Белоглава патка

Beloglava patka
Beloglava patka, mužjak
Status ugroženosti
Ugrožen  (IUCN 3.1)
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Animalia
Tip:	Chordata
Klasa:	Aves
Red:	Anseriformes
Porodica:	Anatidae
Rod:	Oxyura
Vrsta:	O. leucocephala
Binomno ime
Oxyura leucocephala (Scopoli, 1769)
Rasprostranjenje u gnezdećem periodu
Rasprostranjenje tokom seobe i zimovanja

Beloglava ili plavokljuna patka (Oxyura leucocephala) spada u takozvane tvrdorepe patke (lat. Oxyurinae).

Opis

Ženka beloglave patke

Patka srednje veličine, dužina tela je 43 – 48 sm, mase 500 – 900 grama i raspona krila 62 – 70 sm. Dužina sklopljenog krila u mužjaka je 15,7 – 17,2 sm, a kod ženki 14,8 – 16,7 sm. Perje na telu kestenjaste boje. Glava bela, kod mužjaka samo teme i vrat crni, dok ženke i mladi imaju crnu prugu na obrazu i crn deo glave iznad oka. Kljun koji je u osnovi zadebljao, kod mužjaka je jarko plav, dok je kod ženki i mladih crn. Rep je dug, ukočen i crn.

Rasprostranjenje

Trenutno postoje četiri odvojene populacije: španska, severnoafrička, turska i srednjoazijska koje skupa imaju oko 20.000 jedinki. Peta populacija, koja je naseljavala panonsku niziju, je u drugoj polovini 20. veka izumrla.: Srednjoazijska i turska populacija su migratorne, tj. zimu provode u priobalju Sredozemnog mora i Persijskog zaliva. Ptice iz španske i severnoafričke populacija su stanarice.

Stanište

Beloglava patka nastanjuje bare, jezera i lagune sa slatkom, slanom ili brakičnom vodom. Pored otvorene vodene površine nephodno je i postojanje pojasa trske, velika količina bentosnih organizama i velika količina submerznih biljaka. Ptice na zimovanju preferiraju velika jezera sa slatkom i brakičnom vodom.

Ishrana

Ova vrsta je svaštojed. Hrani se delovima i semenjem vodenih biljaka, crvima, mekušcima, zglavkarima i vodenim insektima i njihovim larvama. Istraživanja u Španiji utvrdila su da značajan deo u ishrani zauzimaju larve biljnih komaraca.

Ponašanje

Beloglava patka je izuzetan plivač, takođe vrlo dobro roni i u jednom dahu može da pređe i do 40 m. Veći deo dana i noći provodi u potrazi za hranom. U prirodnim uslovima nikad neće izaći na kopno, a u slučaju opasnosti pre će da zaroni nego da poleti. Prilikom udvaranja mužjaci mašu repom, bućkaju vodu i proizvode zvukove poput grogotanja i zviždanja.

Razmnožavanje

Jaje beloglave patke (Oxyura leucocephala)

Mediteranske populacije jaja polažu početkom aprila, srednjoazijske tokom maja, dok ptice koje se gnezde u južnom Sibiru jaja polažu u junu i julu. Ženke često polažu jaja u gnezda drugih ženki svoje vrste kao i u gnezda ostalih vrsta pataka. Gnezdo je sastavljeno od biljnog materijala upletenog između stabljika trske i često je pokriveno njenim metlicama. Gnezdo se nikad ne nalazi dalje od pola metra od ivice vode. Nekad se gnezde u kolonijama galebova i gnjuraca. Ženka nosi od 5 - 9 jaja koja nekad imaju masu koliko i sama ptica. Jaja beloglave patke su srazmerno veličini najveća među plovušama. Inkubacija traje od 22 do 26 dana. Mužjak ne učestvuje u podizanju mladih, a ženke sa pačićima provode svega 15 - 20 dana. Pačići, koji su znatno razvijeniji od mladih iste dobi ostalih vrsta pataka, su odmah po izleganju sposobni da plivaju i da rone. Do potpunog razvoja perja prođe od 8 - 10 nedelja. Pačići se često udružuju u „obdaništa“ u kojima miže biti i do 75 jedinki. Polno su zreli nakon jedne godine.

Ugrožavajući faktori

• Hibridizacija sa američkom vrstom crnoglavom patkom (Oxyura jamaicensis) i istiskivanje iz staništa od strane iste.
• Klimatske promene usled kojih dolazi do sve češćeg isušivanja staništa ove vrste.
• Uništavanje staništa od strane čoveka. Meliorativni zahvati koji dovode do isušivanja bara i jezera na kojima se ove ptice gnezde. Ispuštanje otpadnih voda iz industrijskih postrojenja i gradova. Zarastanje vodenog ogledala koje se javlja kao prirodan proces, ali je sve češće posledica ubrzane eutrofikacije koju čovek izaziva zagađenjem voda veštačkim đubrivima.
• Uznemiravanje od strane čoveka. Ptice će vrlo verovatno napustiti svoja gnezda ukoliko ljudi često borave u blizini.
• Lov predstavlja jedan od glavnih uzroka nestanka ove vrste sa prostora Francuske, Italije, Egipta i Panonske nizije. Takođe, zabeleženo je i trovanje olovom koje u vodenim telima ostaje nakon lova.
• Davljenje u ribolovačkim mrežama. Se javlja kao problem pre svega tokom seobe i na mestima zimovanja ove vrste. U Uzbekistanu se na nekim mestima dnevno u mrežama udavi od 20 do 30 ptica.
• Unos alohtonih vrsta riba. U Španiji je zabeleženo da su na mestima unosa šarana patke u potpunosti nestale.
• Prirodni neprijatelji poput galebova, vrana i sivog pacova koji često uništavaju legla.

Zaštita

Beloglava patka je zakonom zaštićena u svim državama u kojima može da se pojavi. Najuspešniji projekat očuvanja ove vrste je sproveden u Španiji, gde se sa dvadesetak parova iz 1970. populacija uvećala na oko 1.000 parova nakon 2000. godine. Jedana od mera zaštite ove vrste je i uklanjanje američke vrste crnoglave patke (Oxyura jamaicensis) iz prirode. U Mađarskoj je 1980-ih pokrenuta reintrodukcija ove vrste, ali je bila bezuspešna.

Beloglava patka u Srbiji

U devetnaestom veku ova vrsta je bila jedna od čestih gnezdarica na području Vojvodine. To se uveliko promenilo u sledećem veku, kada je kao posledica uništenja pogodnih staništa i lova, došlo do nestajanja ove vrste. Poslednje gnežđenje na teritoriji Srbije zabeleženo je na jezeru Rusanda u Srednjem Banatu 1969. Sve do 1990-ih male grupe su beležene na seobi, manje-više redovno. Nakon tog perioda, beloglava patka je beležena svega nekoliko puta na seobi.