Ѕ (ћириличко)

С Википедије, слободне енциклопедије
Не поистовећивати са Ꚃ ꚃ.
„Ꙅ ꙅ” преусмерава овде. Не поистовећивати са Ƨ ƨ.
Ћириличко слово Ѕ ѕ
Слова словенских језика
А А́ А̀ А̄ Б В Г
Ґ Ѓ Д Ђ Е Ѐ Е́
Е̄ Ё Є Ж З З́
Ѕ И Ѝ И́ І Ї
Й Ј К Ќ Л Љ
М Н Њ О О́ О̀
Ō П Р С С́ Т
Ћ У Ў Ф Х Ц
Ч Џ Ш Щ Ъ Ы
Ь Э Ю Я
Слова несловенских језика
Ӑ Ӓ Ә Ӛ Ӕ Ғ Ҕ
Ӻ Ӷ Г̧ Г̑ Ԁ Ԃ
Ꚉ Ԭ Ԫ Ꚁ Ӗ Ӂ
Җ Ӝ Ԅ Ӟ Ҙ З̌
З̱ З̣ Ԑ Ӡ З́ Ԇ
Ꚅ Ӣ Ҋ Ӥ Қ Ӄ
Ҡ Ҟ Ҝ Ԟ Ԛ Ӆ
Ԓ Ԡ Ԉ Ԕ Ӎ Ӊ
Ң Ӈ Ԩ Ҥ Ԣ Ԋ
Ӧ О̃ Ө Ӫ Ҩ Ԥ
Ҧ Ҏ Р̌ Ԗ Ҫ Ԍ
Ҭ Ꚑ Ԏ Ӯ Ӱ Ӳ
Ү Ү́ Ұ Х̑ Ҳ Ӽ
Ӿ Һ Ꙡ Ҵ Ҷ Ӵ
Ӌ Ҹ Ꚇ Ꚓ Ҽ Ҿ
Ы̄ Ӹ Ы̆ Ҍ Ӭ Э̆
Э̄ Э̇ Ю̆ Ю̈ Ю̄ Є̈
Я̆ Я̄ Я̆ Я̈ Ԙ Ԝ
Ӏ
Историјска слова
Ꙉ Ѻ Ѹ Ꙋ Ѡ Ѽ Ѿ Ҁ
Ѣ Ꙓ Ꙗ Ѥ Ѧ Ѫ Ѩ
Ѭ Ѯ Ѱ Ѳ ֹѴ Ѷ
Ꙟ Ꚏ Ꚗ Ꙥ Ꙧ Ꙣ
Ꙑ Ꙭ Ꙩ ꙮ
Диграфи ћирилице
Сва слова ћирилице

Ѕ је ћирилично слово које има фонетску вредност /dz/.[1]

Ово старо слово је данас карактеристично једино за македонско писмо, док као глас и данас постоји у појединим крајевима Србије, Црне Горе и Бугарске. Током стандардизације црногорског језика, Војислав П. Никчевић залагао се за увођење слова Ѕ, али његов предлог није прихваћен.

У словачком језику такође постоји слово које производи овај звук, али се пише као латинична лигатура dz.

Глас /dz/ у стандардном македонском језику[уреди | уреди извор]

Упркос изостанку његове разликовне функције и ограниченом броју лексема у којима се појављује, у савременом македонском стандардном језику /dz/ има статус фонема. Одбор за стандардизацију македонског језика и правописа увео је слово Ѕ дана 4. децембра 1944. године, након што је десет чланова гласало за а један против. Као главни разлог, наводи се очување односа /ts/ : /dz/. Иако нема разликовну функцију, ипак се глас /dz/ у свести говорника македонског језика јасно издваја. Иако је у старословенском стајало између Ж и З, у македонском слово Ѕ стоји иза З.

Правопис[уреди | уреди извор]

У стандардном македонском језику, глас /dz/, звучни пандан гласа /ts/, налази се у врло ограниченом броју случајева.[2]

Глас /dz/ се најчешће налази пред вокалом (постоје комбинације /dz/ са свим вокалима): ѕид, ѕирне и ѕирка, (про)ѕирка (ж.), наѕира (и наѕре), приѕира и приѕирне, ѕиври, ѕемне и изѕемне (дијал. иѕемне), се проѕева, проѕевка, ѕевгар, ѕенѕа, ѕенѕер, Ѕака, Ѕана, Ѕоѕе, Ѕунѕуровска, ѕуни, ѕуница (дијал. ѕунка), ѕумба, уѕур.[2]

У осталим случајевима, тј. кад је уз њега сугласник, тај сугласник мора бити сонант:

  • ако /dz/ стоји испред, иза је или /v/ или /r/: ѕвезда, ѕвер, ѕвечи, ѕвиска, ѕвони, се оѕвива и се оѕв(и)е, ѕрцки, ѕрцала, наѕре, се обѕира и се обѕр(н)е;[2]
  • ако /dz/ стоји иза, испред је скоро искључиво /n/: јанѕа – јанѕи, баланѕа, ганѕа се, ганѕало, ѕенѕа, ѕенѕер, мунѕоса, панѕур, толкунѕа, малкунѕа, трошинѕа; кленѕа (и кленца), мранѕул (или мразулец, дијал. мранѕулец); чује се и мамѕер, али се обично употребљава мамзер.[2]

Слово S се никада не појављује на крају речи.[2]

Слово Ѕ не пише се у речима: зева, наɡзор, нозе, презир.[3]

Глас /dz/ у македонским дијалектима[уреди | уреди извор]

Глас /dz/ се појављује:

  • у групама ЅВ, ЅР, НЅ, ЛЅ, РЅ, ГЅ: ѕваница, бр(о)нѕа, бенѕин, менѕа, солѕа, молѕе и измолѕе, ѕарѕават, терѕија, белегѕија – мак. званица, бронза, бензин, менза, солза, молзе и измолзе, зарзават, терзија, белегзија; ср. званица, бронза, бензин, менза, суза, музе (мусти) и измузе (измусти), зарзават (зȅлēн, поврће), терзија, белензук(а) (наруквица);
  • испред вокала: ѕаден, ѕадник, ѕадниште / ѕадњиште, ѕамба / ѕумба, ѕарѕават, Ѕафир, блаѕе, ѕемна, еѕеро, ѕима, ѕимбил, ѕифт – мак. заден, задник, задниште, замба, зарзават, Зафир, блазе, земја, езеро, зима, зимбил / зембиљ, зифт; ср. задњи, задњик (задњица), задњиште, зумба (шило или железни печат), зарзават, Зафир, блȁго, земља, језеро, зима, зембиљ, зифт;
  • као резултат сибиларизације /g/: кофчеѕи, бубреѕи, белеѕи, полоѕи, по(т)праѕи, помоѕи, *друѕи (мак. и ср. ковчези, бубрези, белези, полози, по(т)прази (колани), помози, *друзи (другови)), долѕи (мак. долги; ср. дуги);
  • у множинском облику ноѕе (мак. нозе; ср. ноге);
  • на међуморфемској граници: оѕатне, оѕеме, наѕемe – мак. одзатне, одземе, надземе, ср. одзатнути (отчепити, отпушити), од(у)зети, *над(у)зети (узети више него што је потребно).[4]

Глас /dz/ у српском језику[уреди | уреди извор]

Слово Ѕ је из српске азбуке избачено реформом Вука Караџића у 19. веку, јер у његовом завичају (као ни у оном Саве Мркаља) глас њиме представљен данас не постоји.

Упркос томе, слово Ѕ је дио Мајкрософтове српске ћириличне тастатуре.

Глас /dz/ и даље постоји у зетско-рашком, косовско-ресавском, призренско-јужноморавском, сврљишко-заплањском и тимочко-лужничком дијалекту српског језика.

Зетско-рашки дијалекат[уреди | уреди извор]

Цетињско-барски говори[уреди | уреди извор]

Глас /dz/ се појављује на почетку речи (ѕвоно, ѕеница, ѕуби – у стандардном говору звоно, зеница, зуби), као производ сибиларизације Х (ораѕи, сиромаѕи – ораси, сиромаси) и у неким посуђеница из других језика (ѕанат, шанѕа – занат, шанса).[5]

Озринићко-броћански и бјелопавлићко-васојевићки говори[уреди | уреди извор]

Овај глас ретко појављује у овим говорима, углавном у речима романског порекла.[5]

Сјеничко-новопазарски поддијалекат[уреди | уреди извор]

Глас /dz/ се појављује у разним речима домаћег и страног порекла, као у ѕвоно, ѕеница, ѕуби, ѕвијезда, јеѕеро, бронѕин, ѕевојка, Реѕо, Ѕиле и др.[5]

Косовско-ресавски дијалекат[уреди | уреди извор]

Консонантски систем овог дијалекта садржи почетну групу ЅВ (ѕвезда, ѕвер, ѕвоно). Исти глас се појављује и у умањеницама и властитим именима. Понегде се појављује и група БЅ (као у бѕова) и глас у посуђеницама из румунског и албанског језика. Подручје овог дијалекта има глас /dz/ прилично распрострањен, нарочито у пограничним говорима.[5]

Призренско-јужноморавски дијалекат[уреди | уреди извор]

Глас /dz/ се појављује у консонантском систему овог дијалекта у почетном и средишњем међуморфемском положају и у топонимима (пример: ѕвоно, ѕидина).[5]

Сврљишко-заплањски дијалекат[уреди | уреди извор]

Глас /dz/ се ређе јавља у овом дијалекту, али је присутан у неким речима, као ѕвона, ѕид, поѕади.[6]

Тимочко-лужнички дијалекат[уреди | уреди извор]

И у овом дијалекту се овај глас јавља у ограниченим примерима, као у ѕвезда, ѕвоно, наѕрнул (завирио).[6]

Рачунарски кодови[уреди | уреди извор]

Знак Ѕ ѕ Ꙅ ꙅ Ꙃ ꙃ
Назив у Уникоду CYRILLIC CAPITAL LETTER DZE CYRILLIC SMALL LETTER DZE CYRILLIC CAPITAL LETTER REVERSED DZE CYRILLIC SMALL LETTER REVERSED DZE CYRILLIC CAPITAL LETTER DZELO CYRILLIC SMALL LETTER DZELO
Врста кодирања децимална хексадецимална децимална хексадецимална децимална хексадецимална децимална хексадецимална децимална хексадецимална децимална хексадецимална
Уникод 1029 U+0405 1109 U+0455 42564 U+A644 42565 U+A645 42562 U+A642 42563 U+A643
UTF-8 208 133 D0 85 209 149 D1 95 234 153 132 EA 99 84 234 153 133 EA 99 85 234 153 130 EA 99 82 234 153 131 EA 99 83
Нумеричка референца знака Ѕ Ѕ ѕ ѕ Ꙅ Ꙅ ꙅ ꙅ Ꙃ Ꙃ ꙃ ꙃ
Code page 855 137 89 136 88
Windows-1251 189 BD 190 BE
ISO-8859-5 165 A5 245 F5
Macintosh Cyrillic 193 C1 207 CF

Слична слова[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Unicode 2010.
  2. ^ а б в г д Конески 2021, стр. 102.
  3. ^ Правопис 2017, стр. 10.
  4. ^ Карлић 2013.
  5. ^ а б в г д Карлић 2013, стр. 82.
  6. ^ а б Карлић 2013, стр. 83.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Конески, Блаже (2021). Граматика на македонскиот литературен јазик. Скопје: Македонска академија на науките и уметностите. ISBN 978-608-203-337-2. COBISS.MK 55149573. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ѕ_(ћириличко)&oldid=27837064”