Ацетон-бутанол-етанолна ферментација

С Википедије, слободне енциклопедије

Ацетон-бутанол-етанолна (АБЕ) ферментатион је процес који користи бактеријску ферментацију за производњу ацетона, н-бутанола и етанола из скроба.[1] Овај процес је развио хемичар Хајм Вејзман. То је био примарни процес за добијање ацетона током Првог светског рата, који је коришћен за производњу кордита. АБЕ процес је анаеробан (одвија се у одсуству кисеоника), слично начину на који квасац ферментише шећере да би се формирао етанол у вину, пиву, или гориву. Процес производи раствараче у односу 3-6-1, или 3 дела ацетона, 6 делова бутанола и 1 део етанол. Обично се користе бактеријске врсте из класе Clostridia (Clostridium фамилија). Clostridium acetobutylicum је најпознатија врста. Цлостридиум беијеринцкии такође даје добре резултате.

Продукцију бутанола биолошким путем је приви извео Луј Пастер 1861. Шардингер је 1905. пронашао да се ацетон може добити на сличан начин.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ ГМ Аwанг; ГА Јонес; WМ Ингледеw (1988). „Тхе ацетоне-бутанол-етханол ферментатион”. Цритиал Ревиеwс ин Мицробиологy. 15: С33—38. дои:10.3109/10408418809104464.