Липогенеза
Липогенеза је процес којим се ацетил-КоА конвертује у масти. Ацетил-КоА је интермедијерни ступањ у метаболизму једноставних ћећера, попут глукозе, извора енергије живих бића. Путем липогенезе се енергија може ефикасно ускладиштити у облику масти. Липогенеза обухвата процесе синтезе масних киселина и накнадне синтезе триглицерида (при чему се масне киселине естерификују са глицеролом).[1] Продукти се излучују из јетре у облику липопротеина веома ниске густине (ВЛДЛ).
Синтеза масних киселина[уреди | уреди извор]
Синтеза масних киселина почиње са ацетил-КоА и одвија се додавањем двоугљеничних јединица. До синтезе долази у цитоплазми, за разлику од деградације (оксидације), која се одвија у митохондријама. Многи ензими за синтезу масних киселина су организовани у мултиензимске комплексе, синтетазе масних киселина.[2] Масне киселине се првенствено синтетишу у адипозном ткиву и јетри.[3]
Контрола и регулација[уреди | уреди извор]
Инсулин је индицатор нивоа крвног шећера у телу. Његова концентрација се повећава пропорционално са нивоом крвног шећера. Високи нивои инсулина се јављају нако уноса хране. Инсулин повећава брзину рада метаболичких путева за складиштење, попут липогенезе. Он стимулише липогенезу на два главна начина:
- ензим пируват дехидрогеназа (ПДХ), који формира ацетил-КоА, и
- ензим ацетил-КоА карбоксилаза (АЦЦ), која формира малонил-КоА из ацетyл-ЦоА
Инсулин активира те ензиме, тако да његови високи нивои доводо до свеукупног повећања нивоа малонил-ЦоА, који је неопходан супстрат за синтезу масних киселина.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Керстен С (2001). „Мецханисмс оф нутритионал анд хормонал регулатион оф липогенесис”. ЕМБО Реп. 2 (4): 282—6. ПМЦ 1083868
. ПМИД 11306547. дои:10.1093/ембо-репортс/кве071.
- ^ Елмхурст Цоллеге. „Липогенесис”. Архивирано из оригинала 21. 12. 2007. г. Приступљено 22. 12. 2007.
- ^ Ј. Пеарце (1983). „Фаттy ацид сyнтхесис ин ливер анд адипосе тиссуе”. Процеедингс оф тхе Нутритион Социетy. 2: 263—271. дои:10.1079/ПНС19830031.
