Станце

Координате: 42° 40′ 33″ С; 21° 51′ 20″ И / 42.675833° С; 21.855666° И / 42.675833; 21.855666
С Википедије, слободне енциклопедије

Станце
Панорама села
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПчињски
ГрадВрање
Градска општинаВрање
Становништво
 — 2011.113
Географске карактеристике
Координате42° 40′ 33″ С; 21° 51′ 20″ И / 42.675833° С; 21.855666° И / 42.675833; 21.855666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина682 m
Станце на карти Србије
Станце
Станце
Станце на карти Србије
Остали подаци
Поштански број17507
Позивни број017
Регистарска ознакаVR

Станце је насеље у Пољаници, град Врање у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 113 становника (према попису из 1991. било је 129 становника).

Опис села[уреди | уреди извор]

Станце припада Месној заједници Власе. Од центра овог села удаљено је око 1,5 км. Смештено је са обе стране Рождачке реке, близу њеног ушћа у Ветерницу, по коси званој Обарак и местима Мељак и Црна бара. Налази се између села: Ушевце на истоку, Власе на северу, Рождаце на западу и Добрејанце на југу. У село се долази из правца севера, из Власа, уз корито Рождачке реке (неки је називају Станачка). Прилаз из осталих околних села, осим из Рождаца, је отежан због конфигурације земљишта и слабих путева. Из Рождаца се стиже путем низ Рождачку реку.

Село је разбијеног типа, подељено у две махале: Доњу, у долини Рождачке реке, и Горњу, на брегу Обарак.

До ослобођења 1878. године, село је било настањено Арнаутима. После ослобођења доселили су се садашњи становници, и то: Цвејинци, најстарији досељеници, са Косова, Томинци, не зна се одакле су, Зајци и Калаверци из Власа, Дошљаци из Десивојца, Олелици из Дреновца а Николчаци из Рупја у Грделичкој клисури.

Становништво се бави пољопривредом, пре свега ратарством, сточарством и воћарством, а у долини Рождачке реке и повртарством.

Сеоска слава (крсте, литије) је у Белу недељу.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Станце живи 90 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,9 година (40,1 код мушкараца и 44,3 код жена). У насељу има 32 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,53.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 287
1953. 298
1961. 270
1971. 210
1981. 160
1991. 129 128
2002. 113 113
2011. 81
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
113 100,0%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија слика[уреди | уреди извор]


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Риста Т. Николић, Пољаница и Клисура, издање 1905. године, pp. 184. (Српски етнографски зборник, Београд, књига IV, Српска краљевска академија).

Спољашње везе[уреди | уреди извор]