Сигнални пептид
| Идентификатори | |
|---|---|
| Симбол | ? |
| ОПМ суперфамилија | 292 |
| ОПМ протеин | 1скх |
Сигнални пептид (сигнална секвенца, водећа секвенца, водећи пептид) је кратак (5-30 аминокиселина дугачак) пептид присутан на N-терминусу већине ново синтетисаних протеина који су намењени пролазу кроз секреторне путеве.[1] У ову групу протеина се убрајају они: који бораве унутар појединих органела (ендоплазматични ретикулум, Голџијев апарат, ендозоми), који се излучују из ћелије, или се умећу у ћелијске мембране. Већина трансмембранских протеина типа I садрже сигналне пептиде, док се већина протеина типа II и вишепролазних мембранских протеина сортира у секреторним путемима на основу њиховог првог трансмембранског домена, који биохемијски подсећа на сигналну секвенцу, мада се не долази до одсецања.
Транслокација[уреди | уреди извор]
Код прокариота, сигнални пептиди усмеравају ново синтетисани протеин у SecYEG канал за провођење протеина, који се налази у ћелијској мембрани. Код еукариота постоји хомологни систем, који усмерава ново синтетисане протеине у Sec61 канал, који је сличан са SecYEG по секвенци и структури, али је присутан у ендоплазматичном ретикулуму.[2] Оба канала, SecYEG и Sec61, носе заједничко име транслокон, док се пренос кроз ове канале назива транслокација. Док се протеини излучују кроз канал, може доћи до дифузије трансмембранских домена кроз бочну страну транслокона у околну мембрану.
Структура сигналног пептида[уреди | уреди извор]
Основа сигналног пептида садржи дугачак сегмент хидрофобних аминокиселина које имају тенденцију да формирају један алфа хеликс. Многи сигнални пептиди почињу са кратким позитивно наелектрисаним сегментом аминокиселина, који може да помогне у успостављању коректне топологије полипептида током транслокације, што је познато као позитивно унутрашње правило. На крају сигналног пептида типично постоји сегмент аминокиселина који препознају и пресецају сигналне пептидазе. Ово место пресецања је одсутно код трансмембранских домена који служе као сигнални пептиди. Сигналне пептидазе могу да делују током, или након завршетка транслокације. Оне формирају слободне сигналне пептиде и матурисани протеин. Слободни сигнални пептиди се даље разграђују специфичним протеазама.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Блобел Г, Добберстеин Б. (1975). „Трансфер оф протеинс ацросс мембранес. I. Пресенце оф протеолyтицаллy процессед анд унпроцессед насцент иммуноглобулин лигхт цхаинс он мембране-боунд рибосомес оф мурине мyелома.”. Ј Целл Био. 67 (3): 835—51. ПМИД 811671.
- ^ Рапопорт Т. (2007). „Протеин транслоцатион ацросс тхе еукарyотиц ендопласмиц ретицулум анд бацтериал пласма мембранес.”. Натуре. 450 (7170): 663—9. ПМИД 18046402.
Види још[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Сигнал+Пептиде на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
- SPdb (Signal Peptide DataBase) Архивирано на сајту Wayback Machine (22. јануар 2016)
- SignalP