Сава Тутунџић
Сава Тутунџић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1928. |
Место рођења | Београд, Краљевина СХС |
Датум смрти | 30. март 2020.91/92 год.) ( |
Место смрти | Београд, Република Србија |
Образовање | Филозофски факултет Универзитета у Београду |
Научни рад | |
Поље | египтологија, археологија Блиског истока |
Институција | Филозофски факултет Универзитета у Београду |
Ученици | Бранислав Анђелковић, Вера Васиљевић |
Сава Тутунџић (Београд, 1928 — Београд, 30. март 2020) био је археолог, египтолог и професор Филозофског факултета Универзитета у Београду за предмет Археологија Блиског истока, главни и одговорни уредник Зборника Филозофског факултета, председник Секције за археологију Блиског истока и члан управног одбора Српског археолошког друштва, члан Међународне асоцијације египтолога (Берлин) и Међународног биографског центра (Кембриџ).
Школовање[уреди | уреди извор]
Рођен је у Београду, 1928. године, где се и школовао. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду 1955. године, а на основу културне конвенције између Уједињене арапске републике Египат и СФРЈ започео постдипломске студије на Филозофском факултету Универзитета у Каиру 1959. године, али их је завршио у Београду где је докторирао 1965. године.[1][2] Ужа специјалност су му биле праисторија и прото-историја југоисточног Леванта.
Научни рад[уреди | уреди извор]
Током своје више деценијске каријере Тутунџић је публиковао велики број стручних и научних радова, укључујући:
- „The Group of Narrowing Nacked Jars and One-loop-handled Vassels at Maadi in Relation to the Palestinian Ceramic Ware“, (1985).
- „The Problem of Foreign North-Eastern Relations of Upper Egypt, Particulary in Badarian Period“, (1989).
- „Relationships between Late predynastic Egypt and Palestine: Some Elements and Phenomena“, (1989).
- Доњи Египат у халколитском периоду и односи са јужним Левантом: прва половина IV миленијума. 2004. ISBN 978-86-904455-2-3..
- Јужни Левант у халколитском периоду: од V до прве половине IV миленијума, са једним прилогом Душана Михаиловића. 2007. ISBN 978-86-904455-6-1..
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Матић, Урош (2011). „Слике фараонске прошлости: о развоју и стању египтологије у Србији” (ПДФ). Египат у сећању Србије: 39.
- ^ Тодоровић, Милош (2021). Србија и Египат: српско-египатски међукултурни односи. Београд: Алиа Мунди. стр. 70. ИСБН 978-86-81396-12-4. Приступљено 7. 9. 2023.
Литература[уреди | уреди извор]
- Ко је ко у Србији, биографски лексикон: интелектуална, уметничка, политичка, финансијска, војна, спортска елита Србије, Београд, Библиофон – Who is who, 1995.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]