Pređi na sadržaj

Jelena Jovanović (etnomuzikolog)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jelena Jovanović
Datum rođenja1964.
Mesto rođenjaBeograd

Jelena Jovanović je srpska etnomuzikološkinja i akademkinja. Rođena je 27. septembra 1964. godine u Beogradu. Dopisni član Odeljenja likovne i muzičke umetnosti postaje 8. novembra 2018.[1][2]

Obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Jelena Jovanović je 1983. godine završila srednju muzičku školu „Mokranjac“ (teorijski i klavirski odsek). Na Odseku za etnomuzikologiju na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu diplomirala je 1991. (mentor: prof. dr Dragoslav Dević), magistrirala 2001. godine i doktorirala 2010.[1] (mentor: prof. dr Dimitrije Golemović). Od 1992. je stalno zaposlena u Muzikološkom institutu SANU[1], a od 2016. u zvanju višeg naučnog saradnika.[3]

Polja naučnog rada[uredi | uredi izvor]

Glavna polja njenog naučnog rada jesu: elementi seoske vokalne i instrumentalne tradicije Šumadije i centralne Srbije u kontekstu geografskog rasprostranjenja srpskih muzičkih dijalekata, slojevi vokalne tradicije Srba u Rumuniji u kulturno-istorijskom kontekstu, pitanja izvođaštva i recepcije seoske vokalne tradicije u urbanim sredinama, pitanja aplikativne etnomuzikologije i pitanja iz oblasti izvođaštva u domenu tradicionalne muzike.

Svoja istraživanja srpske vokalne tradicije zasniva prvenstveno na sopstvenim terenskim istraživanjima i na postojećim zapisima starijih kolega. Terenski rad koji je obavljala u centralnoj Srbiji i rumunskom Banatu izvršio je najveći uticaj na njena polazišta u naučnom i praktičnom pristupu tradicionalnoj seoskoj i gradskoj pesmi.

Članstvo u stručnim udruženjima[uredi | uredi izvor]

Srpsko etnomuzikološko društvo; Član je Međunarodnog saveta za tradicionalnu muziku (ICTM).[1]

Međunarodni rad[uredi | uredi izvor]

Učestvovala je na brojnim međunarodnim i nacionalnim simpozijumima, seminarima i okruglim stolovima u zemlji i inostranstvu (Grčka, Ujedinjeno Kraljevstvo, Švedska, Mađarska, Slovenija, Ruska Federacija, Gruzija, Poljska, Ukrajina, Estonija). Objavila je radove na srpskom, engleskom, ruskom, gruzijskom, ukrajinskom, mađarskom i poljskom jeziku. U zemlji i inostranstvu držala je predavanja o različitim aspektima srpske vokalne prakse, učestvovala na predstavljanjima štampanih i zvučnih izdanja i recenzirala više domaćih i međunarodnih štampanih i zvučnih etnomuzikoloških publikacija. Član je strukovnih udruženja: Srpskog etnomuzikološkog društva (od osnivanja, 2002) i Međunarodnog saveta za tradicionalnu muziku (ICTM, od 2008).[4]

U međunarodnim okvirima, sarađuje sa Fondacijom Muzykakresow (Lublin, Poljska, počev od 2006), kao predavač i instruktor za srpsko tradicionalno pevanje u okviru Međunarodne letnje škole za tradicionalnu muziku. Kao solistkinja izvodi pesme sa prostora Srbije, Makedonije, Grčke i Turske, u saradnji sa sviračima na tradicionalnim instrumentima iz Beograda (Nenad Vještica Kan, ut) i Skoplja (Risto Solunčev, gajde i kaval; Dejan Spasović, kemene).

Objavljeni radovi[uredi | uredi izvor]

Objavila je do sada četiri monografije nacionalnog i međunarodnog značaja:

  • Starinske svadbene pesme i običaji u Gornjoj Jasenici – svatovski glas i njegovi oblici (MI SANU, 2002)
  • `Ej, Rudniče, ti planino stara – Pevanje i sviranje grupe „Crnućanka“ (sa CD-om, koautor dr Radmila Petrović, MI SANU, Kulturni centar Gornji Milanovac i Vukova zadužbina, 2003)
  • Vokalna tradicija Jasenice u svetlosti etnogenetskih procesa (MI SANU, 2014)
  • Pevačko nasleđe Srba u Gornjem Banatu u Rumuniji: svedočanstva na isteku HH veka (MI SANU i Savez Srba u Rumuniji, 2015).

Uredila je dva zbornika radova i jedno audio izdanje:

  • Balkanske muzičke prakse – etnomuzikološke perspektive (uz akademika Dejana Despića i dr Danku Lajić Mihajlović, MI SANU 2012)
  • Bela Bartok i srpska muzika (uz dr Katarinu Tomašević i Pere Lastića, SI, MI SANU 2016)
  • Vladimir Lj. Jovanović, Bellscapes, elektroakustičke kompozicije (Vertical Jazz, Sokoj, 2018).

Priredila je nekoliko onografskih izdanja:

  • Sava Ilić, Narodne melodije Srba, Šokaca i Karaševaca u Rumuniji (MI SANU i Matica srpska, 2006),
  • CD Šta se čuje kroz goru zelenu? – pevačka i sviračka tradicija Gornje Jasenice (MI SANU, 2007),
  • Zbornik crkvenih napeva u neumskoj notaciji Antologija ili Cvetoslovlje, autora Vladimira Lj. Jovanovića, kompozitora i učitelja vizantijskog pojanja (1956–2016; Riznica+, 2017).

Objavila je veći broj izvornih naučnih studija, članaka i kritika (preko 100 tekstova) u domaćim i stranim nacionalnim i međunarodnim tematskim zbornicima radova i u časopisima (od domaćih: Muzikologija, Muzički talas, Zbornik Matice srpske za scenske umetnosti i muziku, Pro musica). Autor je stručnih priloga: leksikografskih odrednica, propratnih tekstova za audio kasete i kompakt-diskove. U periodu 2014 – 2016. glavni je i odgovorni urednik međunarodnog naučnog časopisa Muzikologija.

Jedan je od rukovodilaca projekata digitalizacije arhivske papirne građe Muzikološkog instituta (2011, 2012, 2016) i dva bilateralna međunarodna projekta SANU: MI SANU i Instituta za etnografiju i folklor „Konstantin Brailoju“ u Bukureštu, Rumunija, kao i projekta MI SANU i Muzikološkog instituta Mađarske akademije nauka (2016–2018). Jedan je od vodećih autoriteta u Srbiji kad je reč o praktičnom pristupu srpskom i balkanskom vokalnom nasleđu: aktivno se bavi izvođenjem (pevanjem) tradicionalnih pesama naroda Balkana. Jedan je od osnivača i rukovodilaca ženske pevačke grupe „Moba“ (od 1993). Njeno iskustvo u izvođenju tradicionalnih pesama i pedagoškom radu u ovom domenu dalo je rezultat u vidu nekoliko audio izdanja pevačke grupe „Moba“ (1994, 1997, 2001, 2010), kao i CD-a Sa Oplenca kliknu vila Ženske pevačka grupa KUD „Oplenac“, Topola (2006). Učestvovala je u priređivanju kompakt diska Oću da vi pojem vranjansko! (Ved, Vranje, 2007). Kroz radionice za srpsko tradicionalno pevanje u Topoli, Šumadija (2002–2015) i u Boljevcu, Crnorečje (od 2016) aktivno radi na oživljavanju tradicionalnog seoskog pevanja ova dva regiona, sa oslanjanjem na terenske audio snimke i na lično stručno i praktično izvođačko iskustvo, stečeno u grupi „Moba“, što je preporuka za uspešno reprodukovanje i reinterpretiranje arhaičnih, delimično zaboravljenih napeva.

Za svoj naučni doprinos, 2003. godine je nagrađena od strane Ministarstva za nauku.[3][4]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g „Jelena Jovanović”. sanu.ac.rs. Pristupljeno 31. 1. 2024. 
  2. ^ Sputnik. „SANU dobila 14 novih članova, Kostić ponudio ostavku”. rs-lat.sputniknews.com (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 26. 02. 2021. g. Pristupljeno 08. 03. 2019. 
  3. ^ a b „Jelena Jovanovic”. www.sanu.ac.rs. Pristupljeno 08. 03. 2019. 
  4. ^ a b „Jelena Jovanović”. www.music.sanu.ac.rs. Arhivirano iz originala 20. 12. 2014. g. Pristupljeno 08. 03. 2019. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јелена_Јовановић_(етномузиколог)&oldid=27256224”