Dmitrij Bortnjanski

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Dmitri Bortnjanski
Portret (1788)
Lični podaci
Datum rođenja(1751-10-28)28. oktobar 1751.
Mesto rođenjaGluhiv, Ruska Imperija
Datum smrti10. oktobar 1825.(1825-10-10) (73 god.)
Mesto smrtiSankt Peterburg, Ruska Imperija
Kompozitorski rad
PeriodKlasicizam

Dmitrij Stepanovič Bortnjanski[1][2] ( rus. Дми́трий Степа́нович Бортня́нский ; ukr. Дмитро Степанович Бортнянський; alternativne transkripcije imena su Dmitrij Bortnjanski i Bortnjanski ; 28. oktobar 1751[3][4][5] – 10. oktobar 1825)[6] bio je ruski[7] i ukrajinski[8] kompozitor, čembalista i dirigent koji je radio na dvoru Katarine Velike. Bortnjanski je suštinski značajna ličnost za muzičku istoriju Ukrajine i Rusije, i obe nacije ga smatraju svojim kompozitorom.[9]

Bortnjanski, koga porede sa Palestrinom,[10] je danas poznat po svojim liturgijskim delima i plodnom doprinosu žanru horskih koncerata.[11] Bio je jedan od „zlatne trojke“ svoje ere, pored Artemija Vedela i Maksima Berezovskog.[12][13] Bortnjanski je bio toliko popularan u Ruskom carstvu da je njegova figura predstavljena 1862. godine u bronzanom spomeniku Milenijum Rusije u Novgorodskom Kremlju. Komponovao je u više različitih muzičkih stilova, uključujući i horske kompozicije na francuskom, italijanskom, latinskom, nemačkom i crkvenoslovenskom.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Student[uredi | uredi izvor]

Rođen je 28. oktobra 1751. u gradu Gluhovu,[14] kozačkom Hetmanitu, Ruskom carstvu (u današnjoj Ukrajini). Njegov otac je bio Stefan Skurat (ili Škurat), lemko-rusinski pravoslavni verski izbeglica iz sela Bartne u Malopoljskoj oblasti u Poljskoj. Skurat je služio kao kozak pod Kirilom Razumovskim; upisan je u kozački registar 1755. godine.[15] Dmitrijeva majka je bila kozačkog porekla; zbog prvog braka zvala se Marina Dmitrijevna Tolstaja, kao udovica ruskog vlastelina Tolstoja, koji je živeo u Hluhovu. Sa sedam godina, Dmitrijev neverovatan talenat u lokalnom crkvenom horu pružio mu je priliku da ode u prestonicu carstva i nastupa sa horom Carske kapele u Sankt Peterburgu. Sa horom Carske kapele pevao je i Dmitrijev polubrat Ivan Tolstoj.[16] Tamo je studirao muziku i kompoziciju kod direktora hora Carske kapele, italijanskog majstora Baldasara Galupija. Kada je Galupi 1769. otišao u Italiju, poveo je dečaka sa sobom. U Italiji, Bortnjanski je postigao značajan uspeh komponujući opere: Kreonte (1776) i Alkid (1778) u Veneciji i Kvinto Fabio (1779) u Modeni. Takođe je komponovao crkvena dela na latinskom i nemačkom jeziku, a kapela i uz orkestarsku pratnju (uključujući Ave Maria za dva glasa i orkestar).

Maestro[uredi | uredi izvor]

Grob Bortnjanskog u Sankt Peterburgu

Bortnjanski se vratio u dvorsku kapelu u Sankt Peterburgu 1779. gde je imao kreativni procvat. Komponovao je još najmanje četiri opere (sve na francuskom, sa libretima Franca-Hermana Lafermijera): Le Faucon (1786), La fête du seigneur (1786), Don Carlov (1786) i Le fils-rival ou La moderne Stratonice (1787). Bortnjanski je u to vreme napisao niz instrumentalnih dela, uključujući sonate za klavir, klavirski kvintet sa harfom i ciklus francuskih pesama. Takođe je komponovao liturgijsku muziku za Istočnu pravoslavnu crkvu, kombinujući istočnoevropske i zapadnoevropske stilove sakralne muzike, uključujući polifoniju koju je naučio u Italiji; neka dela su bila polihorska, koristeći stil koji potiče od venecijanske polihorske tehnike Gabrijelisa.

Posle nekog vremena, umetnička genijalnost Bortnjanskog se pokazala prevelikom da bi bila ignorisana, pa je 1796. godine postavljen za direktora Hora carske kapele, kao prvi direktor iz Ruske imperije. Sa tako sjajnim instrumentom na raspolaganju, proizveo je na desetine kompozicija, uključujući preko 100 dela religiozne tematike, sakralnih koncerata (35 za četvoroglasni mešoviti hor, 10 za duple horove), kantate i himne.

Bortnjanski je umro u Sankt Peterburgu 10. oktobra 1825. i sahranjen je na Smolenskom groblju u Sankt Peterburgu. Njegovi ostaci su tokom 20. stoleća preneti u manastir Aleksandra Nevskog.

Muzičko nasleđe[uredi | uredi izvor]

Godine 1882. Petar Čajkovski je uredio liturgijska dela Bortnjanskog, koja su objavljena u deset tomova. Bortnjanski je pisao opere i instrumentalne kompozicije, ali se danas najčešće izvode njegova sveta horska dela. Ovo ogromno delo ostaje ključno ne samo za razumevanje pravoslavne sakralne muzike iz 18. veka, već je poslužilo i kao inspiracija njegovim kolegama ukrajinskim kompozitorima u 19. veku.

Pesma koju je napisao za latinsku himnu Tantum Ergo vremenom je postala poznata u slovenskim zemljama kao Kolь slave (Kol slaven), u kom obliku se i danas peva kao crkvena himna. Pesma je takođe bila popularna kod slobodnih zidara. Putovao je u zemlje engleskog govornog područja i postao poznat pod imenima Rusija, Sankt Peterburg ili Vels. U Nemačkoj, pesma je uparena sa tekstom Gerharda Terstigena i postala je poznati hor i tradicionalni deo vojne ceremonije Großer Zapfenstreich (Velika tetovaža), najvišeg ceremonijalnog čina nemačke vojske, koji se odaje kao počast za istaknute lica u posebnim prilikama. Pre Oktobarske revolucije 1917. godine, melodiju je svirao karijon Moskovskog kremlja svakog dana u podne.

Džejms Bliš, koji je pretvorio u romane mnoge epizode originalne serije Zvezdanih staza, primetio je u jednoj priči, Koga bogovi uništavaju, da je Bortnjanskiev Ich bete an die Macht der Liebe bila tema „na koju su svi razredi Akademije Zvezdane flote marširali tokom diplomiranja“.

Bortnjanski je komponovao „Anđeo pozdravi milostivog“ (himnu Bogorodici koja se koristi na Vaskrs) kao kompoziciju koju koriste mnoge pravoslavne crkve u vreme Vaskrsa.

Uticaj[uredi | uredi izvor]

Spomenik „Milenijum Rusije“ u Velikom Novgorodu sa prikazom Bortnjanskog

Rad Bortnjanskog je imao značajan uticaj na razvoj ukrajinske i ruske muzike.

Skoro pola veka života Bortnjanskog vezano je za muzičko obrazovanje, sa najvažnijim procesima formiranja muzičke kulture u Rusiji, zbog čega se u Rusiji smatra ruskim kompozitorom.[17] Prema ruskom muzikologu B. Asafjevu, „Bortnjanski je razvio stil sa karakterističnim inverzijama, koji je zadržao svoj uticaj tokom nekoliko narednih generacija. Njegovi uticaji nisu dosezali samo do Mihaila Glinke, već i do Petra Iljiča Čajkovskog, Nikolaja Rimskog-Korsakova i Aleksandra Borodina.[18]

Istovremeno, počevši od 1920-ih, rad Bortnjanskog postao je predmet posebne pažnje ukrajinskih muzičara. Članak Stanislava Ljudkeviča „D. Bortnjanski i savremena ukrajinska muzika“ (1925) poziva ukrajinske muzičare da razviju tradicije koje je uspostavio Bortnjanski, „da zarone dublje i temeljnije u veliku riznicu kulture koncentrisane u delima Bortnjanskog, da pronađu izvore u njoj i temelji našeg preporoda“.

Tradicionalno, ukrajinski muzikolozi ističu upotrebu intonacija ukrajinskih narodnih pesama u horskom radu, jer su prvi muzički utisci kompozitora stečeni u Ukrajini, Ukrajinci su bili i većina prijatelja Bortnjanskog u horu i njegovog učitelja Marka Poltorackog. Lidija Korna je zapazila nekoliko karakteristika njegovih dela koja su tipična za ukrajinske pesme i muziku.[19]

Uticaj dela Bortnjanskog primetan je u radu ukrajinskih kompozitora Mikole Lisenka, Kirila Stecenka, M. Verbickog, Mikole Leontoviča, M. Dremljuge, Levka Revuckog, K. Dominčena, B. Ljatošinskog i drugih.

Dela[uredi | uredi izvor]

Opere[uredi | uredi izvor]

Horska dela (na staroslavenskom)[uredi | uredi izvor]

  • Da ispravitsia molitva moja ("Let My Prayer Arise") br. 2.
  • Kjeruvimskije pjesni (Cherubic Hymns) nos. 1-7
  • Koncert br. 1: Vospoitje Gospodjevi ("Sing unto the Lord")
  • Koncert br. 6: Slava vo vyshnikh Bogu, y na zemli mir ("Glory to God na the highest, and peace on earth")
  • Koncert br. 7: Priiditje, vozradujemsja Gospodjevi ("Come Let Us Rejoice")
  • Koncert br. 9: Sei djen', jego zhe Gospodi, konchinu moju
  • Koncert br. 11: Blagoslovjen Gospod' ("Blessed is the Lord")
  • Koncert br. 15: Priiditje, vospoim, ljudije
  • Koncert br. 18: Blago jest ispovjedatsja ("It Is Good To Praise the Lord", Psalm 92)
  • Koncert br. 19: Rjechje Gospod' Gospodjevi mojemu ("The Lord Said unto My Lord", Psalm 110)
  • Koncert br. 21: Zhyvyi v pomoshshi Vyshnjago ("He That Dwelleth", Psalm 91)
  • Koncert br. 24: Vozvjedokh ochi moi v gory ("I Lift Up My Eyes to the Mountains")
  • Koncert br. 27: Glasom moim ko Gospodu vozzvakh ("With My Voice I Cried Out to the Lord")
  • Koncert br. 32: Skazhy mi, Gospodi, konchinu moju ("Lord, Make Me Know My End")
  • Koncert br. 33: Vskuju priskorbna jesi dusha moja ("Why Are You Downcast, O My Soul?", Psalm 42:5)

Koncert-simfonija[uredi | uredi izvor]

  • Koncert-Symphony for Piano, Harp, Two Violins, Viola da gamba, Cello and Bassoon na B Flat Major (1790)

Kvintet[uredi | uredi izvor]

  • Quintet for Piano, Harp, Violin, Viola da gamba and Cello (1787)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Ritzarev, Marina: Eighteenth-Century Russian Music. London and New York: Routledge, 2016. P. 105.
  2. ^ The Cambridge History of Music
  3. ^ The Concise Oxford Dictionary of Music
  4. ^ Ritzarev, Marina: Eighteenth-Century Russian Music. London and New York: Routledge, 2016. P. 105.
  5. ^ History of Russian Church Music, 988-1917. Brill, 1982. P. 94.
  6. ^ „HymnTime”. Arhivirano iz originala 09. 02. 2010. g. Pristupljeno 29. 05. 2022. 
  7. ^ Dmitry Stepanovich Bortniansky (The Columbia Encyclopedia)
  8. ^ Katchanovski, Ivan; Zenon E., Kohut; Bohdan Y., Nebesio; Myroslav, Yurkevich (2013). Historical Dictionary of Ukraine. Scarecrow Press. str. 386. ISBN 9780810878471. 
  9. ^ Kuzma, Marika (1996). „Bortniansky à la Bortniansky: An Examination of the Sources of Dmitry Bortniansky's Choral Concertos”. The Journal of Musicology. 14 (2): 183—212. ISSN 0277-9269. JSTOR 763922. doi:10.2307/763922. 
  10. ^ Rzhevsky, Nicholas: The Cambridge Companion to Modern Russian Culture. Cambridge 1998. P. 239. books.google.com
  11. ^ Morozan, Vladimir (2013). „Russian Choral Repertoire”. Ur.: Di Grazia, Donna M. Nineteenth-Century Choral Music. str. 437. ISBN 9781136294099. 
  12. ^ The Golden Three BBC 21 August 2011
  13. ^ Ukraine's and Russia's tangled history leads to musical conundrum hourclassical.org 2022
  14. ^ The Concise Oxford Dictionary of Music www.encyclopedia.com
  15. ^ „Dmitro Bortnяnsьkiй - sin lemka z Bortnogo” [Dmytro Bortnyansky is the son of a Lemko from Bortny]. Arhivirano iz originala 2012-05-02. g. Pristupljeno 2012-01-02. 
  16. ^ Kovalev, Konstantin: Bortniansky. Moscow 1998. P. 34. books.google.de
  17. ^ Problemы «ukrainizacii» tvorčestva i imeni kompozitora D. S. Bortnяnskogo (tr. "Problems of "Ukrainization" of creativity and the name of the composer D.S.Bortnyansky")
  18. ^ Asafiev. Complete collection of works. Vol.1 — M. 1954. — p. 125 [in Russian]
  19. ^ Korniy L. History of Ukrainian music. Vol.2 .Kyiv; Kharkiv, New-York: M. P. Kotz, 1998. — p.244 [in Ukrainian]
  20. ^ "Bortnяnskiй, Dmitriй Stepanovič" ("Bortnyansky, Dmitry Stepanovich"). Krugosvet Encyclopedia

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дмитриј_Бортњански&oldid=27438572”