Jelena Skerlić Ćorović

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jelena Skerlić Ćorović
Datum rođenja(1887-10-16)16. oktobar 1887.
Mesto rođenjaBeograd, Kneževina Srbija
Datum smrti16. februar 1960.(1960-02-16) (72 god.)
Mesto smrtiBeograd, Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija
ObrazovanjeViša ženska škola u Beogradu
Zanimanjeprevodilac, nastavnik i književni kritičar

Jelena Skerlić Ćorović (Beograd, 16. oktobar 1887 — Beograd, 16. februar 1960) bila je srpska nastavnica, prevodilac i književna kritičarka[1].

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođena je 1887. godine u Beogradu u zanatskoj porodici, od majke Perside i oca Miloša. Njen brat je bio Jovan Skerlić, književnik i kritičar, sestra Jovanka Skerlić. Jelenina majka Persida Skerlić (preminula 1893) bila je predana deci i porodici, imala veliki uticaj na njih i želela da joj se sva deca školuju.

Jelena je završila Višu žensku školu u Beogradu 1907. godine[2]. Nakon toga, diplomirala je 1907. godine, kao vandredni student na Katedri za francuski jezik na Univerzitetu u Beogradu i počela da radi kao nastavnica francuskog jezika u privatnoj školi u Smederevu[2].

Tokom studiranja, upoznala je Vladimira Ćorovića istoričara, akademika, profesora i rektora Univerziteta u Beogradu. Venčali su se 1910. godine i imali dve ćerke, Milicu i Mirjanu.

Ćorovići su često menjali mesto prebivališta, živeli su u Sarajevu (1910. — 1914, Jajcu i Banjaluci (1914–1917), Zagrebu (1917–1919), u Dubrovniku i Mostaru.
Nakon menjanja velikog broja prebivališta, 1919. godine vraćaju se u Beograd, gde Vladimir Ćorović dobija posao kao profesor na Filozofskom fakultetu.

Dok je njen suprug radio kao profesor na Filozofskom fakultetu, Ćorovićeva je radila kao profesorka gimnazije, u periodu od 1920 — 1922. godine. Svoj stan preuredila je u salon, gde se svakog utorka okupljala elita međuratnog perioda[1].

Obrazovanje i rad[uredi | uredi izvor]

Nakon završetka Više ženske školu u Beogradu i diplomiranja na Univerzitetu u Beogradu, Ćorovićeva je radila kao nastavnica francuskog jezika, bavila se prevođenjem sa francuskog i engleskog na srpski jezik.
Sa francuskog jezika, najviše je prevodila romane i pripovetke, kao i dela Žila Verna, Anatola Fransa, Fjodora Dostojevskog i mnogih drugih. Prevode je objavljivala u mnogim književnim časopisima i novinama kao što su : Srpski književni glasnik, Narod, Misli, Književni jug, Politika i mnogim drugim. Kao izvrstan prevodilac, obogatila je srpsku prevodnu književnost mnogim delima.

Ćorovićeva je pred kraj života radila i na memoarskim zapisima, gde je ostavila vredna svedočanstva o njenom suprugu Vladimiru Ćoroviću, bratu Jovanu Skerliću, Isidori Sekulić, Desanki Maksimović, Branislavu Nušiću, Nikoli Pašiću i o mnogim drugim znamenitim ljudima[3]. Na usavršavanju francuskog jezika, bila je u više navrata u Parizu, a usavršavala se i u Lozani[1].

Preminula je 16. februara 1960. godine u svom domu u Beogradu.

Prevodi[uredi | uredi izvor]

Jelena Skerlić kao beba sa roditeljima, bratom Jovanom i sestrom Jovankom

Tokom svoje karijere prevodilaca, Ćosovićeva je prevela veliki broj književnih dela[3] :

  • Mečkari (1905)
  • Mala Roka (1909)
  • U porodici (1910)
  • Istorija mojih knjiga. Numa Rumestan (1912)
  • Gospodin Paran (1912)
  • Ograničavanje polja i postanak svojine (iz „Ostrva Pingvina“) (1913)
  • Zaštitnik (1914)
  • Maksime i misli (1914)
  • Naše srce (1917)
  • Sebastijan Roč (1919)
  • Iz mornarskog života: priče (1920)
  • Epikurov vrt (1920)
  • Život Isusov (1921)
  • Mršava mačka (1921)
  • Budizam (1921)
  • Dulčinea. Na marginalijama Don Kihota (1923)
  • Odlomci iz dnevnika G-đe Klelije Eponine Dipon (1795-179...). Na marginalijama proklamacije đenerala Bonaparte (1923)
  • Prva pomisao. Na marginaliji Zend-Aveste (1923)
  • Osveta (1923)
  • Pripovetke, prva knjiga (1930)
  • Rubaiati (1932)
  • Novele (1933)
  • Naše srce. Pjer i Žan (1933)
  • Poslednji razgovori sa Anatolom Fransom (1992)

Priče i članci[uredi | uredi izvor]

  • Jedna persiska pesma i jedna bosanska sevdalinka (1938)
  • Porodična pisma J. Skerlića (1964)
  • O Skerlićevim roditeljima: neke moje uspomene iz detinjstva i mladosti (1964)
  • Sećanje na Milovana Glišića (1997)
  • Bogdan i Pavle Popović (1998)
  • Knjiga jedne žene vojnika (januar 1928)

Godine 2014, pod izdavačkom kućom Akademska knjiga izašla je monografija Život među ljudima, Jelene Skerlić Ćorović[4]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v „Ona je okupljala intelektualnu elitu”. Večernje Novosti. Pristupljeno 12. 2. 2016. 
  2. ^ a b „Sve je ograničeno sem duha i mašte”. Večernje Novosti. Pristupljeno 14. 12. 2014. 
  3. ^ a b „Jelena Skerlić Ćorović - biografija”. knjizenstvo.etf.bg.ac.rs. Arhivirano iz originala 07. 11. 2017. g. 
  4. ^ „Jelena Skerlić Ćorović - Život među ljudima”. knjizenstvo.etf.bg.ac.rs. Arhivirano iz originala 07. 11. 2017. g. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Srpkinja: njezin život i rad, njezin kulturni razvitak i njezina narodna umjetnost do danas. Dobrotvorna zadruga srpkinja. 1913. str. 48. 
  • Vojnović, Staniša (2005). Srpski književni glasnik 1920-1941, Bibliografija nove serije. Matica srpska, Institut za književnost i umetnost. str. 44, 102, 106, 111, 121. ISBN 978-86-7095-111-2. 
  • Stankov, Ljiljana: Ženski pokret u Srbiji. Beograd, Pedagoški muzej, 2011.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јелена_Скерлић_Ћоровић&oldid=26797230”