Јапанска кухиња
.jpg){kind=spacer}
Јапанска кухиња обухвата регионалну и традиционалну храну из целог подручија Јапана.Традиционална кухиња Јапана, вашоку (和食) је заснована на пиринчу са мисо супом и другим јелима са доста сезонских састојака. Прилози су често риба и кувано поврће у супи. Плодови мора су такође уобичајена храна и често се спремају на жару, али се такође могу користити и сирови у облику сашимија или сушија. Плодови мора и поврће се такође ваљају у тесто и прже, а ова група јела заједнички се називају темпура (天ぷら, 天婦羅). Осим пиринча уобичајени су и резанци као што су соба (そば) и удон (うどん).[1]
Суши[уреди | уреди извор]
Суши (すし、寿司, 鮨, 鮓, 寿斗, 寿し, 壽司) је сирова риба сервирана на пиринчу, зачињена са сирћетом. Постоје и многе варијанте које одступају од овог правила, а најпознатије су уни (ユニ) (морски јеж) и ама-еби (アマエビ) (слатки ракови). Оригинални облик сушија, данас познатији као нарезуши, први пут је направљен у Југоисточној Азији. Постоје више врсте сушија као што су чирашизуши (ちらし寿司) инаризуши (稲荷寿司), макизуши (巻寿司), нарезуши (熟れ寿司), нигиризуши (握り寿司), ошизуши (押し寿司).
Рамен[уреди | уреди извор]
Рамен су резанци у сланој супи и пример су увезеног јела из Кине. Постоје четири главна народна стила: тонкоцу (トンコツ) (свињска кост), мисо (味噌), соја сос (шоју)(醤油) и со (шио)(塩). Фукуока (福岡) је посебно позната по тонкоцу рамену. Мисо рамен је специјалност Хокаида. Рамен се по правилу прави од четири основна састојака: пшенично брашно, со, вода и кансуи (関水)(алкална вода у којој је растворен натријум и калијум бикарбонат). Основа за супу је углавном пилећи или свињски бујон, у комбинацији са различитим састојцима као што су алге (комбу)(こんぶ), туна (кацуобоши)(カツオブシ) , сушене сардине (нибоши)(ニボシ) и луком.
Унаги[уреди | уреди извор]
Унаги (ウナギ) је речна јегуља, печена на жару и премазана слатким сосом за роштиљ. Према народнон веровању, унаги је својеврстан "противотров" за врелину и влагу јапанског лета, а постоји и народни празник кад се сервира и једе унаги, дан вола, који се пада средином јула (Доyо но усхи но хи)(牛の日)[2]. Унаки је суши који се прави од унаги јегуља и краставца. Због опасности по здравље јегуље се увек кувају а најчешће се служе са тара сосом. Унаги који се пече само у соја сосу је познат као ширајаки (シラヤキ).
Соба[уреди | уреди извор]
Соба (そば) су дуге,танке резанце које се праве од хељде биљке уместо од пиринча . Нормално резанце се служе у врућем соја сосу са супом или на собној температури на постољу од бамбуса са чорбом са стране за потапање. Соба се обично једе са штапићима, и у Јапану, сматра се прихватљивим да се срче док се једу резанце, јер се тако хладе.
Шебу-Шебу[уреди | уреди извор]
Шебу-Шебу (схабу-схабу) (シャブシャブ) је јапанска ономатопеја за звук танких комада говедине или свињетине који се штапићима убацију у кључалу супу.
Окиномијаки[уреди | уреди извор]
Окиномијаки (окономиyаки) (お好み焼き) буквално "на роштиљу као што желите,". Јапански окономијаки је јапанска удобност храна у свом најсвежијем издању, и представља типично одступање од традиционалне јапанске хране. То је слана палачинка испуњена са било којим бројем ствари (али обично су то купус и свињско месо) са сувом морском травом, мајонезом и сосом.Кансаи или Осака-стил јапанског окономијаки је доминантна верзија посуде. За поховање је направљен од брашна, са ренданим нагаимом (врста јама), водом или дасхи, јајима и исецканим купусом, а обично садржи и друге састојке као што су зелени лук, месо (обично танак слој свињског стомака, често се меша са сланином), хоботнице, лигње, шкампи, поврће, мочи или сир. Јапански окономијаки се понекад сматра као омлет или палачинка и може да се назове као и "јапанска пица" или "Осака Соул фоод"[3].
Токатсу[уреди | уреди извор]
Токатсу (トンカツ) је похован и дубоко пржен свињски котлет, датира из касног 19. века када је Јапан био под утицајем западних земаља.Токатсу посебно када се сервира Куро-Бута[4] (Беркшире свињски) из Кагосхиме, служи се са мисо супом и исецканим купусом.
Иакитори[уреди | уреди извор]
Иакитори (Yакитори) (焼鳥) је сервирана пилетина која нормално иде уз хладно пиво и сматра се да се једе у време радног дана ратника. Скоро сваки део пилетине је на менију,зачињена или са схио (со) или таре сосом (врста соја соса).
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 01. 01. 2017. г. Приступљено 31. 12. 2016.
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 19. 08. 2014. г. Приступљено 31. 12. 2016.
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 01. 01. 2017. г. Приступљено 31. 12. 2016.
- ^ http://www.foodrepublic.com/2013/01/25/what-is-kurobuta-pork/
Literatura[уреди | уреди извор]
- Oxford English Dictionary, Second edition, 1989.
- Totman, Conrad (2002). A History of Japan
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
