишић, М., Живић, Н. (1996): Аутохтони мљечни производи, Пољопривредни институт, Подгорица.
^М. Остојић, Љ. Тописировић, Географска ознака порекла аутохтоних сирева ЕКОНОМИКА ПОЉОПРИВРЕДЕ Број 3/2006. УДК: 631.3:006.063
^Дозет, Н., Маћеј, О., Јовановић, С. (2004): Аутохтони млечни производи за развој специфичних, оригиналних млијечних прерађевина у савременим условима, Биотехнологија у сточарству, Институт за сточарство, Земун
.jpg)
