Vestern blot

Из Википедије, слободне енциклопедије
Vestern blot koristeći antitelo koje prepoznaje proteine modifikovane lipoidnom kiselinom.

Vestern blot (engl. Western blot) je jedna od tehnika molekularne biologije koja se koristi za detekciju specifičnog proteina u uzorku korišćenjem antitela specifičnog za dati protein.[1][2] Uzorak može biti ukupni lizat ćelije, ili izolat određene ćelijske frakcije (citosol ili jedro). Proteini u uzorku se prvo razdvajaju na poliakrilamidnom gelu na osnovu molekulske mase, a potom u procesu transfera prebacuju na membranu. Membrana, na kojoj su razdvojeni brojni ćelijski proteini, služi za detekciju proteina od interesa tehnikom Vestern blota. Naime, membrana se inkubira sa primarnim antitelom koje je specifično za željeni protein u toku čega se formira visoko specifična interakcija antitelo-protein. Detekcija signala se vrši upotrebom sekundarnog antitela koje se specifično vezuje za primano antitelo. U zavisnosti od toga kako je sekunarno antitelo obeleženo, detekcija signala može biti radioaktivna, hemiluminiscentna i fluorescentna.

Reference[уреди]

  1. ^ Ambroz K. (20. 09. 2006.). „Improving quantification accuracy for western blots“ (PDF). Image Analysis. 
  2. ^ Burnette WN. (1981). „'Western blotting': electrophoretic transfer of proteins from sodium dodecyl sulfate—polyacrylamide gels to unmodified nitrocellulose and radiographic detection with antibody and radioiodinated protein A“. Analytical Biochemistry 112 (2): 195–203. DOI:10.1016/0003-2697(81)90281-5. ISSN 0003-2697. PMID 6266278. 

Spoljašnje veze[уреди]