Đorđe Šijački
| Đorđe Šijački | |
|---|---|
 Đ. Šijački, matematički fizičar | |
| Lični podaci | |
| Mesto rođenja | Novi Sad, FNRJ |
| Naučni rad | |
| Institucija | Fizički fakultet Institut za Fiziku |
Đorđe Šijački (Novi Sad, 13. jun 1947) srpski je atomski fizičar i profesor na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.[1]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rođen je u Novom Sadu 1947. godine. Živeo je u Sremskim Karlovcima, gde mu je otac Mirko bio direktor Karlovačke gimnazije i predavao matematiku, a majka Milena srpski jezik i književnost.
Porodica Šijački se potom seli u Sremsku Mitrovicu, zatim u Bačku Palanku pa u Beograd.[2]
Završio je Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu Odsek tehničke fizike. Studije elektrotehnike je završio kao najbolji student generacije. Zaposlio se u teorijskoj grupi Fizičke laboratorije u Vinči. Upisavši poslediplomske studije teorijske fizike na Fizičkom fakultetu, vratio se izvorima ove nauke. Bio je student prve generacije na smeru koji su formirali profesori Milan Vujičić, Fedor Herbut i Zvonko Marić.
Njegova doktorska disertacija je izazvala veliki interes istraživača ne samo u nuklearnoj i fizici čestica, koji su radili na problemima ”rotacionih vrpci” i Redže trajektorija hadrona, već i u matematičkoj fizici i uvela mladog doktoranda u svetsku orbitu. Šijački je “razrešio konfuziju oko spinorskih reprezentacija”, došao do kompletnog skupa rešenja i objasnio zašto je jedan broj ranijih radova bio netačan. Po povratku u zemlju i odsluženja vojnog roka u mornarici, u Vinči, a kasnije na Institutu za fiziku, bavi se međusobno povezanim oblastima: reprezentacijama SL(n,R) simetrija, klasifikacijom hadrona (jako interagujućih nuklearnih čestica), generalizacijom Ajnštajnove opšte teorije relativnosti i simetrijama ekstendiranih objekata (strune, membrane) - koliko je moguće, uvek iz “svog ugla” (hromo-gravitacija je bio potpuno nov pristup fizici nuklearnih sila, tj. jakih interakcija).
Profesor Šijački se posebno zainteresovao za problem spinora u teoriji gravitacije. I tu je, zbog nekih znanja o svetskim spinorima, problem posmatrao iz “malo dugačijeg” ugla. “Pri prelasku sa specijalne na opštu teoriju relativnosti Ajnštajn je uveo fizička polja tzv. svetskih tenzora, koja opisuju bozonsku materiju. Fermionska materija se u Ajnštajnovoj teoriji suštinski i dalje opisuje korišćenjem specijalne relativnosti. Ispostavlja se da je suštinski opis fermionskih polja u zakrivljenom prostoru dat objektima sa beskonačno komponenti, opisanih simetrijama koje sam počeo da istražujem radeći doktorat. Rad na gravitaciji je postao nova inspiracija za dalje proučavanje tih simetrija i njihovih primena u opisu osnovne materije u mikrosvetu zakrivljenog prostor-vremena. Kompletirao sam sliku materije u kvantnoj relativističkoj fizici uvodeći svetske spinore, čime se, uz svetske tenzore, dobija jedinstven opis materije”.
Šijački je uspeo da nađe “uopštenje” čuvene Dirakove jednačine na beskonačno-komponentne svetske spinore u tri prostorno-vremenske dimenzije. “Moje duboko uverenje je”, kaže, “da će svetski spinori imati značajnu ulogu u formulisanju buduće kvantne teorije gravitacije, največeg izazova savremene teorijske fizike“.
Sa Izraelcem Juvalom Nojmanom, ocem simetrija elementarnih čestica, radio je na problemu klasifikacije hadrona. „Eksperimentalno je otkriveno da ovih čestica, kao što su proton i neutron, ima na stotine i postavlja se pitanje uvođenja njihove organizacije slično redu u svetu atoma koji je uveo Mendeljejev. Koristeći SL(4,R) relativističko uopštenje SL(3,R) simetrije, koje sam predložio u doktorskoj tezi, došli smo do klasifikacione šeme hadrona koja se slaže sa eksperimentom. U daljem radu smo, polazeći od fundamentalne teorije kvantne hromo dinamike (QCD), koja opisuje nuklearne interakcije kvarkova, formulisali dinamičku teoriju, ‘hromo-gravitaciju'. Hromo-gravitacija je dala dinamičko opravdanje za našu klasifikaciju hadrona i omogućila izvođenje čuvene relacije između mase i spina hadrona koji se nalaze na tzv. Redže trajektorijama. Spektar hadrona, vezanih stanja kvarkova, nije moguće teorijski izračunati direktno polazeći od QCD teorije zbog jačine same interakcije (“zarobljavanje” kvarkova). Pokazali smo da se, na rastojanjima kvarkova kada interakcija raste i dolazi do formiranja hadrona, teorija može približno matematički opisati formalizmom opšte teorije relativnosti i tako došli do hromo-gravitacije.
Pripada timu istraživača iz Instituta za fiziku, koji učestvuje u radu ATLAS kolaboracije u istraživanjima na Velikom hadronskom sudaraču (LHC) u Evropskom centru za nuklearna istraživanja (CERN) u Ženevi.[3]
Na Fizičkom fakultetu je zasnovao predmete Simetrija elementarnih čestica i Teorija elementarnih čestica a na postdiplomskim studijama, gotovo četvrt veka, rukovodi smerom Teorijska fizika elementarnih čestica i gravitacije.
Đorđe Šijački je proveo po mesec dana ili duže u više poznatih svetskih centara: Institute des Hautes Etudes Scientifiques, Bures sur Yvette, Francuska, Centre de Recherches Mathématiques, University of Montreal, Kanada, CERN, Ženeva, Švajcarska, Viša normalna škola, Pariz, Francuska, Brown University, Providens, SAD, International Centre for Theoretical Physics, Trst, Italija. Duže vreme je boravio na: Duke University, Duram, SAD, Institute für Theoretische Physik, Universität zu Köln, Keln, Nemačka (6 meseci), i Sackler Institute for Advanced Studies, Tel Aviv Univestity, Tel Aviv, Izrael.[4][5]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „ĐORĐE ŠIJAČKI”. sanu.ac.rs. Pristupljeno 23. 1. 2024.
- ^ http://www.planeta.rs/40/8%20nauka%20kao%20zivot.htm Doktoratom u svetsku orbitu
- ^ B92 - Život - Nauka - Šijački: Nije Srbija džabe u CERN-u
- ^ http://www.ains.rs/EL.izborno/EL.../Dj.Sijacki1/03.Biografija.Dj.Sijacki.doc[mrtva veza]
- ^ Academy of Europe: Sijacki Djordje
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Biografija na sajtu SANU Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. mart 2022)
- Đorđe Šijački (research.com)
