Denis Prokopenko
| Denis Prokopenko | |
|---|---|
 Denis Prokopenko | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Denis Genadijovič Prokopenko |
| Nadimak | Redis |
| Datum rođenja | 20. jun 1991. |
| Vojna karijera | |
| Služba |  Ukrajina2014 — |
| Vojska |  Nacionalna garda Ukrajine |
| Čin | potpukovnik |
| Jedinica |  Puk Azov |
| Učešće u ratovima | Rat u Donbasu Invazija Rusije na Ukrajinu |
| Odlikovanja | Heroj Ukrajine |
Denis Genadijovič Prokopenko (ukr. Денис Геннадійович Прокопенко; 20. jun 1991) jeste potpukovnik Nacionalne garde Ukrajine i komandant neonacističkog puka Azov. Proglašen je Herojem Ukrajine tokom bitke za Marijupolj 2022. godine kao komandant odbrane grada.
Mladost[uredi | uredi izvor]
Rođen je 20. juna 1991. godine. Poreklom je Karel. Njegov deda se borio na finskoj strani u Zimskom ratu protiv Sovjetskog Saveza.[1] Diplomirao je na Odseku za germansku filologiju na Kijevskom nacionalnom lingvističkom univerzitetu, gde je stekao diplomu predavača engleskog jezika.[2] Pre početka rata u Ukrajini 2014. godine bio je navijač Dinama iz Kijeva.[3]
Vojna karijera[uredi | uredi izvor]
Rat u Donbasu[uredi | uredi izvor]
Od 2014. godine učestvovao je u ratu u Donbasu, komandovao je vodom i četom bataljona Azov. U septembru 2017. godine postavljen je za komandanta Odreda specijalnih snaga bataljona Azov.
Na Dan nezavisnosti Ukrajine 24. avgusta 2019. godine, predsednik Volodimir Zelenski je odlikovao Prokopenka Ordenom Bogdana Hmeljnickog III stepena.[4]
Invazija Rusije na Ukrajinu[uredi | uredi izvor]
Tokom invazije Rusije na Ukrajinu i bitke za Marijupolj, Prokopenko je, kao komandant puka Azova, komandovao odbranom grada Marijupolja. Predsednik Volodimir Zelenski je 19. marta 2022. godine dodelio zvanje Heroja Ukrajine Denisu Prokopenku zbog zasluga u bici za Marijupolj.[5][6] Čečenski lider Ramzan Kadirov najavio je nagradu od pola miliona dolara u ime predsednika Rusije Vladimira Putina za onoga ko donese Prokopenkovu glavu ili druge dokaze da je ubio komandanta Azova.[7] Tokom bitke za Marijupolj, unapređen je u čin potpukovnika.[8]
Predao se ruskim snagama 20. maja 2022. godine[9] i od tada se nalazio u zarobljeništvu do razmene zarobljenika u septembru. Nakon razmene je prebačen u Tursku gde će morati da ostane do kraja rata.[10][11] Dana 8. jula 2023. godine se vratio u Ukrajinu.[12]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „War of Ukraine The last battle of Mariupol is led by a young man whose grandfather fought in the Finnish Winter War - “I will continue the same war” - Pledge Times” (na jeziku: engleski). 2022-05-08. Pristupljeno 2022-05-21.
- ^ „«Mi dositь mіcnі, щob krov’ю і potom vіdvoйovuvati našu zemlю…» – Ger…”. archive.ph. 2022-04-03. Arhivirano iz originala 03. 04. 2022. g. Pristupljeno 2022-05-21.
- ^ football24.ua. „Ulьtras Dinamo otrimav zvannя "Geroя Ukraїni"”. Futbol 24. Pristupljeno 28. 3. 2022.
- ^ Kovalenko, Sergій (23. 3. 2022). „«Mi dositь mіcnі, щob krov’ю і potom vіdvoйovuvati našu zemlю…» – Geroй Ukraїni Denis Prokopenko”. Armія. inform (na jeziku: ukrajinski). Pristupljeno 23. 3. 2022.
- ^ Dim, Nestor (19. 3. 2022). „Za Marіupolь: prezident nadav zvannя Geroїv Ukraїni komandiram polku “Azov” і 36-ї brigadi morpіhіv”. Novinarnя (na jeziku: ukrajinski). Pristupljeno 23. 3. 2022.
- ^ „U polku «Azov» prosяtь pіdsilennя dlя Marіupolя, щob nagorodi čіplяli na živі grudi”. Ukrіnform (na jeziku: ukrajinski). 19. 3. 2022. Pristupljeno 23. 3. 2022.
- ^ „Kontroverzen komandant čija glava „teži“ pola milion-koj e Denis Prokopenko?”. Fokus (na jeziku: engleski). 17. 3. 2022. Pristupljeno 28. 3. 2022.
- ^ „Dіti z "Azovstalі". Щo na vіdeo, poširenomu zahisnikami Marіupolя”. BBC News Ukraїna (na jeziku: ukrajinski). Pristupljeno 2022-05-14.
- ^ „Komandir polka «Azov» vыšel s «Azovstali»”. Lenta.RU (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2022-05-20.
- ^ „Komandiri «Azovu» Prokopenko і morpіhіv Volinsьkiй - na svobodі”. Іnformacійne agentstvo Vgolos/Vgolos (na jeziku: ukrajinski). Pristupljeno 2022-09-22.
- ^ „Ukrainians celebrate prisoner swap as Russian nationalists fume”. Financial Times. 2022-09-22. Pristupljeno 2022-11-26.
- ^ „Ukraine’s Zelenskyy brings home Azovstal commanders from Turkey”. www.aljazeera.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-07-27.
