Персонална унија

С Википедије, слободне енциклопедије

Персонална унија је заједница две или више држава које су повезане личношћу владара и то не на основу уговора него према уставним прописима сваке од њих. Те државе су потпуно одвојене, како у погледу њихових унутрашњих тако и спољних послова. Персонална унија дакле, слично као реална унија, није држава, не посједује самостални међународноправни субјективитет, већ њега задржавају њене чланице, које су овде самосталне у правом смислу речи (за разлику од реалне уније). Пошто имају заједничког владара, обично деле само политичке делатности везане за шефа државе, а ретко врло мало других.

Персоналне уније могу настати из врло различитих разлога од скоро случајности (принцеза која је већ удата за краља постаје владајућом краљицом, а њихово дете наслеђује круну обе земље) до практично анексије (где се персонална унија понекад чини као начин спречавања устанака). Оне такође могу бити законске (устави држава јасно изражавају да ће се удружити заједно) или незаконске (у том случају могу лако бити прекинуте нпр. различитим наследним правилима).

Будући да се шеф државе у случају републике по правилу бира из реда грађана те државе, персоналне уније се готово искључиво, мада не нужно, јављају код монархија, односно тамо где постоји могућност наслеђивања престола неке друге државе преко брака или родбинских веза. С опадањем броја монархија током 20. века, персоналне уније су постале прилично ретке. Тамо где постоје, најзначајније међу такозваним Краљевинама Комонвелта, већином су данас церемонијалне, док генерални гувернер, по теорији представник шефа државе, има само маргиналну политичку моћ па се именује и мора слушати савет локалног шефа владе.

Персоналну унију не би требало мешати са династичком унијом, која представља две или више држава у којима владаја иста династија (али други владар). Персонална унија не сме се поготову мешати с федерацијом (попут Сједињених Држава), која се међународно сматра јединственом државом. Персонална унија често на крају прерасте у федерацију или обратно.

Некада се израз персонална унија у пренесеном значењу користи и у случајевима када иста особа управља двема или више фирмама, врши две или више функција.

Садржај: ^ | 0—9 | А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

^ | 0—9 | А | Б | C | Ч | Ћ | D | Џ | Ђ | Е | Ф | Г | Х | I | Ј | К | L | Љ | M | Н | Њ | О | П | Р | С | Ш | Т | У | V | З | Ж

Дефиницја[уреди | уреди извор]

У персоналној унији особа једног шефа окупља две или више држава које правно у потпуности задржавају своју независност.[1]

Персонална унија је обично последица закона о наслеђивању због којих један владар држи два престола. Но унија може бити и жељена, као што је била персонална унија Литваније и Пољске путем склапања брака великог војводе Ладислава Јагеловића и краљице Хедвиге (1385), или унија двају делова Румуније, истовременим избором кнеза Цузе за господара Молдавије и Влашке (1856).[1]

Нема, дакле, ваљаних разлога да се, како се то често чини, пресонална унија ограничи на монархију. Више држава може бирати истог председника. Боливар је истовремено био председник трију република — Перуа (1813), Колумбије (1814) и Венецуеле (1816). Заједница француског устава из 1958. у становитој мери је била персонална унија.[1]

Уставна независност и политичка симбиоза држава уједињених у персоналну унију[уреди | уреди извор]

Гледано само правно, унија постоји само у особи шефа двеју држава. Свака задржава своју политичку организацију као апсолутно одељену. Начела и институције чак могу бити сасвим различити. Тако су Белгија и слободна држава Конго, у време њихове пресоналне уније (1885-1908), биле једна парламентарна,а друга апсолутна монархија.[1]

Истоветност уставних правила потребна је само у једном, а то је пренос функција шефа државе. Кад та правила почну да се разликују, унија природно нестаје.[2]

Нема, као у федерацији, заједничких институција. Шеф државе никада не интервенише као шеф уније, него час као шеф једне, а час као шеф друге државе. Он је особа с више улога, qуи плурес сустинет пресонас.[2]

Но‚та политичка двојност, како на унутрашњем тако и на међународном плану, не сме довести до екстремних политичких поселдица. Ако државе уједињене у пресоналној унији могу међусобно да склапају уговоре, ако могу да размењују дипломате и закључују савезе, ако чак могу бити, у односу на неку трећу силу, једна у рату, а друга у миру, оне не би могле, премда се то хипотетски разматрало, да буду у рату једна са другом. „Иста физичка особа може имати два правна статуса, али ће свеједно имати само једну вољу.“ Повесно, ту истоветност често узрокује апсолутни или један ограничени монарх коју управља спољном политиком, заповеда војском, диктира законе и дели правду. У њему су се мешали реалитети власти и остваривала се „права владалачка симбиоза“.[2]

Та се симбиоза протеже све од врхова па до базе. Начело да су држављани једне државе странци у другој увек је било, фактички и правно, увелико ублажено. На пример, за краљевања неколико Џорџова, хановерски племићи су имали одређени ранг на енглеском двору и обрнуто.[2]

Политичка блискост коју између две државе ствара персонална унија у иностранству се сматра толико незгодном или чак опасном да су је уговори и устави понекад из предострожности забрањивали: Пиринејски мир који је забрањивао евентуалну унију између Француске и Шпаније (1659); Лондонски споразум који је имао на уму Грћку и Данску (1836); грчки устав из 1863. итд.[2]

Примери персоналних унија[уреди | уреди извор]

Албанија[уреди | уреди извор]

  • Персонална унија (није опште призната) с Италијом од 1939. до 1946. (када је проглашена републиком)
  • Персонална унија (није опште призната) с Етиопијом од 1939. до 1941.

Андора[уреди | уреди извор]

  • Делимична персонална унија с Француском од 1607. до 1993. (француски председник и некада краљ Француске био је један од два шефа државе Андоре)

Антигва и Барбуда[уреди | уреди извор]

Аустралија[уреди | уреди извор]

Аустрија[уреди | уреди извор]

Бахами[уреди | уреди извор]

Барбадос[уреди | уреди извор]

Белизе[уреди | уреди извор]

Цејлон[уреди | уреди извор]

  • (сада Шри Ланка) Комонвелт од 1948.-1972. (када постаје република). Види Антигва и Барбуда, изнад, за раније и садашње чланове.

Чешка (Бохемија) и Моравска[уреди | уреди извор]

Данска[уреди | уреди извор]

Енглеска[уреди | уреди извор]

Етиопија[уреди | уреди извор]

Фиџи[уреди | уреди извор]

  • Комонвелт од 1970. до 1987. (војни пуч након независности). Види Антигва и Барбуда, изнад, за раније и садашње чланове.

Финска[уреди | уреди извор]

  • Персонална унија с Русијом од 1809. (уступљена од Шведске) до 1917.

Француска[уреди | уреди извор]

  • Делимична персонална унија с Андором од 1607. до 1993. (француски председник, раније краљ, је био један од два шефа државе Андоре)

Гамбија[уреди | уреди извор]

  • Комонвелт од 1965.–1970. (република након независности). Види Антигва и Барбуда, изнад, за раније и садашње чланове.

Гана[уреди | уреди извор]

  • Комонвелт од 1957.–1960. (република након независности). Види Антигва и Барбуда, изнад, за раније и садашње чланове.

Гренада[уреди | уреди извор]

Гвајана[уреди | уреди извор]

  • Комонвелт од 1966.–1970. (република након независности). Види Антигва и Барбуда, изнад, за раније и садашње чланове.

Хановер[уреди | уреди извор]

Холандија[уреди | уреди извор]

Хрватска[уреди | уреди извор]

Индија[уреди | уреди извор]

Ирска[уреди | уреди извор]

Исланд[уреди | уреди извор]

  • Персонална унија с Данском од 1918. (прекинута од Данске) до 1944.

Италија[уреди | уреди извор]

Јамајка[уреди | уреди извор]

Јужна Африка[уреди | уреди извор]

Канада[уреди | уреди извор]

Кенија[уреди | уреди извор]

  • Комонвелт од 1963.–1964. (република након независности). Види Антигва и Барбуда, изнад, за раније и садашње чланове.

Литванија[уреди | уреди извор]

Луксембург[уреди | уреди извор]

Малта[уреди | уреди извор]

  • Комонвелт од 1964.–1974. (република након независности). Види Антигва и Барбуда, изнад, за раније и садашње чланове.

Маурицијус[уреди | уреди извор]

  • Комонвелт од 1968.–1992. (република након независности). Види Антигва и Барбуда, изнад, за раније и садашње чланове.

Нигерија[уреди | уреди извор]

  • Комонвелт од 1960.–1973. (република након независности). Види Антигва и Барбуда, изнад, за раније и садашње чланове.

Норвешка[уреди | уреди извор]

Нови Зеланд[уреди | уреди извор]

Пакистан[уреди | уреди извор]

  • Комонвелт од 1947.–1956. (република након независности од Индије). Види Антигва и Барбуда, изнад, за раније и садашње чланове.

Папуа Нова Гвинеја[уреди | уреди извор]

  • Од 1975. након независности од Аустралије, Комонвелт, службено персонална унија од 1927. (види Антигва и Барбуда, изнад, за раније и садашње чланове)

Пољска[уреди | уреди извор]

Пољско-литванска заједница[уреди | уреди извор]

  • Персонална унија са Шведском од 1592. до 1599.
  • Персонална унија Пољске односно Пољско-литванска заједнице се Саксонијом од 697. до 1706, од 1709 до 1733, и од 1734 до 1763)

Португал[уреди | уреди извор]

Русија[уреди | уреди извор]

  • Персонална унија с Финском од 1809. до 1917.
  • Персонална унија са Пољском (1815-1831), после (1831-1863) реална унија с Пољском, касније Пољска постала део Русије.

Шлезвиг и Холштајн[уреди | уреди извор]

Сијера Леоне[уреди | уреди извор]

  • Комонвелт од 1961.–1971. (република након независности). Види Антигва и Барбуда, изнад, за раније и садашње чланове.

Соломонова Острва[уреди | уреди извор]

Света Луција[уреди | уреди извор]

Свети Кристофер и Невис[уреди | уреди извор]

Свети Винцент и Гренадини[уреди | уреди извор]

Свето римско царство[уреди | уреди извор]

Шкотска[уреди | уреди извор]

Шпанија[уреди | уреди извор]

Шведска[уреди | уреди извор]

Тангањика[уреди | уреди извор]

  • (сада Танзанија) Комонвелт од 1961.–1962. (република након независности). Види Антигва и Барбуда, изнад, за раније и садашње чланове.

Тринидад и Тобаго[уреди | уреди извор]

  • Комонвелт од 1962.–1976. (република након независности). Види Антигва и Барбуда, изнад, за раније и садашње чланове.

Тувалу[уреди | уреди извор]

Уганда[уреди | уреди извор]

  • Комонвелт од 1962.–1963. (република након независности). Види Антигва и Барбуда, изнад, за раније и садашње чланове.

Угарска (Мађарска)[уреди | уреди извор]

Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске[уреди | уреди извор]

Уједињено Краљевство Велике Британије и Сјеверне Ирске[уреди | уреди извор]

  • Персонална унија с Ирском од 1922. (прекинута) до 1949.
  • Од 1927. након стварања многоструке круне, Комонвелт, службено персонална унија од 1927. (види Антигва и Барбуда, изнад, за раније и садашње чланове)

Велика Британија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Прéлот 2002, стр. 260.
  2. ^ а б в г д Прéлот 2002, стр. 261.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Марцел Прéлот (2002). Политичке институције: опћа теорија политичких институција. Загреб: Политичка култура.

Види још[уреди | уреди извор]