Корисник:ТхеСтефан12345/Садржај/Гласање1
|
Izabrani članak
Вера Благојевић (Београд, 16. мај 1920 — Кленак, код Руме, 18. март 1942), студент медицине, учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
Одрасла је у Шапцу, где је завршила основну школу и гимназију. Пошто је њен отац још у младости био близак са комуниста, Вера се следећи његов пример још као учесница гимназије определила за револуционарни омладински покрет. Након доласка на студије медицине у Београд, постала је 1938. године члан Савеза комунистичке омладине (СКОЈ). Током студија је активно учествовала у револуционарном студенстком покрету, као и у Омладинској секцији Женског покрета. У чланство Комунистичке партије (КПЈ) примљена је фебруара 1940. године.
Политички је деловала међу омладином и женама Шапца, па је у јесен 1940. године постала члан Окружни комитет КПЈ за Подриње и секретар Окружног комитета СКОЈ-а за Подриње. Након окупације Југославије, 1941. године вратила се у Шабац, где је радила на организовању омладине и припремама оружаног устанка. Након формирања Мачванског партизанског одреда, јула 1941. године, радила је политички са женама Подриња. Поред политичког рада, учествовала је и у борбама. Након почетка Прве непријатељске офанзиве, септембра 1941. године одред је морао да се повуче, а Вера је била упућена на политички рад у Јадар. У Лозници су је заробили јадарски четници, али је уз помоћ партизана успела да буде спашена из четничког затвора и врати се у одред.
Услед напорних маршева на путу ка Мачви, крајем децембра 1941. године, тешко се разболела због чега је била пребачена у село Текериш. Овде су је почетком марта 1942. године открили и заробили легализовани четници војводе Даке Тешмановића и потом предали Гестапоу у Шабац. Као „опасна комунисткиња” у истрази је била подвргнута мучењима, али како ништа није одала, осуђена је на смрт. Стрељана је 18. марта 1942. године заједно са шездесетак талаца на месту Шицара, у близини села Кленак. За народног хероја проглашена је 6. јула 1953. године.
Da li ste znali?
- … да је за првог народног хероја Југославије проглашен Петар Лековић?
- … да је највећи сателит у Сунчевом систему Јупитеров Ганимед?
- … да је лекар Жозеф Гијотен дао предлог о коришћењу гиљотине?
- … да је Беназир Буто била прва жена премијер и вођа једне муслиманске земље?
- … да Чубрина улица у Београду носи име по књижевном псеудониму писца и Његошевог учитеља Симе Милутиновића Сарајлије?
- … да је једна од најпознатијих српских сликарки Катарина Ивановић била прва жена академик код Срба?
- … да се у средини Млечног пута налази црна рупа, а што је планета старија, она је ближа њој?
Vesti
- 19. мај — Председник Ирана Ебрахим Раиси настрадао је у хеликоптерској несрећи код града Варзакана на северу Ирана.
- 18. мај — Дошло је до сукоба између сепаратиста и француских снага безбедности на француској прекоморској територији Нова Каледонија.
- 15. мај — Премијер Словачке Роберт Фицо је рањен у атентату након састанка са члановима Владе у Хандлови.
- 11. мај — Швајцарска, коју је представљао Немо са песмом The Code, победник је Песме Евровизије 2024.
- 9. мај — Никола Јокић је по трећи пут изабран за најкориснијег играча НБА (MVP) регуларне сезоне НБА лиге.
- 8. мај — Гордана Силјановска Давкова победила на председничким изборима у Северној Македонији и постала прва жена на тој функцији.
- 7. мај — Владимир Путин положио је заклетву и ступио пети пут на дужност председника Русије.
Na današnji dan…
- 350 — Непотијан, Константинов сестрић, подигао је у Риму неуспешну узурпацију против владара западног дела Римског царства Магненција.
- 1889 — Краљевина Србија преузела је од француског концесионара управљање својом железницом.
- 1940 — Окончана је евакуација више од 337.000 британских, француских и белгијских војника из Денкерка током битке за Француску.
- 1959 — Сингапур је проглашен аутономном државом у саставу Комонвелта, у којој су Британци задржали ресоре одбране и иностраних послова.
- 1968 — У Београду, а потом и у другим универзитетским центрима у Југославији, почеле су студентске демонстрације, прве у комунистичкој Југославији.
- 1989 — У експлозији гасовода на Трансибирској железници дигнута су у ваздух два путничка воза, при чему је погинуло 575 људи, а око 600 је рањено.
- 2006 — Скупштина Црне Горе је прогласила независност, чиме је Државна Заједница Србије и Црне Горе престала да постоји.
VikipedijaVikipedija je projekat enciklopedije otvorenog sadržaja na internetu koji razvijaju dobrovoljci uz pomoć viki softvera. Projekat je započet 15. januara 2001. godine i njime rukovodi Zadužbina Vikimedije. U ovom trenutku Vikipedija ima više od 20 miliona članaka na preko 270 jezika, od čega je preko 4 miliona napisano na engleskom i preko 180.000 članaka na srpskom jeziku. |
DoprinosiЧланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице. Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору. |
ZajednicaДо сада је на Википедији на српском језику 372.080 корисника отворило налог, а од тога је 1.415 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака. |