Đorđe Radak
| Akademik prof. dr Đorđe Radak | |
|---|---|
 Akademik prof. dr Đorđe Radak | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 31. jul 1956. |
| Mesto rođenja | Vršac, Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija |
| Obrazovanje | Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu |
| Naučni rad | |
| Polje | Medicina, Hirurgija, Vaskularna hirurgija |
| Poznat po | Vaskularna hirurgija, Aneurizma trbušne aorte |
Đorđe Radak je (Vršac, 31. jul 1956) opšti i vaskularni hirurg; Redovni profesor hirurgije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu; Direktor Klinike za hirurgiju Euromedik u Beogradu; Šef katedre za vaskularnu hirurgiju sa angiologijom na Medicinskom fakultetu u Beogradu u periodu od 2003. do 2019. godine. Redovni je član Odeljenja medicinskih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti od 2015.[1][2]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rođen je u Vršcu, 31. jun 1956. Završio je Medicinski fakultet u Beogradu. Usavršavao se kao mladi hirurg, dobitnik stipendije Nemačke vlade (DAAD), kod čuvenog prof. Jörg-Friedrich Vollmar.
Specijalizaciju iz opšte hirurgije (1986), kao i užu specijalizaciju iz vaskularne hirurgije (2002) završio je sa odlikom. Magistrirao je i doktorirao na eksperimentalnoj aterogenezi.[2] Prošao je uspešno kroz sva nastavna zvanja, od demonstratora anatomije do redovnog profesora hirurgije.
Stečena profesionalna znanja je ugradio u razvoj Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje, gde je okupio i motivisao grupu mladih hirurga sa naučnim ambicijama. Godišnje je izvodio oko 600 vaskularnih operacija, a tim koji je formirao godišnje uradi oko 2.000 arterijskih rekonstrukcija i oko 300 endovaskularnih intervencija, sa rezultatima na nivou velikih svetskih centara.
Najveće interesovanje stručne javnosti izazvao uvođenjem sledećih hirurških procedura:
- Everzione endarterektomije karotidnih arterija (1993), kao revolucionarno nove metode, prolazeći kroz fazu ranog skepticizma do potpunog prihvatanja i najveće serije operacija u Evropi (preko 15.000).
- Uveo je nove metode u oblasti rekonstrukcija supraaortalnih grana i vertebralne arterije i razvio nove pristupe u hirurgiji aneurizmatske bolesti aorte, učestvovao je u prvim transplantacijama jetre i pankreasa.
- Pokrenuo je modernu endovaskularnu hirurgiju: ugradnja stent-grafta zbog aneurizme torakalne aorte, (2004. godine) i prve “hibrid“ procedure u lečenju multiplih lezija supraaortalnih i perifernih arterija (2013. godine) primenom endovaskularne u kombinaciji sa otvorenom vaskularnom hirurgijom.
- Dizajnirao je i uveo u svakodnevnu upotrebu Bazu podataka za prospektivno praćenje rezultata lečenja.
Prof. Dr Đorđe Radak je bio je mentor za preko 30 magisterijuma, doktorskih disertacija i radova uže specijalizacije. Praktično je obučio više od 60 vaskularnih hirurga iz zemlje i inostranstva.
Za dopisnog člana SANU izabran je 5. novembra 2009, a za redovnog 2015.[1]
Stručni je recezent u Journal of Vascular Surgery, Angiology i drugim časopisima sa visokim profesionalnim faktorom uticaja.
Predsednik je Komisije za cikluse predavanja SANU, član je Odbora za kardiovaskularnu patologiju, Odbora za humanu reprodukciju, Odbora za tumore urogenitalnog trakta, Međuodeljenjskog odbora za proučavanje života i rada srpskih naučnika, Srpskog lekarskog društva, Udruženja za vaskularnu medicinu Srbije, Udruženja kardiovaskularnih hirurga Srbije, Međunarodne unije angiologa, Evropskog udruženja vaskularnih i endovaskularnih hirurga, Međunarodnog društva za vaskularnu hirurgiju, Grupe za vaskularna i endovaskularna istraživanja i Međunarodnog društva za transplantologiju.[1] Dobitnik je godišnje nagrade za naučni rad Srpskog lekarskog društva, nagrade za najbolji rad kongresa Svetske federacije vaskularnih društava, medalje „Kapetan Miša Anastasijević” i medalje „Vladan Đorđević”.[1]
Dobitnik je Medalje "Dr Vladan Đorđević" za doprinose u razvoju srpske hirurgije 2010.[2]
Naučni rad[uredi | uredi izvor]
Publikovao je više od 940 radova. Baza Scopus prikazuje više od 200 u celini publikovanih radova. Objavio je 105 poglavlja u međunarodnim knjigama i domaćim monografijama. Urednik je u 8 knjiga. Jedini je autor 3 knjige koje su specijalizanti hirurgije prihvatali kao "bukvare" hirurške tehnike:
"Hirurški pristupi arterijama",
"Revaskularizacija mozga" i
"Karotidna hirurgija".
U bazi podataka Science Citation Index Expanded i Web of Science prikaѕuje više od 2,000 citata Dr. Đorđa Radaka (uz 1307 "on behalf" citata), a u bazi Scopus preko 950 citata. Hiršov indeks (h–index) je 17.
Publikovao je inovativne naučne radove pokušavajući da rezultate dobre hirurgije oplemeni bazičnim istraživanjima, da prevenira komplikacije i približi se tretiranju genomskih, proteomskih i metaboličkih uzroka ateroskleroze i aneurizmatske bolesti.
Bio je član upravnog borda u European Society for Vascular and Endovascular Surgery, do 2006. i International Union of Angiology (IUA), od 2002.
Predsednik Sekcije za angiologiju i vaskularnu hirurgiju Srpskog lekarskog društva je bio od 2002. Redovni je član Akademije medicinskih nauka SLD i član Naučnog veća Akademije. Aktuelni je predsednik Udruženja za vaskularnu medicinu Srbije.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v „Đorđe Radak”. SANU.
- ^ a b „Akademik prof. dr Đorđe Radak”. drradak.com. Pristupljeno 25. 1. 2024.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Zvanična internet prezentacija akademik prof dr. Đorđe Radak
- Vaskularna hirurgija produžava život nekoliko decenija („Politika”, 5. mart 2023)
- Intervju „Hirurgija je poezija preciznosti" („Ekspres”, 29. novembar 2022)
- Karotidna bolest i kako je prepoznati? („Farmamedika”, 22. septembar 2022)
- Protokoli i tehnologija nisu preči od pacijenta („Novosti”, 17. jul 2022)
