Анхидрамнион

С Википедије, слободне енциклопедије

Анхидрамнион јесте потпуни или скоро потпуни недостатак плодове воде или слоја заштитне амнионске течности у плодовој овојници или амнионској кеси који окружује плод са свих страна за све време трудноће жене.[1]

Сматра се да анхидрамнион који најчешће настаје као последица анурије пре 22 недеље гестације начелно фаталан.[2][3] Смртност је последица тога што амнионска течност игра суштинску улогу у развоју плућа фетуса и њено продужено одсуство пре одрживости доводи до тешке хипоплазије плућа. Мокраћа прва доприноси амнионској течности до 10. недеље гестације и чини преко 90% запремине течности до 16. недеље гестације, тако да је неопходна правилна функција бубрега до 16. недеље гестације да би се избегао анхидрамнион (иако олигохидрамнион може бити присутан до 10. недеље гестације).[4]

У најчешће узроке хидрамниона спадају урођена билатерална бубрежна агенезија и рана бубрежна инсуфицијенција фетуса пре 22 недеље гестације (које доводе до анурије и анхидрамниона). Заједно ови ентитети заједно чине ренални анхидрамнион ране трудноће.

Патологија[уреди | уреди извор]

Анхидрамнион може бити последица бројних стања:

Аномалије бубрежног тракта фетуса

  • Рани бубрежни анхидрамнион ( билатерална  ренална агенеза ) која доводи до феталног анхидрамнија до 22. недеље гестације. Јавља се у преко 1 од 2.000 трудноћа и погађа 1.500 породица у САД годишње.[5]
  • велика уретерокоеле, која може да изазове билатералну опструкцију бубрежног тракта
  • задњи уретрални залисци, са тешком/потпуном опструкцијом

Прерано пуцање водењака

Плацентна инсуфицијенција

Тиха руптура материце

Терапија нимезулидом (само један извештај)

Хемотерапеутска средства која се примењују током трудноће

  • трастузумаб/паклитаксел.[6]

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Радиографске карактеристике

Визуелизација феталних структура радиолошким методама понекад може бити веома тешка због одсуства амнионске течности.[7][8]

Антенатални ултразвук обично показује потпуно одсуство амнионске течности око фетуса.[9] Испитивање колор доплером може бити од користи у одабраним случајевима када је пупчане врпца обавијена око фетуса и опонаша амнионску течност. Међутим, приказ васкуларности унутар пупчане врпце може помоћи у разликовању обмотане пупчане врпце од амнионске течности. Визуелизација феталних структура понекад може бити веома тешка због одсуства амнионске течности.[10]

Компликације[уреди | уреди извор]

Ако је анхидрамнион присутан дуже време може се јавити деформација феталне акинезије са развојем плућне хипоплазије.[11]

Терапија[уреди | уреди извор]

Правовремена дијагноза и правилна интервенција за анхидрамнион могу значајно побољшати изгледе за новорођенчад погођену овим стањем. Лечење зависи од основног узрока и може укључивати:[12][13]

  • Амниоинфузију - убризгавање амнионске течности у материцу, која може помоћи у побољшању развоја плућа фетуса и смањењу ризика од компликација
  • Праћење фетуса - је кључно за процену његовог добробити и откривање потенцијалних компликација
  • Време порођаја - које ће можда морати да се прилагоди у зависности од тежине анхидрамниона и здравља фетуса

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Balasundaram, Malathi; Chock, Valerie Y.; Wu, Hsi Yang; Blumenfeld, Yair J.; Hintz, Susan R. (2018-03-23). „Predictors of poor neonatal outcomes in prenatally diagnosed multicystic dysplastic kidney disease”. Journal of Perinatology. 38 (6): 658—664. ISSN 0743-8346. doi:10.1038/s41372-018-0093-z. 
  2. ^ Polzin, William J.; Lim, Foong Y.; Habli, Mounira; Van Hook, James; Minges, Melissa; Jaekle, Ronald; Crombleholme, Timothy M. (2016-06-09). „Use of an Amnioport to Maintain Amniotic Fluid Volume in Fetuses with Oligohydramnios Secondary to Lower Urinary Tract Obstruction or Fetal Renal Anomalies”. Fetal Diagnosis and Therapy. 41 (1): 51—57. ISSN 1015-3837. doi:10.1159/000445946. 
  3. ^ Kizilcan, Faith; Tanyel, F.Cahirt; Çakar, Nur; Büyükpamukçu, Nebil; Hiçsönmez, Akgün (1995). „The effect of low amniotic pressure without oligohydramnios on fetal lung development in a rabbit model”. American Journal of Obstetrics and Gynecology. 173 (1): 36—41. ISSN 0002-9378. doi:10.1016/0002-9378(95)90166-3. 
  4. ^ Dias, Tiran; Sairam, Shanthi; Kumarasiri, Shanya (2014). „Ultrasound diagnosis of fetal renal abnormalities”. Best Practice & Research Clinical Obstetrics & Gynaecology. 28 (3): 403—415. ISSN 1521-6934. doi:10.1016/j.bpobgyn.2014.01.009. 
  5. ^ Jelin, Angie C.; Sagaser, Katelynn G.; Forster, Katherine R.; Ibekwe, Tochi; Norton, Mary E.; Jelin, Eric B. (2020). „Etiology and management of early pregnancy renal anhydramnios: Is there a place for serial amnioinfusions?”. Prenatal diagnosis. 40 (5): 528—537. ISSN 0197-3851. PMID 32003482. doi:10.1002/pd.5658. 
  6. ^ Paternoster, Delia M.; Snijders, Deborah; Manganelli, Francesca; Torrisi, Angela; Bracciante, Roberto (2003). „Anhydramnios and maternal thrombocytopenia after prolonged use of nimesulide”. European Journal of Obstetrics & Gynecology and Reproductive Biology. 108 (1): 97—98. ISSN 0301-2115. doi:10.1016/s0301-2115(02)00343-3. 
  7. ^ Radswiki, The. „Anhydramnios | Radiology Reference Article | Radiopaedia.org”. Radiopaedia (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-15. 
  8. ^ Entezami, Michael; Albig, Matthias; Gasiorek-Wiens, Adam; Becker, Rolf; Knoll, Ute, ур. (2004). Ultrasound diagnosis of fetal anomalies. Stuttgart New York: Thieme. ISBN 978-1-58890-212-2. 
  9. ^ Merz, Eberhard (2005). Ultrasound in obstetrics and gynecology. 1: Obstetrics: 213 tables / contributors F. Bahlmann (2. ed., fully rev изд.). Stuttgart New York: Thieme. ISBN 978-1-58890-147-7. 
  10. ^ Vikraman, Seneesh Kumar; Chandra, Vipin; Balakrishnan, Bijoy; Batra, Meenu; Sethumadhavan, Sreeja; Patil, Swapneel Neelkanth; Nair, Sabila; Kannoly, Gopinathan (2017). „Impact of antepartum diagnostic amnioinfusion on targeted ultrasound imaging of pregnancies presenting with severe oligo- and anhydramnios: An analysis of 61 cases”. European Journal of Obstetrics & Gynecology and Reproductive Biology. 212: 96—100. ISSN 0301-2115. doi:10.1016/j.ejogrb.2017.03.026. 
  11. ^ Bader, Arnim A; Schlembach, Dietmar; Tamussino, Karl F; Pristauz, Gunda; Petru, Edgar (2007). „Anhydramnios associated with administration of trastuzumab and paclitaxel for metastatic breast cancer during pregnancy”. The Lancet Oncology. 8 (1): 79—81. ISSN 1470-2045. doi:10.1016/s1470-2045(06)71014-2. 
  12. ^ Hansen, Wendy F.; Cooper, Christopher S.; Yankowitz, Jerome (2002). „Ureterocele Causing Anhydramnios Successfully Treated With Percutaneous Decompression”. Obstetrics & Gynecology. 99 (5, Part 2): 953—956. ISSN 0029-7844. doi:10.1097/00006250-200205001-00033. 
  13. ^ Gramellini, D.; Fieni, S.; Kaihura, C.; Piantelli, G.; Verrotti, C. (2003-11-01). „Antepartum amnioinfusion: a review”. The Journal of Maternal-Fetal & Neonatal Medicine. 14 (5): 291—296. ISSN 1476-7058. doi:10.1080/713606706. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Анхидрамнион&oldid=27442995”