Денис Прокопенко
| Денис Прокопенко | |
|---|---|
 Денис Прокопенко | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Денис Генадијович Прокопенко |
| Надимак | Редис |
| Датум рођења | 20. јун 1991. |
| Војна каријера | |
| Служба |  Украјина2014 — |
| Војска |  Национална гарда Украјине |
| Чин | потпуковник |
| Јединица |  Пук Азов |
| Учешће у ратовима | Рат у Донбасу Инвазија Русије на Украјину |
| Одликовања | Херој Украјине |
Денис Генадијович Прокопенко (укр. Денис Геннадійович Прокопенко; 20. јун 1991) јесте потпуковник Националне гарде Украјине и командант неонацистичког пука Азов. Проглашен је Херојем Украјине током битке за Маријупољ 2022. године као командант одбране града.
Младост[уреди | уреди извор]
Рођен је 20. јуна 1991. године. Пореклом је Карел. Његов деда се борио на финској страни у Зимском рату против Совјетског Савеза.[1] Дипломирао је на Одсеку за германску филологију на Кијевском националном лингвистичком универзитету, где је стекао диплому предавача енглеског језика.[2] Пре почетка рата у Украјини 2014. године био је навијач Динама из Кијева.[3]
Војна каријера[уреди | уреди извор]
Рат у Донбасу[уреди | уреди извор]
Од 2014. године учествовао је у рату у Донбасу, командовао је водом и четом батаљона Азов. У септембру 2017. године постављен је за команданта Одреда специјалних снага батаљона Азов.
На Дан независности Украјине 24. августа 2019. године, председник Володимир Зеленски је одликовао Прокопенка Орденом Богдана Хмељницког III степена.[4]
Инвазија Русије на Украјину[уреди | уреди извор]
Током инвазије Русије на Украјину и битке за Маријупољ, Прокопенко је, као командант пука Азова, командовао одбраном града Маријупоља. Председник Володимир Зеленски је 19. марта 2022. године доделио звање Хероја Украјине Денису Прокопенку због заслуга у бици за Маријупољ.[5][6] Чеченски лидер Рамзан Кадиров најавио је награду од пола милиона долара у име председника Русије Владимира Путина за онога ко донесе Прокопенкову главу или друге доказе да је убио команданта Азова.[7] Током битке за Маријупољ, унапређен је у чин потпуковника.[8]
Предао се руским снагама 20. маја 2022. године[9] и од тада се налазио у заробљеништву до размене заробљеника у септембру. Након размене је пребачен у Турску где ће морати да остане до краја рата.[10][11] Дана 8. јула 2023. године се вратио у Украјину.[12]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „War of Ukraine The last battle of Mariupol is led by a young man whose grandfather fought in the Finnish Winter War - “I will continue the same war” - Pledge Times” (на језику: енглески). 2022-05-08. Приступљено 2022-05-21.
- ^ „«Ми досить міцні, щоб кров’ю і потом відвойовувати нашу землю…» – Гер…”. archive.ph. 2022-04-03. Архивирано из оригинала 03. 04. 2022. г. Приступљено 2022-05-21.
- ^ football24.ua. „Ультрас Динамо отримав звання "Героя України"”. Футбол 24. Приступљено 28. 3. 2022.
- ^ Коваленко, Сергій (23. 3. 2022). „«Ми досить міцні, щоб кров’ю і потом відвойовувати нашу землю…» – Герой України Денис Прокопенко”. Армія. inform (на језику: украјински). Приступљено 23. 3. 2022.
- ^ Дим, Нестор (19. 3. 2022). „За Маріуполь: президент надав звання Героїв України командирам полку “Азов” і 36-ї бригади морпіхів”. Новинарня (на језику: украјински). Приступљено 23. 3. 2022.
- ^ „У полку «Азов» просять підсилення для Маріуполя, щоб нагороди чіпляли на живі груди”. Укрінформ (на језику: украјински). 19. 3. 2022. Приступљено 23. 3. 2022.
- ^ „Контроверзен командант чија глава „тежи“ пола милион-кој е Денис Прокопенко?”. Фокус (на језику: енглески). 17. 3. 2022. Приступљено 28. 3. 2022.
- ^ „Діти з "Азовсталі". Що на відео, поширеному захисниками Маріуполя”. BBC News Україна (на језику: украјински). Приступљено 2022-05-14.
- ^ „Командир полка «Азов» вышел с «Азовстали»”. Lenta.RU (на језику: руски). Приступљено 2022-05-20.
- ^ „Командири «Азову» Прокопенко і морпіхів Волинський - на свободі”. Інформаційне агентство Вголос/Vgolos (на језику: украјински). Приступљено 2022-09-22.
- ^ „Ukrainians celebrate prisoner swap as Russian nationalists fume”. Financial Times. 2022-09-22. Приступљено 2022-11-26.
- ^ „Ukraine’s Zelenskyy brings home Azovstal commanders from Turkey”. www.aljazeera.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-27.
