Korisnik:TheStefan12345/Sadržaj/Glasanje1
| ||||
Izabrani članak
Vera Blagojević (Beograd, 16. maj 1920 — Klenak, kod Rume, 18. mart 1942), student medicine, učesnica Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.
Odrasla je u Šapcu, gde je završila osnovnu školu i gimnaziju. Pošto je njen otac još u mladosti bio blizak sa komunista, Vera se sledeći njegov primer još kao učesnica gimnazije opredelila za revolucionarni omladinski pokret. Nakon dolaska na studije medicine u Beograd, postala je 1938. godine član Saveza komunističke omladine (SKOJ). Tokom studija je aktivno učestvovala u revolucionarnom studenstkom pokretu, kao i u Omladinskoj sekciji Ženskog pokreta. U članstvo Komunističke partije (KPJ) primljena je februara 1940. godine.
Politički je delovala među omladinom i ženama Šapca, pa je u jesen 1940. godine postala član Okružni komitet KPJ za Podrinje i sekretar Okružnog komiteta SKOJ-a za Podrinje. Nakon okupacije Jugoslavije, 1941. godine vratila se u Šabac, gde je radila na organizovanju omladine i pripremama oružanog ustanka. Nakon formiranja Mačvanskog partizanskog odreda, jula 1941. godine, radila je politički sa ženama Podrinja. Pored političkog rada, učestvovala je i u borbama. Nakon početka Prve neprijateljske ofanzive, septembra 1941. godine odred je morao da se povuče, a Vera je bila upućena na politički rad u Jadar. U Loznici su je zarobili jadarski četnici, ali je uz pomoć partizana uspela da bude spašena iz četničkog zatvora i vrati se u odred.
Usled napornih marševa na putu ka Mačvi, krajem decembra 1941. godine, teško se razbolela zbog čega je bila prebačena u selo Tekeriš. Ovde su je početkom marta 1942. godine otkrili i zarobili legalizovani četnici vojvode Dake Tešmanovića i potom predali Gestapou u Šabac. Kao „opasna komunistkinja” u istrazi je bila podvrgnuta mučenjima, ali kako ništa nije odala, osuđena je na smrt. Streljana je 18. marta 1942. godine zajedno sa šezdesetak talaca na mestu Šicara, u blizini sela Klenak. Za narodnog heroja proglašena je 6. jula 1953. godine.
Da li ste znali?
- … da je za prvog narodnog heroja Jugoslavije proglašen Petar Leković?
- … da je najveći satelit u Sunčevom sistemu Jupiterov Ganimed?
- … da je lekar Žozef Gijoten dao predlog o korišćenju giljotine?
- … da je Benazir Buto bila prva žena premijer i vođa jedne muslimanske zemlje?
- … da Čubrina ulica u Beogradu nosi ime po književnom pseudonimu pisca i Njegoševog učitelja Sime Milutinovića Sarajlije?
- … da je jedna od najpoznatijih srpskih slikarki Katarina Ivanović bila prva žena akademik kod Srba?
- … da se u sredini Mlečnog puta nalazi crna rupa, a što je planeta starija, ona je bliža njoj?
Vesti
- 19. maj — Predsednik Irana Ebrahim Raisi nastradao je u helikopterskoj nesreći kod grada Varzakana na severu Irana.
- 18. maj — Došlo je do sukoba između separatista i francuskih snaga bezbednosti na francuskoj prekomorskoj teritoriji Nova Kaledonija.
- 15. maj — Premijer Slovačke Robert Fico je ranjen u atentatu nakon sastanka sa članovima Vlade u Handlovi.
- 11. maj — Švajcarska, koju je predstavljao Nemo sa pesmom The Code, pobednik je Pesme Evrovizije 2024.
- 9. maj — Nikola Jokić je po treći put izabran za najkorisnijeg igrača NBA (MVP) regularne sezone NBA lige.
- 8. maj — Gordana Siljanovska Davkova pobedila na predsedničkim izborima u Severnoj Makedoniji i postala prva žena na toj funkciji.
- 7. maj — Vladimir Putin položio je zakletvu i stupio peti put na dužnost predsednika Rusije.
Na današnji dan…
- 350 — Nepotijan, Konstantinov sestrić, podigao je u Rimu neuspešnu uzurpaciju protiv vladara zapadnog dela Rimskog carstva Magnencija.
- 1889 — Kraljevina Srbija preuzela je od francuskog koncesionara upravljanje svojom železnicom.
- 1940 — Okončana je evakuacija više od 337.000 britanskih, francuskih i belgijskih vojnika iz Denkerka tokom bitke za Francusku.
- 1959 — Singapur je proglašen autonomnom državom u sastavu Komonvelta, u kojoj su Britanci zadržali resore odbrane i inostranih poslova.
- 1968 — U Beogradu, a potom i u drugim univerzitetskim centrima u Jugoslaviji, počele su studentske demonstracije, prve u komunističkoj Jugoslaviji.
- 1989 — U eksploziji gasovoda na Transibirskoj železnici dignuta su u vazduh dva putnička voza, pri čemu je poginulo 575 ljudi, a oko 600 je ranjeno.
- 2006 — Skupština Crne Gore je proglasila nezavisnost, čime je Državna Zajednica Srbije i Crne Gore prestala da postoji.
VikipedijaVikipedija je projekat enciklopedije otvorenog sadržaja na internetu koji razvijaju dobrovoljci uz pomoć viki softvera. Projekat je započet 15. januara 2001. godine i njime rukovodi Zadužbina Vikimedije. U ovom trenutku Vikipedija ima više od 20 miliona članaka na preko 270 jezika, od čega je preko 4 miliona napisano na engleskom i preko 180.000 članaka na srpskom jeziku. |
DoprinosiČlanke na Vikipediji zajednički pišu dobrovoljci širom sveta, a većinu stranica može da uređuje svako ko ima pristup internetu. Pritom je neophodno poštovati usvojena pravila i smernice. Postoje stranice pomoći u kojima je objašnjeno kako se izrađuju novi ili uređuju postojeći članci, kako se otpremaju ili koriste slike i drugo. U bilo kojem trenutku možete da zatražite pomoć drugih urednika ili da se obratite svom izabranom mentoru. |
ZajednicaDo sada je na Vikipediji na srpskom jeziku 372.075 korisnika otvorilo nalog, a od toga je 1.415 aktivno. Svi urednici su dobrovoljci koji ulažu radne napore u okviru različitih tematskih celina. Posetite našu Radionicu i Portale i saznajte kako vi možete pomoći. Konstruktivne diskusije i suvisli komentari o sadržaju članaka su uvek dobrodošli. Stranice za razgovor koristite za razmenu mišljenja i ukazivanje na manjkavosti u sadržaju članaka. |
sestrinskim projektima:
Podaci na Vikipodacima