Pređi na sadržaj

Anhidramnion

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Anhidramnion jeste potpuni ili skoro potpuni nedostatak plodove vode ili sloja zaštitne amnionske tečnosti u plodovoj ovojnici ili amnionskoj kesi koji okružuje plod sa svih strana za sve vreme trudnoće žene.[1]

Smatra se da anhidramnion koji najčešće nastaje kao posledica anurije pre 22 nedelje gestacije načelno fatalan.[2][3] Smrtnost je posledica toga što amnionska tečnost igra suštinsku ulogu u razvoju pluća fetusa i njeno produženo odsustvo pre održivosti dovodi do teške hipoplazije pluća. Mokraća prva doprinosi amnionskoj tečnosti do 10. nedelje gestacije i čini preko 90% zapremine tečnosti do 16. nedelje gestacije, tako da je neophodna pravilna funkcija bubrega do 16. nedelje gestacije da bi se izbegao anhidramnion (iako oligohidramnion može biti prisutan do 10. nedelje gestacije).[4]

U najčešće uzroke hidramniona spadaju urođena bilateralna bubrežna agenezija i rana bubrežna insuficijencija fetusa pre 22 nedelje gestacije (koje dovode do anurije i anhidramniona). Zajedno ovi entiteti zajedno čine renalni anhidramnion rane trudnoće.

Patologija[uredi | uredi izvor]

Anhidramnion može biti posledica brojnih stanja:

Anomalije bubrežnog trakta fetusa

  • Rani bubrežni anhidramnion ( bilateralna  renalna ageneza ) koja dovodi do fetalnog anhidramnija do 22. nedelje gestacije. Javlja se u preko 1 od 2.000 trudnoća i pogađa 1.500 porodica u SAD godišnje.[5]
  • velika ureterokoele, koja može da izazove bilateralnu opstrukciju bubrežnog trakta
  • zadnji uretralni zalisci, sa teškom/potpunom opstrukcijom

Prerano pucanje vodenjaka

Placentna insuficijencija

Tiha ruptura materice

Terapija nimezulidom (samo jedan izveštaj)

Hemoterapeutska sredstva koja se primenjuju tokom trudnoće

  • trastuzumab/paklitaksel.[6]

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Radiografske karakteristike

Vizuelizacija fetalnih struktura radiološkim metodama ponekad može biti veoma teška zbog odsustva amnionske tečnosti.[7][8]

Antenatalni ultrazvuk obično pokazuje potpuno odsustvo amnionske tečnosti oko fetusa.[9] Ispitivanje kolor doplerom može biti od koristi u odabranim slučajevima kada je pupčane vrpca obavijena oko fetusa i oponaša amnionsku tečnost. Međutim, prikaz vaskularnosti unutar pupčane vrpce može pomoći u razlikovanju obmotane pupčane vrpce od amnionske tečnosti. Vizuelizacija fetalnih struktura ponekad može biti veoma teška zbog odsustva amnionske tečnosti.[10]

Komplikacije[uredi | uredi izvor]

Ako je anhidramnion prisutan duže vreme može se javiti deformacija fetalne akinezije sa razvojem plućne hipoplazije.[11]

Terapija[uredi | uredi izvor]

Pravovremena dijagnoza i pravilna intervencija za anhidramnion mogu značajno poboljšati izglede za novorođenčad pogođenu ovim stanjem. Lečenje zavisi od osnovnog uzroka i može uključivati:[12][13]

  • Amnioinfuziju - ubrizgavanje amnionske tečnosti u matericu, koja može pomoći u poboljšanju razvoja pluća fetusa i smanjenju rizika od komplikacija
  • Praćenje fetusa - je ključno za procenu njegovog dobrobiti i otkrivanje potencijalnih komplikacija
  • Vreme porođaja - koje će možda morati da se prilagodi u zavisnosti od težine anhidramniona i zdravlja fetusa

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Balasundaram, Malathi; Chock, Valerie Y.; Wu, Hsi Yang; Blumenfeld, Yair J.; Hintz, Susan R. (2018-03-23). „Predictors of poor neonatal outcomes in prenatally diagnosed multicystic dysplastic kidney disease”. Journal of Perinatology. 38 (6): 658—664. ISSN 0743-8346. doi:10.1038/s41372-018-0093-z. 
  2. ^ Polzin, William J.; Lim, Foong Y.; Habli, Mounira; Van Hook, James; Minges, Melissa; Jaekle, Ronald; Crombleholme, Timothy M. (2016-06-09). „Use of an Amnioport to Maintain Amniotic Fluid Volume in Fetuses with Oligohydramnios Secondary to Lower Urinary Tract Obstruction or Fetal Renal Anomalies”. Fetal Diagnosis and Therapy. 41 (1): 51—57. ISSN 1015-3837. doi:10.1159/000445946. 
  3. ^ Kizilcan, Faith; Tanyel, F.Cahirt; Çakar, Nur; Büyükpamukçu, Nebil; Hiçsönmez, Akgün (1995). „The effect of low amniotic pressure without oligohydramnios on fetal lung development in a rabbit model”. American Journal of Obstetrics and Gynecology. 173 (1): 36—41. ISSN 0002-9378. doi:10.1016/0002-9378(95)90166-3. 
  4. ^ Dias, Tiran; Sairam, Shanthi; Kumarasiri, Shanya (2014). „Ultrasound diagnosis of fetal renal abnormalities”. Best Practice & Research Clinical Obstetrics & Gynaecology. 28 (3): 403—415. ISSN 1521-6934. doi:10.1016/j.bpobgyn.2014.01.009. 
  5. ^ Jelin, Angie C.; Sagaser, Katelynn G.; Forster, Katherine R.; Ibekwe, Tochi; Norton, Mary E.; Jelin, Eric B. (2020). „Etiology and management of early pregnancy renal anhydramnios: Is there a place for serial amnioinfusions?”. Prenatal diagnosis. 40 (5): 528—537. ISSN 0197-3851. PMID 32003482. doi:10.1002/pd.5658. 
  6. ^ Paternoster, Delia M.; Snijders, Deborah; Manganelli, Francesca; Torrisi, Angela; Bracciante, Roberto (2003). „Anhydramnios and maternal thrombocytopenia after prolonged use of nimesulide”. European Journal of Obstetrics & Gynecology and Reproductive Biology. 108 (1): 97—98. ISSN 0301-2115. doi:10.1016/s0301-2115(02)00343-3. 
  7. ^ Radswiki, The. „Anhydramnios | Radiology Reference Article | Radiopaedia.org”. Radiopaedia (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-01-15. 
  8. ^ Entezami, Michael; Albig, Matthias; Gasiorek-Wiens, Adam; Becker, Rolf; Knoll, Ute, ur. (2004). Ultrasound diagnosis of fetal anomalies. Stuttgart New York: Thieme. ISBN 978-1-58890-212-2. 
  9. ^ Merz, Eberhard (2005). Ultrasound in obstetrics and gynecology. 1: Obstetrics: 213 tables / contributors F. Bahlmann (2. ed., fully rev izd.). Stuttgart New York: Thieme. ISBN 978-1-58890-147-7. 
  10. ^ Vikraman, Seneesh Kumar; Chandra, Vipin; Balakrishnan, Bijoy; Batra, Meenu; Sethumadhavan, Sreeja; Patil, Swapneel Neelkanth; Nair, Sabila; Kannoly, Gopinathan (2017). „Impact of antepartum diagnostic amnioinfusion on targeted ultrasound imaging of pregnancies presenting with severe oligo- and anhydramnios: An analysis of 61 cases”. European Journal of Obstetrics & Gynecology and Reproductive Biology. 212: 96—100. ISSN 0301-2115. doi:10.1016/j.ejogrb.2017.03.026. 
  11. ^ Bader, Arnim A; Schlembach, Dietmar; Tamussino, Karl F; Pristauz, Gunda; Petru, Edgar (2007). „Anhydramnios associated with administration of trastuzumab and paclitaxel for metastatic breast cancer during pregnancy”. The Lancet Oncology. 8 (1): 79—81. ISSN 1470-2045. doi:10.1016/s1470-2045(06)71014-2. 
  12. ^ Hansen, Wendy F.; Cooper, Christopher S.; Yankowitz, Jerome (2002). „Ureterocele Causing Anhydramnios Successfully Treated With Percutaneous Decompression”. Obstetrics & Gynecology. 99 (5, Part 2): 953—956. ISSN 0029-7844. doi:10.1097/00006250-200205001-00033. 
  13. ^ Gramellini, D.; Fieni, S.; Kaihura, C.; Piantelli, G.; Verrotti, C. (2003-11-01). „Antepartum amnioinfusion: a review”. The Journal of Maternal-Fetal & Neonatal Medicine. 14 (5): 291—296. ISSN 1476-7058. doi:10.1080/713606706. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Анхидрамнион&oldid=27442995”