Japanska kuhinja
.jpg){kind=spacer}
Japanska kuhinja obuhvata regionalnu i tradicionalnu hranu iz celog područija Japana.Tradicionalna kuhinja Japana, vašoku (和食) je zasnovana na pirinču sa miso supom i drugim jelima sa dosta sezonskih sastojaka. Prilozi su često riba i kuvano povrće u supi. Plodovi mora su takođe uobičajena hrana i često se spremaju na žaru, ali se takođe mogu koristiti i sirovi u obliku sašimija ili sušija. Plodovi mora i povrće se takođe valjaju u testo i prže, a ova grupa jela zajednički se nazivaju tempura (天ぷら, 天婦羅). Osim pirinča uobičajeni su i rezanci kao što su soba (そば) i udon (うどん).[1]
Suši[уреди | уреди извор]
Suši (すし、寿司, 鮨, 鮓, 寿斗, 寿し, 壽司) je sirova riba servirana na pirinču, začinjena sa sirćetom. Postoje i mnoge varijante koje odstupaju od ovog pravila, a najpoznatije su uni (ユニ) (morski jež) i ama-ebi (アマエビ) (slatki rakovi). Originalni oblik sušija, danas poznatiji kao narezuši, prvi put je napravljen u Jugoistočnoj Aziji. Postoje više vrste sušija kao što su čirašizuši (ちらし寿司) inarizuši (稲荷寿司), makizuši (巻寿司), narezuši (熟れ寿司), nigirizuši (握り寿司), ošizuši (押し寿司).
Ramen[уреди | уреди извор]
Ramen su rezanci u slanoj supi i primer su uvezenog jela iz Kine. Postoje četiri glavna narodna stila: tonkocu (トンコツ) (svinjska kost), miso (味噌), soja sos (šoju)(醤油) i so (šio)(塩). Fukuoka (福岡) je posebno poznata po tonkocu ramenu. Miso ramen je specijalnost Hokaida. Ramen se po pravilu pravi od četiri osnovna sastojaka: pšenično brašno, so, voda i kansui (関水)(alkalna voda u kojoj je rastvoren natrijum i kalijum bikarbonat). Osnova za supu je uglavnom pileći ili svinjski bujon, u kombinaciji sa različitim sastojcima kao što su alge (kombu)(こんぶ), tuna (kacuoboši)(カツオブシ) , sušene sardine (niboši)(ニボシ) i lukom.
Unagi[уреди | уреди извор]
Unagi (ウナギ) je rečna jegulja, pečena na žaru i premazana slatkim sosom za roštilj. Prema narodnon verovanju, unagi je svojevrstan "protivotrov" za vrelinu i vlagu japanskog leta, a postoji i narodni praznik kad se servira i jede unagi, dan vola, koji se pada sredinom jula (Doyo no ushi no hi)(牛の日)[2]. Unaki je suši koji se pravi od unagi jegulja i krastavca. Zbog opasnosti po zdravlje jegulje se uvek kuvaju a najčešće se služe sa tara sosom. Unagi koji se peče samo u soja sosu je poznat kao širajaki (シラヤキ).
Soba[уреди | уреди извор]
Soba (そば) su duge,tanke rezance koje se prave od heljde biljke umesto od pirinča . Normalno rezance se služe u vrućem soja sosu sa supom ili na sobnoj temperaturi na postolju od bambusa sa čorbom sa strane za potapanje. Soba se obično jede sa štapićima, i u Japanu, smatra se prihvatljivim da se srče dok se jedu rezance, jer se tako hlade.
Šebu-Šebu[уреди | уреди извор]
Šebu-Šebu (shabu-shabu) (シャブシャブ) je japanska onomatopeja za zvuk tankih komada govedine ili svinjetine koji se štapićima ubaciju u ključalu supu.
Okinomijaki[уреди | уреди извор]
Okinomijaki (okonomiyaki) (お好み焼き) bukvalno "na roštilju kao što želite,". Japanski okonomijaki je japanska udobnost hrana u svom najsvežijem izdanju, i predstavlja tipično odstupanje od tradicionalne japanske hrane. To je slana palačinka ispunjena sa bilo kojim brojem stvari (ali obično su to kupus i svinjsko meso) sa suvom morskom travom, majonezom i sosom.Kansai ili Osaka-stil japanskog okonomijaki je dominantna verzija posude. Za pohovanje je napravljen od brašna, sa rendanim nagaimom (vrsta jama), vodom ili dashi, jajima i iseckanim kupusom, a obično sadrži i druge sastojke kao što su zeleni luk, meso (obično tanak sloj svinjskog stomaka, često se meša sa slaninom), hobotnice, lignje, škampi, povrće, moči ili sir. Japanski okonomijaki se ponekad smatra kao omlet ili palačinka i može da se nazove kao i "japanska pica" ili "Osaka Soul food"[3].
Tokatsu[уреди | уреди извор]
Tokatsu (トンカツ) je pohovan i duboko pržen svinjski kotlet, datira iz kasnog 19. veka kada je Japan bio pod uticajem zapadnih zemalja.Tokatsu posebno kada se servira Kuro-Buta[4] (Berkšire svinjski) iz Kagoshime, služi se sa miso supom i iseckanim kupusom.
Iakitori[уреди | уреди извор]
Iakitori (Yakitori) (焼鳥) je servirana piletina koja normalno ide uz hladno pivo i smatra se da se jede u vreme radnog dana ratnika. Skoro svaki deo piletine je na meniju,začinjena ili sa shio (so) ili tare sosom (vrsta soja sosa).
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 01. 01. 2017. г. Приступљено 31. 12. 2016.
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 19. 08. 2014. г. Приступљено 31. 12. 2016.
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 01. 01. 2017. г. Приступљено 31. 12. 2016.
- ^ http://www.foodrepublic.com/2013/01/25/what-is-kurobuta-pork/
Literatura[уреди | уреди извор]
- Oxford English Dictionary, Second edition, 1989.
- Totman, Conrad (2002). A History of Japan
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
