Пређи на садржај

Уронска киселина

С Википедије, слободне енциклопедије
β-D форма глукуронске киселине (након оксидизације).
Глукоза (пре оксидизације)
Фишерове пројекције глукозе и глукуронске киселине. Глукозни терминални примарна алкохолна група је оксидована до карбоксилне киселине.

Уронске киселине су класа шећерних киселина са карбонилном и карбоксилном функционалном групом. Оне су шећери у којима је терминална хидроксилна група оксидована до карбоксилне киселине. Оксидација терминалног алдехида доводи до формирања алдонске киселине, док оксидација терминалне хидроксилне и алдехидне групе производи алдаринску киселину. Имена уронских киселина су генерално базирана на њихобом родитељсом шећеру, на пример, уронско киселински аналог глукозе је глукуронска киселина. Уронске киселине изведене из хексоза су познате као хексуронске киселине, а уронске киселине изведене из пентоза су познате као пентуронске киселине.[1]

Примери[уреди | уреди извор]

Нека од тих једињења имају важне биохемијске функције; на пример, многи отпадни материјали у људском телу се излучују у урином у облику глукуронатних соли, и идуронских киселина је компонента структурних комплекса као што су протеогликани.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Хеxурониц ацид”. енцyцлопедиа.цом. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]