Гликогенолиза
Гликогенолиза (Гликогенлиза) је конверзија гликогенских полимера у глукозне мономере.[1] Гликоген се катаболише уклањањем глукозних мономера путем одвајања са неорганским фосфатом чиме се формира глукоза-1-фосфат.[2] Овај дериват глукозе се затим конвертује до глукозе-6-фосфата, који је интермедијар у гликолизи.
Хормони глукагон и епинефрин стимулишу гликогенолизу.
Функција[уреди | уреди извор]
Гликогенолиза се одвија у мишићима и јетри, где је гликоген ускладиштен, као хормонски респонс на епинефрин (е.г., адренергичка стимулација) и/или глукагон, панкреасни пептид који подстичу ниске концентрације глукозе у крви.
- хепатичке ћелије могу да конзумирају глукозу-6-фосфат у гликолизи или да одстране фосфатну групу користећи ензим глукоза-6-фосфатаза, чиме ослобађају слободну глукозу у крвоток, који затим користе друге ћелије.
- Мишићне ћелије људи не поседују глукоза-6-фосфатазу, и стога не ослобађају глукозу, него користе глукозу-6-фосфат у гликолизи.
Клинички значај[уреди | уреди извор]
Парентерална (интравенозна) администрација глукагона је честа медицинска интервенција код дијабетичких хитних случајева кад се шећер не може унети орално. Он се такође може користи интрамаскуларно.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Доналд Воет; Јудитх Г. Воет (2005). Биоцхемистрy (3 изд.). Wилеy. ИСБН 9780471193500.
- ^ „Глyцогенесис”. Архивирано из оригинала 16. 4. 2009. г.
Литература[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Хемијска логика деградације гликогена
- Глyцогенолyсис на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
