Janko Sekirnik

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
janko sekirnik
Janko Sekirnik Simon
Lični podaci
Datum rođenja(1921-05-18)18. maj 1921.
Mesto rođenjaSveta Katarina, kod Rogaške Slatine, Kraljevina SHS
Datum smrti14. maj 1996.(1996-05-14) (75 god.)
Mesto smrtiGolnik, kod Kranja, Slovenija
Profesijavojno lice
Delovanje
Član KPJ odavgusta 1941.
Učešće u ratovimaAprilski rat
Narodnooslobodilačka borba
SlužbaNOV i PO Jugoslavije
Jugoslovenska narodna armija
1941—1980.
Čingeneral-pukovnik
Heroj
Narodni heroj od20. decembra 1951.
Odlikovanja
Orden narodnog heroja Orden ratne zastave Orden bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem
Orden partizanske zvezde sa srebrnim vencem Orden zasluga za narod sa srebrnim zracima Orden za hrabrost
Orden za hrabrost Orden za hrabrost Partizanska spomenica 1941.

Janko Sekirnik Simon (Sveta Katarina, kod Rogaške Slatine, 18. maj 1921 — Golnik, kod Kranja, 14. maj 1996) bio je učesnik Narodnooslobodilačke borbe, general-pukovnik JNA i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je 18. maja 1921. u selu Sveta Katarina (danas Kamence), kod Rogaške Slatine. Poticao je iz zemljoradničke porodice. Nakon završene osnovne škole, učio je dimničarski zanat i pohađao Stručnu školu u Ljubljani. Posle završene škole i zanata, odmah se zaposlio i uključio u revolucionarni radnički pokret. Brzo se istakao kao propagator revolucionarnih ideja među drugovima i omladinom. Samostalno je radio na svom ličnom obrazovanju, čitajući socijalnu beletristiku i marksističku literaturu. U toku Španskog građanskog rata, sredinom 1930-ih, učestvovao je u popularisanju Španske republike i svestrano se zalagao za pomoć španskim dobrovoljcima. Aktivno je učestvovao u prikupljanju priloga, rasturanju letaka i propagiranju politike tada ilegalne Komunističke partije Jugoslavije (KPJ).[1]

Neposredno pred napad Sila osovina na Jugoslaviju, aprila 1941. godine, kao dobrovoljac je stupio u Jugoslovensku vojsku i učestvovao u kratkotrajnom Aprilskom ratu. Nakon kapitulacije i okupacije zemlje, vratio se kući, gde se ubrzo priključio Narodnooslobodilačkom pokretu (NOP). Jula 1941. učestvovao je u Ljubljani u nekoliko diverzantskih akcija protiv italijanskog okupatora, a krajem istog meseca je stupio u partizane. Kao poverljivom i snalažljivom omladincu, poverena mu je dužnost kurira za održavanje veze između Glavnog štaba NOP odreda Slovenije, koji se nalazio u okupiranoj Ljubljani i partizanskih jedinica koje su se stvarale i izvodile akcije na području ljubljanske pokrajine. Zbog uspešno obavljenih zadataka, na vršenju kurirske dužnosti, avgusta 1941. primljen je u članstvo Komunističke partije Slovenije (KPS), koja se nalazila u sastavu Komunističke partije Jugoslavije (KPJ). Tokom obavljanja kurirskih poslova u toku prvih meseci Narodnooslobodilačke borbe u Sloveniji, dva puta je bio uhapšen, ali je zahvaljujući snalažljivosti uspevao da se izvuče.[1]

Decembra 1941. postao je komandir voda, a uskoro i komandir čete u Štajerskom partizanskom bataljonu. U toku zime 1941/42, sa svojom četom vodio je teške borbe u vrlo nepovoljnim uslovima. Prilikom pokušaja forsiranja Save, maja 1942, iako ranjen, nastavio je borbu i uspešno izvršio zadatak jedinice, zbog čega je bio pohvaljen od Glavnog štaba NOP odreda Slovenije. Kao iskusnom borcu i starešini, juna 1942. poverena mu je dužnost komandanta bataljona, s kojim je vodio uspešne borbe u Dolenjskoj, Notranjskoj, Gorenjskoj i Štajerskoj. Sa dužnosti komandanta bataljona prebačen je na dužnost operativnog oficira Prve operativne zone Slovenije, a polovinom 1943. primio je dužnost komandanta Prve štajerske brigade. Maja 1944. preuzeo je dužnost komandanta 14. slovenačke divizije, s kojom je izvodio uspešne poduhvate u Štajerskoj i Savinjskoj dolini.[1]

U toku Narodnooslobodilačkog rata isticao se smelim i uspešnim izvođenjem zaseda, prepada, iznenadnih napada, ali i uspešnim izvlačenjem iz opasnih situacija. Bio je tri puta ranjavan. Na predlog rukovodstva NOP Slovenije, krajem 1944, kao talentovani partizanski komandant, upućen je na školovanje u Sovjetski Savez, gde je 1945. završio Višu vojnu akademiju „Vorošilov”.[1]

Nakon povratka sa školovanja iz Sovjetskog Saveza, započeo je profesionalnu vojnu karijeru u Jugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA), gde je obavljao dužnosti — komandanta divizije, načelnika Štaba i komandanta Vojnog područja, načelnika Štaba armije i zamenika Načelnika Generalštaba JNA. Godine 1953. završio je Višu vojnu akademiju JNA, a 1961. Ratnu školu JNA. U čin general-pukovnika JNA unapređen je 22. decembra 1974, a penzionisan je 1980. godine.[2][3][1]

Umro je 14. maja 1996. u Golniku, kod Kranja.[4]

Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i drugih jugoslovenskih odlikovanja, među kojima su — Orden ratne zastave, Orden bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem, Orden partizanske zvezde sa srebrnim vencem, Orden zasluga za narod sa srebrnim zracima i tri Ordena za hrabrost.[5] Ordenom narodnog heroja odlikovan je 20. decembra 1951. godine.[1]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ Narodni heroji 2 1982, str. 190.
  2. ^ Ko je ko 1970, str. 931.
  3. ^ Vojna enciklopedija 8 1974, str. 498.
  4. ^ „Sekirnik, Janko”. slovenska-biografija.si. n.d. 
  5. ^ Ko je ko 1957, str. 631.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јанко_Секирник&oldid=27677829”