Народни универзитет у Врању
Народни универзитет у Врању је образовно-културна установа која је основана 1955. године. Своје активности реализује са 11 запослених. Зграда Народног универзитета је стара скоро један век.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Доношењем Закона о самоуправљању 1950. године, а касније 1953. и Уставног закона, створене су друштвене претпоставке за оснивање радничких универзитета. Ова културно-просветна установа требало је да задовољи оне потребе радничке класе и свеукупног грађанства које нису обухватили програми других институција из области просвете и културе. То је била пре свега, потреба да се радничка класа образује за рад и самоуправљање и обезбеди њен културни развој. Сам чин оснивања Радничког универзитета, према сачуваној документацији, имао је свечан и радни карактер и означен је као крупан културни догађај у граду, у коме је учествовало 250 људи, међу којима су били у то време најистакнутији учитељи, професори, лекари, правници политички радници, виђеније занатлије и људи са села.
На дневном реду била су питања:
- Улога и задаци Радничног универзитета
- Доношење одлуке о оснивању и усвајање Статута Радничног универзитета
- Избор управног одбора и надзорног одбора.
Воја Станковић предложио је "да се у Врању оснује Раднички универзитет као неопходна потреба наших радних људи за њихово економско, стучно, идеолошко-политичко и остало образовање". Овако изложену концепцију рада Радничког универзитета и предлог за његово усвајање у дискусији су подрзали онда водеће партијске личности и истакнуте личности из културно-просветног живота града. Скупштина је једногласно одлућила да се оснује Раднички универзитет у Врању. Текст Статута предложио је Светислав Стојановић, а у дискусији о њему учествовали су: Слободан Паламаревић, Асен Н., Божа Стојанов, Радисав Стефановић, Драгољуб Стојановић, Милорад Радивојевић, Зарије Илић, Андра Стојановић, Јовица Аврамовић, Деспот Стевановић, Радоје Кочић, Живојин Андјелковић и Воја Станковић. Статут је "у начелу усвојен", с тим "да Управни одбор Радничког универзитета прецизира и формулише одредбе чл.7 и 11 предлога Статута". Тако је основан Раднички универзитет "Моша Пијаде" у Врању, који ће, касније као Јавна установа Народни универзитет успешно вршити своју педесетогодишњу културно-просветну мисију и бити важан чинилац општег раста града и његове околине.
Данас, у области образовања ради школа за основно образовање одраслих и курсна настава. У области културе, установа се бави ликовном делатношћу, приређујуе изложбе десетак пута годишње, а има и издавачку делатност.
Запослени[уреди | уреди извор]
Укупан број запослених у Народном универзитетом је 11, од којих је шесторо мушкараца, а пет женског пола. Седморо запослених има вишу и високу стручну спрему, двоје средњу и двоје је са основном школом.
Програми и пројекти[уреди | уреди извор]
Од свог оснивања, установа је са успехом обављала програмске задатке представљајући значајан културни центар у општини Врање и Пчињском округу. Народни универзитет је добитник "Седмосептембарске награде", највећег признања града Врања, 1979, 1981. и 1998. године, за постигнуте резултате на описмењавању и образовању одраслих.
Образовна делатност Народног универзитета огледа се у оквиру одржавања курсева страних језика - енглески, немачки, италијански, шпански језик, затим занатских курсева, као и курсева информатике.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Јавна установа Народни универзитет”. Архивирано из оригинала 8. 2. 2017. г. Приступљено 6. 2. 2017.
