Avija 156
| Avija 156 | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Opšti podaci | ||
| Namena | putnički avion | |
| Posada | 2 | |
| Broj putnika | 6 | |
| Poreklo |  Čehoslovačka
| |
| Proizvođač | Avija Avia | |
| Probni let | 8.09.1934. | |
| Uveden u upotrebu | 1934. | |
| Povučen iz upotrebe | 12.04.1935 | |
| Status | neaktivan | |
| Prvi operater | Čehoslovačka Avia
| |
| Broj primeraka | 1 | |
| Dimenzije | ||
| Dužina | 10,55 m | |
| Visina | 3,50 m | |
| Raspon krila | 15,10 m | |
| Površina krila | 38,00 m² | |
| Masa | ||
| Prazan | 2.305 kg | |
| Normalna poletna | 3.790 kg | |
| Pogon | ||
| Broj motora | 1 | |
| Fizičke osobine | ||
| Klipnoelisni motor | 1 x Avia HS 12Idrs (lic. Hispano-Suiza) | |
| Snaga KEM-a | 1 x 632 kW | |
| Snaga KEM-a u ks | 1 x 860 ks | |
| Performanse | ||
| Maks. brzina na Hopt. | 350 km/h | |
| Ekonomska brzina | 330 km/h | |
| Dolet | 950 km | |
| Plafon leta | 6.200 m | |
| Brzina penjanja | 300 m/min | |
 Portal Vazduhoplovstvo
| ||
Avija 156 (Avia 156) je čehoslovački putnički avion nastao između dva rata. Proizvela ga je firma Avia a prvi put je poleteo 1934. godine.
Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]
Avija 156 je bio visokokrilni (parasol), jednomotorni, putnički avion sa 6 putnika i 2 člana posade. Avion je projektovao inženjer Robert J. Nebesar. Avion je prvi put poleteo 8. oktobra 1933.
Tehnički opis[uredi | uredi izvor]
Trup je isti kao kod aviona Avija 51 minimalna razlika je prouzrokovana zbog ugradnje različitog centralnog motora.
Pogonska grupa se sastoji od jednog tečnošću hlađenog motora sa 12 cilindara V rasporeda Avia HS 12Idrs (lic. Hispano-Suiza) snage 632 kW (860 KS) i elise. Na vratilu motora je nasađena trokraka metalna elisa promenljivog koraka. Hladnjak rashladne tečnosti motora se nalazio ispod trupa aviona.
Krila su ista kao kod aviona Avija 51 ali bez gondola krilnih motora.
Repne površine: su iste kao kod aviona Avija 51.
Stajni trap ovog aviona je isti kao kod aviona Avija 51 jedina razlika je što se vertikaln nosač ne oslanja na gondolu krilnog motora nego na prednju ramenjaču krila.
Verzije[uredi | uredi izvor]
Avion je napravljen u jednom primerku.
Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]
Tog kobnog dana 12. aprila 1935. godine kompanija Avia je doživela veliku nesreću, izgubila je dva prototipa putničkih aviona Avija 156 i Avija 57 sa četiri člana posade, probnih pilota Vaclav Koči, Josif Fiala (Avija 156), Ciril Novotni i Eduard Šmid (Avija 57). Pošto su se nesreće desile u razmaku od 7 minuta a da su olupine nađene na rastojanju od 8 kilometara prva sumnja je pala na sudar ova dva aviona[1].
Detaljnom istragom koju je sprovela istražna komisija Ministarstva javnih radova utvrđeno je da su nesreću prouzrokovala nedovoljna čvrstina krila oba prototipa. Prvo se Avija-156 srušio kod sela Poleradi u 13.21. Uzrok je bilo lom levog krila i naknadno kidanje repnih površina. Nekoliko trenutaka kasnije (7 minuta), avion Avija-57 se okrenuo iznad Vinora i raspao se tokom ponirućeg leta. Krhotine su pale u rezervat prirode u Vinoru na nekoliko mesta[2].
Posle ove teške tragedije kompanija Avija je stopirala program putničkih aviona i sve kapacitete usmerila na vojni program.
Zemlje koje su koristile avion[uredi | uredi izvor]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Avia av 156”. 12. 5. 2012.
- ^ „Letecká badatelna”.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- NĚMEČEK, Václav. Československá letadla. Praha: Naše vojsko, 1968. Kapitola Vývoj letadel Avia, s. 107.
- OVČÁČIK, Michal. Avia Av-51. Letectví a kosmonautika. Květen 2021, roč. 100., čís. 5, s. 46 a 47. ISSN 0024-1156
- Alles-Fernandez, Peter (1987). Flugzeuge von a bis Z: Aamsa Quail-Consolidated P2Y. Koblenz: Bernard u. Graefe. str. 130. ISBN 3-7637-5904-2.
- Richard Schulz, G. W. Feuchter, Werner von Langsdorff: Handbuch der Luftfahrt. Jahrgang 1936. J. F. Lehmann, München 1936, S. 344/355.
- Enciclopedia Ilustrada de la Aviación Vol.2 pág. 338, Editorial Delta, Barcelona. . 1984. ISBN 84-85822-36-6. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć)
