Akutni epiglotitis

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Akutni epiglotitis
SinonimiSupraglottitis acuta
Radiogram bolesnika sa epiglotitisom
Specijalnostipulmologija
Prognoza~4% smrti
Frekvencija~2 na 100.000 godišnje

Akutni epiglotitis je brzo napredujuća infekcija epiglotisa (hrskavice koja igra važnu ulogu u zaštiti disajnih puteva tokom gutanja i koja zatvara ulaz u grkljan (larinks) i traheju) i okolnog tkiva, i može dovesti do opstrukcije gornjih disajnih puteva i smrtnog ishoda. Bolest se može javiti u bilo kom životnom dobu, ali je njena učestalost najveća kod dece uzrasta dve do šest godina.[1][2]

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Epiglotitis je retka bolest, koja pogađa 1—4 na 100.000 stanovnika na globalnom nivou.[3]

Nakok široko rasprostranjenog uvođenja vakcine protiv bakterije Hemofilus influence tipa b (Hib), akutni epiglotitis je danas izuzetno retka bolest kod dece.[4]

Postoji kontroverza i suprotstavljeni stavovovi oko toga da li se incidencija kod odraslih može ili ne mora povećavati.[5]

Uobičajena starost dece u momentu oboljevanja je 2—5 godina. Kod odraslih bolest se najčešće javlja u 40-tim i 50-tim godinama života i pogađa više muškarce nego žene.[6]

Odrasle osobe koje obole od epiglotitisa najverovatniji, već imaju druga osnovna medicinska stanja koja utiču na njihov imunitet sistemski ili lokalno, i to dovodi do pojave bolesti.[7]

Etiopatogeneza[uredi | uredi izvor]

Ostrukcija disajnih puteva, izazvana akutnim epiglotitisom nastaje usled zapaljenjskog edema grkljana, ariepiglotisnih nabora, valekule i piriformnih sinusa, dok su glotis i subglotisni prostor zahvaćeni otokom.

Najčešći prouzrokovač epiglotitisa su:

Akutni epiglotitis, zbog intenzivne infekcije obično dovodi do generalizovane toksemije.

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Bolest počinje naglo sa sledećim znacima i simptomima:

  • bolesnik je intoksiciran,
  • razdražljiv,
  • ima gušobolju,
  • visoku temperaturu,
  • žali se na otežano gutanje,
  • sedi nagnuto napred, isturene brade i otvorenih usta iz kojih curi pljuvačka.

Kašalj obično ne postoji, ali postoji retrakcija mekih tkiva pri inspirijumu, a teška opstrukcija gornjih disajnih puteva praćena je cijanozom i tahikardijom, koje su posledica hipoksemije.

I dok se svi gorenavedeni simptomi kod dece javljaju „iz čista mira”, kod prethodno zdravog deteta, kod odraslih, klinička slika se sporije razvija, i potrebno je više od 24 sata da dostigne svoj vrhunac. Razlog za to je veći promer respiratornog trakta kod odraslih, zbog čega, se kod odraslih ponekad i ne vide znaci upale ždrela.

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Zbog mogućnosti jatrogeno izazvanog gušenja direktan pregled usne duplje je zabranjen. Dijagnoza se zasniva na primeni sledećih metoda:

  • Fiber-optička laringoskopija, ostaje „zlatni standard” za dijagnostikovanje epiglotitisa, jer se epiglotis može videti direktno. Laringoskopija kod ovih pacijenata treba da se sprovodi samo u prostorijama kao što su operacione sale koje su pripremljene za intubaciju ili traheostomiju u slučaju nagle opstrukcije gornjih disajnih puteva.
  • Lateralni rendgenski snimci vrata, mogu biti korisni ako laringoskopija nije moguća. Radiografija mekih tkiva vrata može pokazati znak otiska palca.[8]
  • Brisevi grla, se mogu uzimati tek kada su vazdušni putevi sigurni, ili kada su objekti za intubaciju ili traheostomiju pri ruci.
  • Kultura krvi, može se uzimati ako je pacijent sistemski bolestan.
  • Imidžing metode CT ili MRI mogu se obaviti ako se sumnja na formiranje periglotisnog apscesa.
Endooskopski nalaz epiglotitisa
Uporedni prikaz:normalni epiglotis (levo) i epiglotitisa (desno)
CT epiglotisa

Diferencijalna dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Kod akutnog epiglotitisa diferencijalno dijagnostički treba posumnjati na:

  • Laringitis (krup — akutnu upala donjeg i gornjeg respiratornog sistema, najčešće uzrokovanu virusom parainfluence tipa 1.) * * Strano telo u disajnim putevima.

Kako epiglotitis ima nekoliko zajedničkih osobina sa krupom, ali i nekoliko važnih razlika, ona su prikazana na donjoj tabeli:

Diferencijalno dijagnostičke razlike akutnog epiglotitisa i krupa
Akutni epiglotitis Krup
Početak je akutan i buran Početak je postepen
Najčešća starost bolesnika je 2 — 8. godina (kod nevakcinisane dece), i u odraslih Najčešća starost bolesnika je 6 — 36 meseci
Kašalj u obliku laveža je redak Kašalj u obliku laveža je karakterističan znak
Epiglotis je izraženo edematozan i jako crven Epiglotis može biti edematozan
Radigrafija vrata pokazuje znake povećanog epiglotisa (znak palca) i povećanje hipofarinksa Radigrafija vrata pokazuje znake supepiglotičnog suženja (znak zvonika) i epiglotis normalne veličine.

Zbog neadekvatne diferencijalne dijagnoze, što obično ima za posledica otežanu diferencijaciji između akutnog epiglotitisa i manje urgentnih uzroka bolnog grla, otežanog disanja i disfagije, dolazi do kasnog upućivanja bolesnika u jedinicu intenzivne nege, što je ponekad i fatalno.

Terapija[uredi | uredi izvor]

Transport bolesnika u bolnicu se vrši u sedećem položaju, uz primenu oksigenoterapije preko kiseoničke maske

Antibiotska terapija se obično započinje bez prethodne bakterijske kulture. Kada se u vanbolničkim uslovima posumnja na epiglotitis, treba dati prvu dozu antimikrobne terapije (cefalosporini 2. ili 3. generacije) i hitno organizovati transport u bolnicu sa mogućošću timskog zbrinjavanja deteta. Transport treba da bude u sedećem položaju, uz primenu oksigenoterapije preko maske, u pratnji anesteziologa.[9]

Pacijentima sa znacima opstrukcije gornjih disajnih puteva, kod kojih postoji sumnja na epiglotitis, prioritet treba da bude osiguranje prolaznosti disajnog puta. Trahealna intubacija pacijenta sa epiglotitisom mora se uvek smatrati kao potencijalno teška procedura. Trebalo bi je uvek raditi u operacionoj sali sa pripravnom ekipom za izvođenje neposredne traheotomije, ukoliko je to neophodno. U slučaju dijagnoze epiglotitisa, poželjna je fibereoptička nazalna intubacija ili rigidna bronhoskopija, koristeći endotrahealnu cev sa znatno manjim prečnikom.

Terapija deksametazonom ili nebulizovanim budezonidom mogu se koristiti u pokušaju da se ograniči edem i time smanji opstrukcija.[9]

Prognoza[uredi | uredi izvor]

Velika većina pacijenata će se potpuno oporaviti, nakon lečenja bez posledica, jer rana dijagnoza i lečenje smanjuje potrebu za intubacijom koja je npr. u seriji od preko 300 slučajeva bila potrebna samo u 15% slučajeva.[7] Ishodi kod odraslih su u načelu dobri, s manje slučajeva koji trebaju intubaciju nego kod dece.[10] Međutim, smrt se može dogoditi brzo ako se stanje ne prepozna odmah, i nastaje zbog iznenadne i potpune opstrukcije disajnih puteva.

Komplikacije[uredi | uredi izvor]

Komplikacije akutnog epiglotitisa su obično duboke infekcije vrata (apscesi i do 25%), sepsa, granulomi, meningitis, pneumotoraks, pneumo-medijastinitis (veoma retko) ili pak recidiv bolesti.[3]

Prevencija[uredi | uredi izvor]

Vakcinacija protiv Hib-a značajno je smanjila učestalost akutnog epiglotitisa kod dece u onim zemljama u kojima je vakcinacija uključena u rutinski protokol vakcinacije za decu.[3]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Guerra AM, Waseem M. Epiglottitis. 2018 Jan.
  2. ^ Ames WA, Ward VM, Tranter RM, Street M (novembar 2000). „Adult epiglottitis: an under-recognized, life-threatening condition”. Br J Anaesth. 85 (5): 795—7. .
  3. ^ a b v Revised recommendations for the prevention of secondary Haemophilus influenzae type b (Hib) disease; Public Health England, 2013
  4. ^ Guardiani E, Bliss M, Harley E; (novembar 2010). „Supraglottitis in the era following widespread immunization against Haemophilus influenzae type B: evolving principles in diagnosis and management”. Laryngoscope. 120 (11): 2183—8. .
  5. ^ Hindy, Jawad; Novoa, Rosa; Slovik, Yuval; Puterman, Marc; Joshua, Ben-Zion (2013). „Epiglottic abscess as a complication of acute epiglottitis”. American Journal of Otolaryngology. 34 (4): 362—365. PMID 23391346. doi:10.1016/j.amjoto.2013.01.003. 
  6. ^ Glynn F, Fenton JE; (maj 2008). „Diagnosis and management of supraglottitis (epiglottitis)”. Curr Infect Dis Rep. 10 (3): 200—4. .
  7. ^ a b Bizaki, Argyro J.; Numminen, Jura; Vasama, Jussi-Pekka; Laranne, Jussi; Rautiainen, Markus (2011). „Acute supraglottitis in adults in Finland: Review and analysis of 308 cases”. The Laryngoscope. 121 (10): 2107—2113. PMID 21898436. S2CID 1893424. doi:10.1002/lary.22147. 
  8. ^ Tan CK, Chan KS, Cheng KC; Adult epiglottitis. CMAJ. 2007 Feb 27176(5):620.
  9. ^ a b Guldfred LA, Lyhne D, Becker BC. Acute epiglottitis: epidemiology, clinical pres entation, management and outcome. J Laryngol Otol 2008;122:818-23.
  10. ^ Price, I. M.; Preyra, I.; Fernandes, C. M.; Woolfrey, K.; Worster, A. (novembar 2005). „Adult epiglottitis: A five-year retrospective chart review in a major urban centre”. CJEM. 7 (6): 387—90. PMID 17355704. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Chandradeva K, Palin C, Ghosh SM, Pinches SC (maj 2005). „Percutaneous transtracheal jet ventilation as a guide to tracheal intubation in severe upper airway obstruction from supraglottic oedema”. Br J Anaesth. 94 (5): 683—6. .
  • Young LS, Price CS. Complicated adult epiglottitis due to methicillin-resistant Staphylococcus aureus. Am J Otolaryngol. 2007 Nov-Dec. 28  (6):  441–3.
  • Kavanagh KR, Batti JS (jun 2008). „Traumatic epiglottitis after foreign body ingestion”. Int J Pediatr Otorhinolaryngol. 72 (6): 901—3. .
  • Wallenborn PA 3rd, Postma DS. „Radiation recall supraglottitis”. A hazard in head and neck chemotherapy. Arch Otolaryngol. 110 (9): 614—7. septembar 1984. .
  • Suzuki S, Yasunaga H, Matsui H, Fushimi K, Yamasoba T (septembar 2015). „Factors associated with severe epiglottitis in adults: analysis of a Japanese inpatient database”. Laryngoscope. 125 (9): 2072—8. .
  • Shah RK, Stocks C (jun 2010). „Epiglottitis in the United States: national trends, variances, prognosis, and management”. Laryngoscope. 120 (6): 1256—62. .
  • Wood N, Menzies R, McIntyre P (septembar 2005). „Epiglottitis in Sydney before and after the introduction of vaccination against Haemophilus influenzae type b disease”. Intern Med J. 35 (9): 530—5. .
  • Berg S, Trollfors B, Nylén O, Hugosson S, Prellner K, Carenfelt C. Incidence, aetiology, and prognosis of acute epiglottitis in children and adults in Sweden. Scand The Journal of Infectious Diseases. 28  (3):  261–4.
  • Guldfred LA, Lyhne D, Becker BC (avgust 2008). „Acute epiglottitis: epidemiology, clinical presentation, management and outcome”. J Laryngol Otol. 122 (8): 818—23. .
  • Chan KO, Pang YT, Tan KK. Acute epiglottitis in the tropics: is it an adult disease?. J Laryngol Otol. 115  (9):  715–8.
  • Bellis M, Herath J, Pollanen MS. Sudden Death Due to Acute Epiglottitis in Adults: A Retrospective Review of 11 Postmortem Cases. Am J Forensic Med Pathol. 37  (4):  275–8.
  • Shapira Galitz Y, Shoffel-Havakuk H, Cohen O, Halperin D, Lahav Y (septembar 2017). „Adult acute supraglottitis: Analysis of 358 patients for predictors of airway intervention”. Laryngoscope. 127 (9): 2106—12. .
  • Faden H (jun 2006). „The dramatic change in the epidemiology of pediatric epiglottitis”. Pediatr Emerg Care. 22 (6): 443—4. .
  • Katori H, Tsukuda M (decembar 2005). „Acute epiglottitis: analysis of factors associated with airway intervention”. J Laryngol Otol. 119 (12): 967—72. .
  • Lindquist B, Zachariah S, Kulkarni A. Adult Epiglottitis: A Case Series. Perm J. 2017. 21:
  • Ehara H. Tenderness over the hyoid bone can indicate epiglottitis in adults. J Am Board Fam Med. 2006 Sep-Oct. 19  (5):  517–20.
  • Mathoera RB, Wever PC, van Dorsten FR, Balter SG, de Jager CP (oktobar 2008). „Epiglottitis in the adult patient”. Neth J Med. 66 (9): 373—7. .
  • Hung TY, Li S, Chen PS, et al. Bedside ultrasonography as a safe and effective tool to diagnose acute epiglottitis. Am J Emerg Med. 2011 Mar. 29(3):359.e1-3.
  • Yong, M. G.; Choo, M. J.; Yum, C. S.; Cho, S. B.; Shin, S. O.; Lee, D. W.; Kim, S. J.; Kim, J. C. (avgust 2001). „Radiologic laryngeal parameters in acute supraglottitis in Korean adults”. Yonsei Med J. 42 (4): 367—70. PMID 11519076. doi:10.3349/ymj.2001.42.4.367. .
  • Ducic Y, Hébert PC, MacLachlan L, Neufeld K, Lamothe A. „Description and evaluation of the vallecula sign: a new radiologic sign in the diagnosis of adult epiglottitis”. Ann Emerg Med. 30 (1): 1—6. jul 1997. .
  • Werner SL, Jones RA, Emerman CL (decembar 2004). „Sonographic assessment of the epiglottis”. Acad Emerg Med. 11 (12): 1358—60. .
  • Prasad A, Singh M, Chan VW (novembar 2009). „Ultrasound imaging of the airway”. Can J Anaesth. 56 (11): 868—9. ; author reply 869-70.
  • Kim, S. G.; Lee, J. H.; Park, D. J.; Hong, J. W.; Kim, T. H.; Kim, M. G.; Shim, J. S.; Yeo, S. G. (jul 2009). „Efficacy of spinal needle aspiration for epiglottic abscess in 90 patients with acute epiglottitis”. Acta Otolaryngol. 129 (7): 760—7. PMID 18728917. doi:10.1080/00016480802369302. .
  • Nonoyama H, Arimoto M, Inagawa S, et al. [A clinical study of acute epiglottitis in adults]. Nihon Jibiinkoka Gakkai Kaiho. 117  (3):  191–5.
  • Guardiani E, Bliss M, Harley E (novembar 2010). „Supraglottitis in the era following widespread immunization against Haemophilus influenzae type B: evolving principles in diagnosis and management”. Laryngoscope. 120 (11): 2183—8. .
  • Abdallah C (jul 2012). „Acute epiglottitis: Trends, diagnosis and management”. Saudi J Anaesth. 6 (3): 279—81. .
  • Ito K, Chitose H, Koganemaru M (april 2011). „Four cases of acute epiglottitis with a peritonsillar abscess”. Auris Nasus Larynx. 38 (2): 284—8. .
  • Lee YC, Lee JW, Park GC, Eun YG. Efficacy of Spinal Needle Aspiration in Patients with Epiglottic Abscess: A Prospective, Randomized, Controlled Study. Otolaryngol Head Neck Surg. 153  (1):  48–53.
  • Wu Y, Yang C, Xi H, Zhang Y, Zhou Z, Hu Y. Prescription of antibacterial agents for acute upper respiratory tract infections in Beijing, 2010-2012. Eur J Clin Pharmacol. 72  (3):  359–64.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Акутни_епиглотитис&oldid=27795516”