Glikogenoliza
Glikogenoliza (Glikogenliza) je konverzija glikogenskih polimera u glukozne monomere.[1] Glikogen se kataboliše uklanjanjem glukoznih monomera putem odvajanja sa neorganskim fosfatom čime se formira glukoza-1-fosfat.[2] Ovaj derivat glukoze se zatim konvertuje do glukoze-6-fosfata, koji je intermedijar u glikolizi.
Hormoni glukagon i epinefrin stimulišu glikogenolizu.
Funkcija[уреди | уреди извор]
Glikogenoliza se odvija u mišićima i jetri, gde je glikogen uskladišten, kao hormonski respons na epinefrin (e.g., adrenergička stimulacija) i/ili glukagon, pankreasni peptid koji podstiču niske koncentracije glukoze u krvi.
- hepatičke ćelije mogu da konzumiraju glukozu-6-fosfat u glikolizi ili da odstrane fosfatnu grupu koristeći enzim glukoza-6-fosfataza, čime oslobađaju slobodnu glukozu u krvotok, koji zatim koriste druge ćelije.
- Mišićne ćelije ljudi ne poseduju glukoza-6-fosfatazu, i stoga ne oslobađaju glukozu, nego koriste glukozu-6-fosfat u glikolizi.
Klinički značaj[уреди | уреди извор]
Parenteralna (intravenozna) administracija glukagona je česta medicinska intervencija kod dijabetičkih hitnih slučajeva kad se šećer ne može uneti oralno. On se takođe može koristi intramaskularno.
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ Donald Voet; Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 изд.). Wiley. ISBN 9780471193500.
- ^ „Glycogenesis”. Архивирано из оригинала 16. 4. 2009. г.
Literatura[уреди | уреди извор]
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
- Hemijska logika degradacije glikogena
- Glycogenolysis на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
