Акутни епиглотитис

С Википедије, слободне енциклопедије
Акутни епиглотитис
СинонимиSupraglottitis acuta
Радиограм болесника са епиглотитисом
Специјалностипулмологија
Прогноза~4% смрти
Фреквенција~2 на 100.000 годишње

Акутни епиглотитис је брзо напредујућа инфекција епиглотиса (хрскавице која игра важну улогу у заштити дисајних путева током гутања и која затвара улаз у гркљан (ларинкс) и трахеју) и околног ткива, и може довести до опструкције горњих дисајних путева и смртног исхода. Болест се може јавити у било ком животном добу, али је њена учесталост највећа код деце узраста две до шест година.[1][2]

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Епиглотитис је ретка болест, која погађа 1—4 на 100.000 становника на глобалном нивоу.[3]

Накок широко распрострањеног увођења вакцине против бактерије Хемофилус инфлуенце типа б (Хиб), акутни епиглотитис је данас изузетно ретка болест код деце.[4]

Постоји контроверза и супротстављени ставовови око тога да ли се инциденција код одраслих може или не мора повећавати.[5]

Уобичајена старост деце у моменту обољевања је 2—5 година. Код одраслих болест се најчешће јавља у 40-тим и 50-тим годинама живота и погађа више мушкарце него жене.[6]

Одрасле особе које оболе од епиглотитиса највероватнији, већ имају друга основна медицинска стања која утичу на њихов имунитет системски или локално, и то доводи до појаве болести.[7]

Етиопатогенеза[уреди | уреди извор]

Острукција дисајних путева, изазвана акутним епиглотитисом настаје услед запаљењског едема гркљана, ариепиглотисних набора, валекуле и пириформних синуса, док су глотис и субглотисни простор захваћени отоком.

Најчешћи проузроковач епиглотитиса су:

Акутни епиглотитис, због интензивне инфекције обично доводи до генерализоване токсемије.

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Болест почиње нагло са следећим знацима и симптомима:

  • болесник је интоксициран,
  • раздражљив,
  • има гушобољу,
  • високу температуру,
  • жали се на отежано гутање,
  • седи нагнуто напред, истурене браде и отворених уста из којих цури пљувачка.

Кашаљ обично не постоји, али постоји ретракција меких ткива при инспиријуму, а тешка опструкција горњих дисајних путева праћена је цијанозом и тахикардијом, које су последица хипоксемије.

И док се сви горенаведени симптоми код деце јављају „из чиста мира”, код претходно здравог детета, код одраслих, клиничка слика се спорије развија, и потребно је више од 24 сата да достигне свој врхунац. Разлог за то је већи промер респираторног тракта код одраслих, због чега, се код одраслих понекад и не виде знаци упале ждрела.

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Због могућности јатрогено изазваног гушења директан преглед усне дупље је забрањен. Дијагноза се заснива на примени следећих метода:

  • Фибер-оптичка ларингоскопија, остаје „златни стандард” за дијагностиковање епиглотитиса, јер се епиглотис може видети директно. Ларингоскопија код ових пацијената треба да се спроводи само у просторијама као што су операционе сале које су припремљене за интубацију или трахеостомију у случају нагле опструкције горњих дисајних путева.
  • Латерални рендгенски снимци врата, могу бити корисни ако ларингоскопија није могућа. Радиографија меких ткива врата може показати знак отиска палца.[8]
  • Брисеви грла, се могу узимати тек када су ваздушни путеви сигурни, или када су објекти за интубацију или трахеостомију при руци.
  • Култура крви, може се узимати ако је пацијент системски болестан.
  • Имиџинг методе ЦТ или МРИ могу се обавити ако се сумња на формирање периглотисног апсцеса.
Ендооскопски налаз епиглотитиса
Упоредни приказ:нормални епиглотис (лево) и епиглотитиса (десно)
ЦТ епиглотиса

Диференцијална дијагноза[уреди | уреди извор]

Код акутног епиглотитиса диференцијално дијагностички треба посумњати на:

  • Ларингитис (круп — акутну упала доњег и горњег респираторног система, најчешће узроковану вирусом параинфлуенце типа 1.) * * Страно тело у дисајним путевима.

Како епиглотитис има неколико заједничких особина са крупом, али и неколико важних разлика, она су приказана на доњој табели:

Диференцијално дијагностичке разлике акутног епиглотитиса и крупа
Акутни епиглотитис Круп
Почетак је акутан и буран Почетак је постепен
Најчешћа старост болесника је 2 — 8. година (код невакцинисане деце), и у одраслих Најчешћа старост болесника је 6 — 36 месеци
Кашаљ у облику лавежа је редак Кашаљ у облику лавежа је карактеристичан знак
Епиглотис је изражено едематозан и јако црвен Епиглотис може бити едематозан
Радиграфија врата показује знаке повећаног епиглотиса (знак палца) и повећање хипофаринкса Радиграфија врата показује знаке супепиглотичног сужења (знак звоника) и епиглотис нормалне величине.

Због неадекватне диференцијалне дијагнозе, што обично има за последица отежану диференцијацији између акутног епиглотитиса и мање ургентних узрока болног грла, отежаног дисања и дисфагије, долази до касног упућивања болесника у јединицу интензивне неге, што је понекад и фатално.

Терапија[уреди | уреди извор]

Транспорт болесника у болницу се врши у седећем положају, уз примену оксигенотерапије преко кисеоничке маске

Антибиотска терапија се обично започиње без претходне бактеријске културе. Када се у ванболничким условима посумња на епиглотитис, треба дати прву дозу антимикробне терапије (цефалоспорини 2. или 3. генерације) и хитно организовати транспорт у болницу са могућошћу тимског збрињавања детета. Транспорт треба да буде у седећем положају, уз примену оксигенотерапије преко маске, у пратњи анестезиолога.[9]

Пацијентима са знацима опструкције горњих дисајних путева, код којих постоји сумња на епиглотитис, приоритет треба да буде осигурање пролазности дисајног пута. Трахеална интубација пацијента са епиглотитисом мора се увек сматрати као потенцијално тешка процедура. Требало би је увек радити у операционој сали са приправном екипом за извођење непосредне трахеотомије, уколико је то неопходно. У случају дијагнозе епиглотитиса, пожељна је фибереоптичка назална интубација или ригидна бронхоскопија, користећи ендотрахеалну цев са знатно мањим пречником.

Терапија дексаметазоном или небулизованим будезонидом могу се користити у покушају да се ограничи едем и тиме смањи опструкција.[9]

Прогноза[уреди | уреди извор]

Велика већина пацијената ће се потпуно опоравити, након лечења без последица, јер рана дијагноза и лечење смањује потребу за интубацијом која је нпр. у серији од преко 300 случајева била потребна само у 15% случајева.[7] Исходи код одраслих су у начелу добри, с мање случајева који требају интубацију него код деце.[10] Међутим, смрт се може догодити брзо ако се стање не препозна одмах, и настаје због изненадне и потпуне опструкције дисајних путева.

Компликације[уреди | уреди извор]

Компликације акутног епиглотитиса су обично дубоке инфекције врата (апсцеси и до 25%), сепса, грануломи, менингитис, пнеумоторакс, пнеумо-медијастинитис (веома ретко) или пак рецидив болести.[3]

Превенција[уреди | уреди извор]

Вакцинација против Хиб-а значајно је смањила учесталост акутног епиглотитиса код деце у оним земљама у којима је вакцинација укључена у рутински протокол вакцинације за децу.[3]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Guerra AM, Waseem M. Epiglottitis. 2018 Jan.
  2. ^ Ames WA, Ward VM, Tranter RM, Street M. Adult epiglottitis: an under-recognized, life-threatening condition. Br J Anaesth. 2000 Nov. 85(5):795-7.
  3. ^ а б в Revised recommendations for the prevention of secondary Haemophilus influenzae type b (Hib) disease; Public Health England, 2013
  4. ^ Guardiani E, Bliss M, Harley E; Supraglottitis in the era following widespread immunization against Haemophilus influenzae type B: evolving principles in diagnosis and management. Laryngoscope. 2010 Nov120(11):2183-8.
  5. ^ Hindy, Jawad; Novoa, Rosa; Slovik, Yuval; Puterman, Marc; Joshua, Ben-Zion (2013). „Epiglottic abscess as a complication of acute epiglottitis”. American Journal of Otolaryngology. 34 (4): 362—365. PMID 23391346. doi:10.1016/j.amjoto.2013.01.003. 
  6. ^ Glynn F, Fenton JE; Diagnosis and management of supraglottitis (epiglottitis). Curr Infect Dis Rep. 2008 May10(3):200-4.
  7. ^ а б Bizaki, Argyro J.; Numminen, Jura; Vasama, Jussi-Pekka; Laranne, Jussi; Rautiainen, Markus (2011). „Acute supraglottitis in adults in Finland: Review and analysis of 308 cases”. The Laryngoscope. 121 (10): 2107—2113. PMID 21898436. S2CID 1893424. doi:10.1002/lary.22147. 
  8. ^ Tan CK, Chan KS, Cheng KC; Adult epiglottitis. CMAJ. 2007 Feb 27176(5):620.
  9. ^ а б Guldfred LA, Lyhne D, Becker BC. Acute epiglottitis: epidemiology, clinical pres entation, management and outcome. J Laryngol Otol 2008;122:818-23.
  10. ^ Price IM, Preyra I, Fernandes CM, et al; Adult epiglottitis: a five-year retrospective chart review in a major urban centre. CJEM. 2005 Nov7(6):387-90.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Chandradeva K, Palin C, Ghosh SM, Pinches SC. Percutaneous transtracheal jet ventilation as a guide to tracheal intubation in severe upper airway obstruction from supraglottic oedema. Br J Anaesth. 2005 May. 94(5):683-6.
  • Young LS, Price CS. Complicated adult epiglottitis due to methicillin-resistant Staphylococcus aureus. Am J Otolaryngol. 2007 Nov-Dec. 28(6):441-3.
  • Kavanagh KR, Batti JS. Traumatic epiglottitis after foreign body ingestion. Int J Pediatr Otorhinolaryngol. 2008 Jun. 72(6):901-3.
  • Wallenborn PA 3rd, Postma DS. Radiation recall supraglottitis. A hazard in head and neck chemotherapy. Arch Otolaryngol. 1984 Sep. 110(9):614-7.
  • Suzuki S, Yasunaga H, Matsui H, Fushimi K, Yamasoba T. Factors associated with severe epiglottitis in adults: analysis of a Japanese inpatient database. Laryngoscope. 2015 Sep. 125 (9):2072-8.
  • Shah RK, Stocks C. Epiglottitis in the United States: national trends, variances, prognosis, and management. Laryngoscope. 2010 Jun. 120(6):1256-62.
  • Wood N, Menzies R, McIntyre P. Epiglottitis in Sydney before and after the introduction of vaccination against Haemophilus influenzae type b disease. Intern Med J. 2005 Sep. 35(9):530-5.
  • Berg S, Trollfors B, Nylén O, Hugosson S, Prellner K, Carenfelt C. Incidence, aetiology, and prognosis of acute epiglottitis in children and adults in Sweden. Scand J Infect Dis. 1996. 28(3):261-4.
  • Guldfred LA, Lyhne D, Becker BC. Acute epiglottitis: epidemiology, clinical presentation, management and outcome. J Laryngol Otol. 2008 Aug. 122(8):818-23.
  • Chan KO, Pang YT, Tan KK. Acute epiglottitis in the tropics: is it an adult disease?. J Laryngol Otol. 2001 Sep. 115(9):715-8.
  • Bellis M, Herath J, Pollanen MS. Sudden Death Due to Acute Epiglottitis in Adults: A Retrospective Review of 11 Postmortem Cases. Am J Forensic Med Pathol. 2016 Dec. 37 (4):275-8.
  • Shapira Galitz Y, Shoffel-Havakuk H, Cohen O, Halperin D, Lahav Y. Adult acute supraglottitis: Analysis of 358 patients for predictors of airway intervention. Laryngoscope. 2017 Sep. 127 (9):2106-12.
  • Faden H. The dramatic change in the epidemiology of pediatric epiglottitis. Pediatr Emerg Care. 2006 Jun. 22(6):443-4.
  • Katori H, Tsukuda M. Acute epiglottitis: analysis of factors associated with airway intervention. J Laryngol Otol. 2005 Dec. 119(12):967-72.
  • Lindquist B, Zachariah S, Kulkarni A. Adult Epiglottitis: A Case Series. Perm J. 2017. 21:
  • Ehara H. Tenderness over the hyoid bone can indicate epiglottitis in adults. J Am Board Fam Med. 2006 Sep-Oct. 19(5):517-20.
  • Mathoera RB, Wever PC, van Dorsten FR, Balter SG, de Jager CP. Epiglottitis in the adult patient. Neth J Med. 2008 Oct. 66(9):373-7.
  • Hung TY, Li S, Chen PS, et al. Bedside ultrasonography as a safe and effective tool to diagnose acute epiglottitis. Am J Emerg Med. 2011 Mar. 29(3):359.e1-3.
  • Yong MG, Choo MJ, Yum CS, Cho SB, Shin SO, Lee DW, et al. Radiologic laryngeal parameters in acute supraglottitis in Korean adults. Yonsei Med J. 2001 Aug. 42(4):367-70.
  • Ducic Y, Hébert PC, MacLachlan L, Neufeld K, Lamothe A. Description and evaluation of the vallecula sign: a new radiologic sign in the diagnosis of adult epiglottitis. Ann Emerg Med. 1997 Jul. 30(1):1-6.
  • Werner SL, Jones RA, Emerman CL. Sonographic assessment of the epiglottis. Acad Emerg Med. 2004 Dec. 11(12):1358-60.
  • Prasad A, Singh M, Chan VW. Ultrasound imaging of the airway. Can J Anaesth. 2009 Nov. 56(11):868-9; author reply 869-70. * Kim SG, Lee JH, Park DJ, et al. Efficacy of spinal needle aspiration for epiglottic abscess in 90 patients with acute epiglottitis. Acta Otolaryngol. 2009 Jul. 129(7):760-7.
  • Nonoyama H, Arimoto M, Inagawa S, et al. [A clinical study of acute epiglottitis in adults]. Nihon Jibiinkoka Gakkai Kaiho. 2014 Mar. 117(3):191-5.
  • Guardiani E, Bliss M, Harley E. Supraglottitis in the era following widespread immunization against Haemophilus influenzae type B: evolving principles in diagnosis and management. Laryngoscope. 2010 Nov. 120 (11):2183-8.
  • Abdallah C. Acute epiglottitis: Trends, diagnosis and management. Saudi J Anaesth. 2012 Jul. 6 (3):279-81.
  • Ito K, Chitose H, Koganemaru M. Four cases of acute epiglottitis with a peritonsillar abscess. Auris Nasus Larynx. 2011 Apr. 38(2):284-8.
  • Lee YC, Lee JW, Park GC, Eun YG. Efficacy of Spinal Needle Aspiration in Patients with Epiglottic Abscess: A Prospective, Randomized, Controlled Study. Otolaryngol Head Neck Surg. 2015 Jul. 153 (1):48-53.
  • Wu Y, Yang C, Xi H, Zhang Y, Zhou Z, Hu Y. Prescription of antibacterial agents for acute upper respiratory tract infections in Beijing, 2010-2012. Eur J Clin Pharmacol. 2016 Mar. 72 (3):359-64.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Спољашњи ресурси
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Акутни_епиглотитис&oldid=27441895”