Синтеза аминокиселина

С Википедије, слободне енциклопедије

Синтеза аминокиселина је сет биохемијских процеса (метаболичких путева) којима се формирају разне аминокиселине из других једињење. Супстрати за те процесе су разна једињења из хране организама или из медија за раст. Сви организми немају способност синтезе свих аминокиселина. На пример, људи могу да синтетишу само 12 од 20 стандардних аминокиселина.[1]

Фундаментални проблем са којим се суочавају биолошки системи је приступ азоту у облику који је подесан за употребу. Тај проблем су решили поједини микроорганизми који имају способност редуковања инертног N≡N молекула (азотног гаса) у два молекула амонијака. Амонијак је извор азота за све аминокиселине. Угљенична основа се формира у гликолитичком путу, пентозно фосфатнм путу, или у циклусу лимунске киселине.

Један важан аспект биосинтезе аминокиселина је стереохемијска контрола. Пошто су све аминокиселине изузев глицина хиралне, биосинтезом се мора прецизно формирати коректан изомер. За сваку од 19 реакција формирања хиралних аминокиселина, стереохемија на α-угљеничном атому се успоставља путем трансаминације у којој учествује пиридоксал фосфат. Скоро све трансаминазе које посредују те реакције су изведене из заједничког претка, што је још једна илустрација тенденције да се ефективна решења биохемијских проблема задржавају током еволуције.

Аминокиселинска синтеза[уреди | уреди извор]

Аминокиселине се синтетишу из α-кетокиселина, и затим се трансаминују са друге аминокиселине, обично глутамата. Ензими који посредују ову реакцију су аминотрансферазе.

α-кетокиселина + глутамат ⇄ аминокиселина + α-кетоглутарат

Сам глутамат се формира путем аминације α-кетоглутарата:

α-кетоглутарат + NH4+ ⇄ глутамат

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Доналд Воет; Јудитх Г. Воет (2005). Биоцхемистрy (3 изд.). Wилеy. ИСБН 9780471193500. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]