Brigada Azov
| Brigada Azov | |
|---|---|
 | |
| Postojanje | 5. maj 2014 — danas |
| Zemlja | Ukrajina |
| Vrsta | brigada |
| Veličina | više od 1000 vojnika[1] |
| Garnizon (sedište) | Urzuf, Donjecka oblast, Ukrajina; ostali odredi i štabovi u Kijevu, Berdjansku i Marijupolju |
| Boje | plava i zlatna |
| Godišnjice | 5. maj |
| Angažovanje | |
| Veb-sajt | azov |
| Komandanti | |
| Komandant | Denis Prokopenko |
| Značajni komandanti |
|
Brigada Azov (ukr. Бригада Azov), takođe poznata i kao Puk Azov (Polk Azov) ili Odred Azov (Zagіn Azov), ranije poznata kao Bataljon Azov (Batalьйon Azov), je desničarska, ekstremistička[2] i neonacistička jedinica Nacionalne garde Ukrajine,[3][4][5][6][7][8] sa sedištem u Marijupolju, u priobalnom regionu Azovskog mora.
U junu 2014, jedinica (u rangu bataljona) prvi put je učestvovala u borbama i to prilikom preuzimanja Marijupolja od proruskih pobunjeničkih snaga. Azov je prvobitno formiran kao dobrovoljačka milicija 5. maja 2014. tokom Ukrajinske krize. Dana 12. novembra 2014, Azov je uključen u sastav Nacionalne garde Ukrajine, državne žandarmerije. Od tada, Azov prerasta iz bataljona u puk i svi članovi Azova postaju vojnici koji zvanično služe u Nacionalnoj gardi Ukrajine.
Godine 2014, puk je stekao ozloglašenost nakon što su se pojavile optužbe o mučenju i ratnim zločinima, kao i neonacističkim simpatijama i korišćenju povezanih simbola od strane samog puka, kao što se vidi na njihovom logotipu sa Volfsangel, jednim od originalnih simbola koje je koristila 2. SS oklopna dizvizija „Rajh” (Das Reich).[9][10][11] Predstavnici bataljona Azov kažu da je simbol skraćenica za slogan „Ідея Нації” (na ukrajinskom „Nacionalna ideja”) i poriču vezu sa nacizmom. Godine 2014, portparol puka je rekao da su oko 10–20% jedinice bili neonacisti.
Azovski bataljon smatra Ratka Mladića za srpskoga rodoljuba koji se borio samo za slobodu, odnosno protiv muslimanske okupacije srpskoga naroda. Oni se zalažu za hitno oslobođenje Mladića.[12] Njihov tadašnji komandant Andrij Bilecki se dobrovoljno prijavio za rat na Kosovu i Metohiji.[13][14][15]
U 2018. odredba „Nacrtu zakona o izdvajanjima”, koji je usvojio američki Kongres, blokirao je vojnu pomoć Azovu na osnovu njegove ideologije superiornosti bele rase,[16] međutim 2015. slična zabrana pomoći toj grupi je poništena od strane Kongresa.[17] Pripadnici puka dolaze iz 22 zemlje i različitog su porekla.
Više od polovine pripadnika puka govori ruski i dolaze iz istočne Ukrajine (uključujući gradove Donjeck i Lugansk). Prvi komandant jedinice bio je nacionalista ekstremne desnice Andrej Bilecki, koji je predvodio neonacističku Socijal-nacionalnu skupštinu i Patriota Ukrajine. U svojim ranim danima, Azov je bio specijalna policijska četa Ministarstva unutrašnjih poslova, koju je vodio Volodimir Špara, vođa Vasilkovskog, Kijevskog, ogranka Patriota Ukrajine i Desnog sektora. Godine 2016. članovi nevladine organizacije „Građanski korpus Azov” i veterani bataljona Azov stvorili su političku partiju Nacionalni korpus.[traži se izvor]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Nacionalna garda[uredi | uredi izvor]
U septembru 2014, bataljon Azov je proširen iz bataljona u puk i upisan u Nacionalnu gardu Ukrajine. U to vreme, jedinica je radila na depolitizaciji: njeno krajnje desno rukovodstvo je napustilo i osnovalo političku partiju Nacionalnog korpusa, koja radi sa udruženom aktivističkom organizacijom, Azovskim građanskim korpusom.
Otprilike u to vreme počela je da dobija povećane zalihe teškog naoružanja. Bataljon Azov je dobijao sredstva od ministra unutrašnjih poslova Ukrajine i drugih izvora (za koje se veruje da su ukrajinski oligarsi). Dakle, dok su njegovi volonteri zvanično dobijali 6.000 grivna (316 dolara) mesečno, oni su zaista primali oko 10.000 grivni (526 dolara) mesečno. Nacionalsocijalistički sajtovi „Patriot Ukrajine” su ugašeni ili stavljeni pod ograničen pristup.
Pripadnici bataljona Azov učestvovali su 14. oktobra u maršu povodom obeležavanja 72. godišnjice Ukrajinske pobunjeničke armije (UPA) u Kijevu u organizaciji Desnog sektora.
Na ukrajinskim parlamentarnim izborima 26. oktobra 2014. Bilecki, komandant bataljona, osvojio je mesto u izbornoj jedinici (kao nezavisni kandidat) u kijevskom Obolonskom okrugu (Bilecki je iz Harkova) u ukrajinskom parlamentu. U svojoj izbornoj jedinici Bilecki je pobedio sa 33,75% glasova; drugoplasirani Vadim Stoilar sledi sa 17,17%. U parlamentu Bilecki se nije pridružio nijednoj frakciji. Član bataljona Oleh Petrenko je takođe poslanik Bloka Petra Porošenka nakon što je na istim izborima osvojio mesto u izbornoj jedinici u Čerkasiju. U svojoj izbornoj jedinici Petrenko je pobedio sa 41,15% glasova; drugoplasirana Valentina Žukovska sa 23,65%.
Dana 31. oktobra 2014, zamenik komandanta bataljona Azov Vadim Trojan imenovan je za načelnika policije Kijevske oblasti (pokrajine) (ova policija nema nadležnost nad gradom Kijevom).
Dana 11. novembra 2014. bataljon Azov je zvanično uključen u sastav Nacionalne garde Ukrajine.
Od kraja marta 2015. godine, uprkos drugom sporazumu o prekidu vatre (Minski protokol), bataljon Azov je nastavio da se priprema za rat, a vođa grupe je primirje videlo kao „smirivanje”.
U martu 2015. ministar unutrašnjih poslova Arsen Avakov najavio je da će puk Azov biti među prvim jedinicama koje će trupe vojske Sjedinjenih Država obučavati u svojoj misiji obuke za operaciju Neustrašivi čuvar. Američka obuka je međutim povučena 12. juna 2015, pošto je Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio amandman kojim se blokira svaka pomoć (uključujući oružje i obuku) bataljonu zbog njegovog neonacističkog porekla. Nakon glasanja, kongresmen Džon Konjers se zahvalio Domu:
„Zahvalan sam što je Predstavnički dom sinoć jednoglasno usvojio moje amandmane kako bi se osiguralo da naša vojska ne obučava pripadnike odbojnog neonacističkog bataljona Azov, zajedno sa mojim merama da opasne i lako prodavane MANPAD -ove držim van ovih nestabilnih regiona.”
Međutim, amandman je kasnije uklonjen u novembru 2015. godine, a The Nation je izvestio da je „Komitet za aproprijacije za kućnu odbranu bio pod pritiskom Pentagona da ukloni amandman Conyers-Yoho iz teksta zakona”.
U avgustu 2015, ukrajinska vlada je povukla sve dobrovoljačke bataljone, uključujući i puk Azov, sa linija fronta oko Marijupolja, zamenivši ih redovnim vojnim jedinicama. Puk Azov je premešten u bazu u Urzufu, u bivšu primorsku vilu svrgnutog predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča, oko 40 kilometara jugozapadno od Marijupolja.
Počev od 2015. godine, Azov je organizovao letnje kampove gde deca i tinejdžeri prolaze borbenu obuku pomešanu sa predavanjima o ukrajinskom nacionalizmu.
Dana 27. aprila 2016, 300 vojnika i lakih oklopnih vozila iz puka dodeljeno je Odesi da čuva javni red nakon što je Mihail Sakašvili pisao na društvenim mrežama o naletu proruskih „tituški” napada na civile.
Azov je 20. novembra 2017. objavio saopštenje za medije na svojoj veb stranici u kojem se navodi da se 16. novembra sastao sa stranom delegacijom oficira iz Oružanih snaga Sjedinjenih Država i Oružanih snaga Kanade.[traži se izvor]
U oktobru 2019. godine, članovi Predstavničkog doma američkog Kongresa iz Demokratske partije zatražili su da se bataljon Azov i dve druge ekstremno desničarske grupe klasifikuju kao strane terorističke organizacije od strane američkog Stejt departmenta, navodeći nedavne akte desničarskog nasilja kao što je npr. pucnjave u džamiji u Krajstčerču ranije te godine. Zahtev je podstakao proteste pristalica Azova u Ukrajini.
Od avgusta 2022. godine, u kontekstu oružanog sukoba u Ukrajini, Brigada „Azov” se u Ruskoj Federaciji smatra terorističkom organizacijom.[18]
Predvodništvo i organizacija[uredi | uredi izvor]
Prvi komandant puka bio je Andrij Bilecki. Bilecki je ostao van žiže javnosti radeći na proširenju Azova do veličine bataljona. U leto 2014. godine preuzeo je komandu nad jedinicom. U avgustu 2014. odlikovan je vojnim odlikovanjem „Orden za hrabrost“ od strane ukrajinskog predsednika Petra Porošenka i unapređen u potpukovnika policije Ministarstva unutrašnjih poslova. Pošto je Bilecki izabran u ukrajinski parlament na ukrajinskim parlamentarnim izborima 2014, napustio je bataljon u oktobru 2016. (ukrajinski izabrani zvaničnici ne mogu biti u vojsci, niti u policiji).
U izveštaju od 16. jula 2014. snaga bataljona Azov iznosi 300. Raniji izveštaj je naveo da je 23. juna skoro 600 dobrovoljaca, uključujući žene, položilo zakletvu da će se pridružiti bataljonima „Donbas“ i „Azov“. Jedinica je brojala 900 dobrovoljaca od marta 2015.
Bataljon je prvobitno imao nadimak „Ljudi u crnom“ ili „Crni korpus“, što je suprotnost ruskim Malim zelenim ljudima zbog toga što su koristili potpuno crne odeće i maske prilikom napada na proruske kontrolne punktove .
Grupu je od njenog nastanka finansirao Ihor Kolomojski, kiparsko-ukrajinski poslovni oligarh i milijarder .
Trenutni status[uredi | uredi izvor]
Ukrajina je odlučila da pretvori sve dobrovoljačke bataljone — i bataljone teritorijalne odbrane povezane sa oružanim snagama, i patrolnu policiju za specijalne zadatke Ministarstva unutrašnjih poslova — u redovne jedinice Oružanih snaga Ukrajine i Nacionalne garde. Azov je jedan od ovih poslednjih. Ukrajinska vlada je takođe odlučila da rasporedi samo dobrovoljačke jedinice na frontu u Donbasu, obećavajući da regruti neće biti slati u borbu.
U januaru 2015. bataljon Azov je zvanično unapređen u puk i njegove strukture su dobile definitivan oblik. U Kijevu, u bivšem industrijskom kompleksu „ATEK“ osnovan je mobilizacioni centar i objekat za obuku za selekciju i ispitivanje; a osoblje, sastavljeno od dobrovoljaca iz cele Ukrajine, mora da prođe kroz proces skrininga i provere, prilično sličan procedurama za mobilizaciju vojske.
Regruti se zatim raspoređuju u borbene jedinice pukova, ili u jedinice za podršku i snabdevanje, gde obavljaju intenzivnu borbenu obuku. Izviđačke i EOD jedinice se smatraju elitom „Azova“ i popunjene su od najiskusnijeg osoblja (obično, bivše specijalne snage ukrajinske armije ili slično).
Od 2015. godine bataljon je unapređen u status puka, a „Azov“ se sada zvanično zove „Odred za specijalne operacije“, sa borbenim zadacima fokusiranim na izviđanje, kontra-izviđanje, uklanjanje EOD, zaustavljanje i operacije specijalnog naoružanja.
Puk, jedina jedinica teritorijalne odbrane svoje veličine u NGU, organizovan je u:
- Štab puka
- 1. bataljon komandosa
- 2. bataljon komandosa (u fazi formiranja)
- 5. tenkovski bataljon
- Baterija poljske artiljerije
- Izviđačka četa
- Sigurnosna kompanija
- Inženjerska kompanija
- Kompanija za održavanje
- Logistička kompanija
- Signalni vod
- CBRN-odbrambeni vod
- 4. (trening) bataljon
- Regimental Depot Kijev
- Regimental Depot Marijupolj
- Regimental Depot Berdjansk
Strano članstvo[uredi | uredi izvor]
Prema The Daily Telegraph-u, ekstremistička politika Azovskog bataljona i profesionalne engleske stranice društvenih medija privukle su strane borce, uključujući ljude iz Brazila, Italije, Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske, Sjedinjenih Država, Grčke, Skandinavije, Španije, Slovačke, Češke i Rusije. Oko 50 ruskih državljana su pripadnici puka Azov.
Oko 20 Hrvata pristupilo je bataljonu Azov u januaru 2015. godine, starosti od 20 do 45 godina. Nakon što je hrvatska ministarka spoljnih poslova Vesna Pusić potvrdila da u Ukrajini ima hrvatskih dobrovoljaca, rusko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je Hrvatsku da povuče svoje državljane od oružanog sukoba. Pusić je odgovorila da se Hrvatska protivi bilo kakvom uključivanju hrvatskih državljana u rat i navela da su oni išli na svoju privatnu inicijativu i da Hrvatska radi na njihovom vraćanju kući. Ministar unutrašnjih poslova Ranko Ostojić rekao je da se hrvatski dobrovoljci bore na strani legitimne ukrajinske vlade i da ne čine nikakav zločin prema hrvatskom zakonu.
Krajem 2016. brazilski istražitelji su otkrili navodnu zaveru za regrutovanje brazilskih ekstremno-desničarskih aktivista za bataljon Azov.
Prema sporazumima o prekidu vatre iz Minska, stranim borcima nije dozvoljeno da služe u ukrajinskoj vojsci. Uprkos sporazumima o prekidu vatre iz Minska, puk i dalje ima strane borce, uključujući bivšeg pripadnika britanske vojske Krisa Gereta i 33-godišnjeg bivšeg vojnika grčke vojske i francuske Legije stranaca poznatog po "nom-de-guerre" od grčke.
Kršenja ljudskih prava i ratni zločini[uredi | uredi izvor]
Izveštaji koje je objavila Kancelarija visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava (OHCHR) povezuju bataljon Azov sa ratnim zločinima kao što su masovna pljačka, protivzakonito zatvaranje i mučenje. U izveštaju OHCHR-a iz marta 2016. navedeno je da je organizacija imala:
"prikupljene detaljne informacije o vođenju borbenih dejstava ukrajinskih oružanih snaga i puka Azov u i oko Širokina (31 km istočno od Marijupolja), od leta 2014. do danas. Dokumentovana je masovna pljačka civilnih domova, kao i gađanje civilnih područja između septembra 2014. i februara 2015."
Drugi izveštaj OHCHR-a dokumentovao je slučaj silovanja i mučenja, pišući:
"Čovek sa mentalnim invaliditetom bio je podvrgnut okrutnom postupanju, silovanju i drugim oblicima seksualnog nasilja od strane 8 do 10 pripadnika bataljona „Azov“ i „Donbas“ (još jedan ukrajinski bataljon) u periodu avgust–septembar 2014. Zdravstveno stanje žrtve se kasnije pogoršalo. a on je hospitalizovan u psihijatrijskoj bolnici."
U izveštaju iz januara 2015. navodi se da je pristalica Donjecke Republike priveden i mučen strujom i vodom, što je rezultiralo njegovim priznanjem da je špijunirao za proruske militante.
Ideologija[uredi | uredi izvor]
Neonacizam[uredi | uredi izvor]
Bataljon Azov je opisan kao krajnje desničarska milicija sa vezama sa neonacizmom, sa članovima koji nose neonacističke i SS simbole i regalije i izražavaju neonacističke stavove. Oznake grupe predstavljaju Volfsangel i Crno sunce, dva neonacistička simbola.
Vojnici Azova su primećeni kako na svojim uniformama nose simbole povezane sa nacizmom. Nemačka televizijska mreža ZDF je 2014. godine pokazala slike boraca Azova koji nose šlemove sa simbolima svastike i „Šucštafel rune Hitlerovog zloglasnog elitnog korpusa u crnoj uniformi“. 2015. godine, Marčin Ogdovski, poljski ratni izveštač, dobio je pristup jednoj od baza Azova koja se nalazi u nekadašnjem letovalištu Majak ; Borci Azova pokazali su mu nacističke tetovaže, kao i nacističke ambleme na svojim uniformama. Šon Voker piše u The Guardian-u „mnogi članovi [Azova] imaju veze sa neonacističkim grupama, a čak i oni koji su se smejali ideji da su neonacisti nisu dali najubedljivije poricanje“, navodeći tetovaže svastike među borcima..". Prema "The Daily Beast", neki od članova grupe su „neonacisti, beli suprematisti i priznati antisemiti“, i
brojne tetovaže svastike različitih članova i njihova sklonost da idu u borbu sa kukastim krstovima ili SS oznakama iscrtanim na njihovim šlemovima otežavaju drugim članovima grupe da verodostojno negiraju bilo kakvu neonacističku pripadnost.
Lev Golinkin piše u The Nation da je „postmajdanska Ukrajina jedina nacija na svetu koja ima neonacističku formaciju u svojim oružanim snagama“. Majkl Kolborn iz Foreign Policy-a nazvao ga je „opasnim ekstremističkim pokretom naklonjenim neonacistima“ sa „globalnim ambicijama“, navodeći sličnosti između ideologije i simbolike grupe i one koja je pucala u džamiju u Krajstčerču 2019, zajedno sa naporima grupa za regrutovanje američkih desničarskih ekstremista.
Portparol jedinice je rekao da su "samo 10-20%" njenih regruta neonacisti, a jedan komandant pripisuje neonacističku ideologiju zavedenoj omladini. Članovi jedinice su izjavili da obrnuti Volfsangel, umesto da je povezan sa nacizmom, predstavlja ukrajinske reči za „ujedinjenu naciju“ ili „nacionalnu ideju“ (ukrajinski : Іdeя Nacії, Ideya Natsii).
Britanski politikolog Ričard Sakva piše da je osnivač Azova Andrij Bilecki, lider neonacističke Socijalno-nacionalne skupštine (SNA), dao izjave o „istorijskoj misiji“ da predvodi „bele rase sveta u konačnom krstaškom ratu za njihov opstanak ... krstaški rat protiv Untermenšna-a predvođenog Semitima “, ideologija koju vodi do nacionalnog integralizma 1920-ih i 1930-ih. Politikolog Ivan Katčanovski uporedio je ideologiju grupe sa ideologijom Patriota Ukrajine, rekavši,
"SNA/PU [Patriot Ukrajine] zagovara neonacističku ideologiju zajedno sa ultranacionalizmom i rasizmom. Isto važi i za [...] pripadnike bataljona Azov i mnoge fudbalske ultrase i ostale koji služe u ovoj formaciji."
U junu 2015, kanadski ministar odbrane je izjavio da kanadske snage neće pružati obuku ili podršku bataljonu Azov. Predstavnički dom američkog Kongresa je 2018. takođe doneo odredbu kojom se blokira svaka obuka pripadnika Azova od strane američkih snaga, navodeći svoje neonacističke veze. Dom je ranije usvojio amandmane kojima se zabranjuje podrška Azovu između 2014. i 2017. godine, ali su zbog pritiska Pentagona tiho ukinuti amandmani. Zbog toga je protestovao Centar "Simon Vizental" koji je naveo da je ukidanje zabrane istaklo opasnost od izobličenja Holokausta u Ukrajini.
Odnos prema antisemitizmu[uredi | uredi izvor]
Više od 40 izraelskih aktivista za ljudska prava potpisalo je peticiju za zaustavljanje prodaje oružja Ukrajini tvrdeći da Izrael ukrajinskoj vladi prodaje automatsko oružje Tavor i Negev u vojnom stilu znajući da će deo tog oružja završiti u rukama desničara Azova.
Uprkos optužbama da je grupa antisemitska, neki članovi jevrejske zajednice u Ukrajini podržavaju i služe u bataljonu Azov. Jedan od njenih najistaknutijih članova je Nejtan Hazin, vođa „jevrejskih stotina“ tokom evromajdanskih protesta 2013. u Kijevu. U intervju Andrij Bilecki je objasnio da Izrael i Japan smatra uzorima za razvoj Ukrajine.
Azovski pokret[uredi | uredi izvor]
Azov civilni korpus[uredi | uredi izvor]
U proleće 2015. godine veterani dobrovoljačkog bataljona Azov stvorili su jezgro nevojne nevladine organizacije "Civilni Korpus Azov", u cilju „političke i društvene borbe“, povezan sa političkom strankom Nacionalni korpus . 2016. godine pripadnici Civilnog korpusa Azov osnovali su društveni centar „Kozački dom“ u Kijevu.
Politička partija Nacionalnog korpusa[uredi | uredi izvor]
U septembru 2016, osnivač i bivši komandant bataljona Azov Andrij Bilecki rekao je da će voditi novu političku partiju. Početkom oktobra 2016. Bilecki je izjavio da nova partija neće koristiti ni imena ni simbole bataljona Azov. Dana 14. oktobra 2016, ova politička partija pod nazivom Nacionalni korpus održala je svoj prvi kongres. Tamo su delegati izabrali Bileckog da predvodi stranku u naredne četiri godine. Nacionalni korpus je zasnovan na nacionalnoj društvenoj organizaciji „Patriot Ukrajine“, koju je već registrovalo Ministarstvo pravde .
Stranka se zalaže za proširenje ovlašćenja predsednika Ukrajine dajući mu ovlašćenja da bude vrhovni komandant Oružanih snaga Ukrajine, kao i šef vlade. Nacionalni korpus se zalaže za obnavljanje statusa nuklearne energije Ukrajine i nacionalizaciju preduzeća koja su bila u državnom vlasništvu kada je Ukrajina postala nezavisna 1991. godine . Partija želi da Ukrajina prekine sve veze sa Rusijom (diplomatske, trgovinske i kulturne veze). Protiv je ulaska Ukrajine u Evropsku uniju i protiv ulazak Ukrajine u NATO . Želi da stvori „Međumorsku uniju“ sa baltičkim i crnomorskim nacijama (da uključi Ukrajinu, Belorusiju, Poljsku, Litvaniju, Letoniju, Estoniju, Češku Republiku, Slovačku, itd . ). Partija se zalaže za proširenje prava na nošenje oružja i pokretanje javne rasprave o vraćanju smrtne kazne u Ukrajini za izdaju i proneveru državnih sredstava od strane zvaničnika u prevelikim iznosima.
Nacionalna milicija[uredi | uredi izvor]
2017. godine formirana je paravojna grupa pod nazivom Nacionalna milicija, blisko povezana sa pokretom Azov. Navedeni cilj je da pomogne agencijama za sprovođenje zakona, što je dozvoljeno ukrajinskim zakonom, a sprovodila je i ulične patrole. U martu 2019. njeno članstvo je navodno bilo „u malim hiljadama“.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ «AZOV» Bіlecьkogo — Vійna z RF, SІZO, nacіonalіzm, pobut polku, rizik revanšu / Dokumentalьniй fіlьm
- ^ https://ctc.usma.edu/wp-content/uploads/2021/12/CTC-SENTINEL-102021.pdf. Spoljašnja veza u
|title=(pomoć) - ^ Golinkin, Lev (2019-02-22). „Neo-Nazis and the Far Right Are On the March in Ukraine” (na jeziku: engleski). ISSN 0027-8378. Pristupljeno 2022-02-25.
- ^ „Ukraine conflict: 'White power' warrior from Sweden”. BBC News (na jeziku: engleski). 2014-07-16. Pristupljeno 2022-02-25.
- ^ Pancevski, Bojan. „Kiev lets loose Men in Black” (na jeziku: engleski). ISSN 0140-0460. Pristupljeno 2022-02-25.
- ^ „The Rise of Far-Right Extremism in the United States”. www.csis.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-25.
- ^ Carden, James (2016-01-14). „Congress Has Removed a Ban on Funding Neo-Nazis From Its Year-End Spending Bill” (na jeziku: engleski). ISSN 0027-8378. Pristupljeno 2022-02-25.
- ^ Kheel, Rebecca (2018-03-27). „Congress bans arms to Ukraine militia linked to neo-Nazis”. TheHill (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-25.
- ^ Hahn, Gordon M. (2018-01-25). Ukraine Over the Edge: Russia, the West and the "New Cold War" (na jeziku: engleski). McFarland. ISBN 978-1-4766-6901-4.
- ^ Staff, Our Foreign (2022-03-18). „Inside Azov, the far-Right brigade killing Russian generals and playing a PR game in the Ukraine war”. The Telegraph (na jeziku: engleski). ISSN 0307-1235. Pristupljeno 2022-05-29.
- ^ „As it happened: Ukraine war latest: Gun battles as Russian troops reach Mariupol city centre, says mayor - BBC News”. BBC News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-29.
- ^ „Širi se stara snimka na kojoj ukrajinski ekstremni desničari slave Ratka Mladića”. www.index.hr (na jeziku: hrvatski). Pristupljeno 2022-05-31.
- ^ „Andrій Bіlecьkiй: "Našі hlopcі – ukraїnofіli, a ne ksenofobi»”. konkurent.ua (na jeziku: ukrajinski). Pristupljeno 2022-05-31.
- ^ „Ukrajinci se na Košarama borili na srpskoj strani, i komandant Azova se prijavio”. N1 (na jeziku: srpski). 2022-05-31. Pristupljeno 2022-05-31.
- ^ tim, Urednički (2022-05-30). „Ukrajinci se na Košarama borili na srpskoj strani”. Balkansec.net. Pristupljeno 2022-05-31.
- ^ Colborne, Michael. „U.S. Congress Accidentally Boosted Ukraine’s Far-Right”. Foreign Policy (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-29.
- ^ Carden, James (2016-01-14). „Congress Has Removed a Ban on Funding Neo-Nazis From Its Year-End Spending Bill” (na jeziku: engleski). ISSN 0027-8378. Pristupljeno 2022-05-29.
- ^ „Russia declares Ukrainian military unit a terrorist group”. AP NEWS (na jeziku: engleski). 02. 08. 2022. Pristupljeno 02. 09. 2023.
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
