Doverski tesnac

Koordinate: 51° 00′ S; 1° 30′ I / 51° S; 1.5° I / 51; 1.5
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Doverski tesnac
Pogled iz Francuske preko Doverskog moreuza prema engleskoj obali
Koordinate51° 00′ S; 1° 30′ I / 51° S; 1.5° I / 51; 1.5
51° 00′ S; 1° 30′ I / 51° S; 1.5° I / 51; 1.5
Zemlje basenaFrancuska
Engleska
Maks. širina20 mi (32 km) km
Maks. dubina150 ft (46 m) m
Vodena površina na Vikimedijinoj ostavi
Mapa Doverskog tesnaca

Doverski tesnac je tesnac u najužem delu Lamanša, označava granicu Lamanša i Severnog mora i odvaja Veliku Britaniju od kontinentalne Evrope. Najkraće rastojanje preko tesnaca je od Saut Forlanda, 33,1 km severno od Dovera u engleskoj grofoviji Kent do rta Gri Neza kod Kalea u francuskom departmanu Pa de Kale. Između ove dve tačke leži popularna ruta za plivače koji plivaju preko Lamanša.[1] Ceo moreuz je unutar teritorijalnih voda Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva, ali pravo tranzitnog prolaza prema Konvenciji Ujedinjenih nacija o pomorskom pravu dozvoljava plovilima drugih nacija da se slobodno kreću kroz moreuz.[2][3][4]

Kada je dan čist, moguće je videti obalu Engleske iz Francuske i obrnuto, a najupadljiviji prizori su beli klifovi Dovera viđeni sa francuske obale.

Brodski promet[uredi | uredi izvor]

Displej sistema za automatsku identifikaciju koji prikazuje saobraćaj u moreuzu 2006. godine.

Većina pomorskog saobraćaja između Atlantskog okeana, Severnog mora i Baltičkog mora prolazi kroz Doverski moreuz, umesto da ide dužom i opasnijom rutom oko severa Škotske. Tesnac je jedan od najprometnijih međunarodnih morskih puteva na svetu, koristi ga preko 400 komercijalnih brodova dnevno.[3] Ovo je učinilo bezbednost saobraćaja kritičnim pitanjem, pri čemu HM Obalska straža i Pomorska žandarmerija održavaju 24-časovnu stražu nad moreuzom i primenjuju striktan režim plovnih puteva.[5]

Pored intenzivnog saobraćaja od severoistoka ka jugozapadu, moreuz sa severozapada na jugoistok prelaze trajekti koji povezuju Dover sa Kaleom i Denkerkom.[3] Oni su do 1994. predstavljali jedini put preko njega osim vazdušnog transporta. Tunel pod kanalom sada pruža alternativni put, koji prelazi ispod moreuza na prosečnoj dubini od 45 m (148 ft) ispod morskog dna.

Grad Dover je dao ime jednoj od morskih oblasti britanske brodske vremenske prognoze.

Geološka formacija[uredi | uredi izvor]

Mapa koja prikazuje hipotetički obim Dogerlanda (oko 10.000 pne), koji je predstavljao kopneni most između Velike Britanije i kontinentalne Evrope.

Veruje se da je moreuz nastao erozijom kopnenog mosta koji je povezivao Vilda u Velikoj Britaniji sa Buloneom u Pas de Kaleu. Preovlađujuća geologija na britanskoj i francuskoj strani i na morskom dnu je kreda. Iako je donekle otporna na eroziju, erozija obe obale stvorila je čuvene bele litice Dovera u Velikoj Britaniji i Kap Blank Nez u Francuskoj. Tunel pod La Manšom je bio probušen kroz čvrstu kredu.

Rajna (kao Urstrom) je tekla na sever u Severno more pošto je nivo mora pao tokom početka prvog ledenog doba pleistocena. Led je stvorio branu od Skandinavije do Škotske, a Rajna, u kombinaciji sa Temzom i drenažom iz većeg dela severne Evrope, stvorila je ogromno jezero iza brane, koje se na kraju prelilo preko Vilda u Lamanš. Ovaj prelivni kanal postao je Doverski moreuz pre oko 425.000 godina. Uski duboki kanal duž sredine tesnaca bio je korito Rajne u poslednjem ledenom dobu. Geološki depozit u Istočnoj Angliji označava stari preglacijalni severni tok Rajne.

NASA satelitski snimak
decembra 2002

Jedna studija iz 2007. godine[6][7] je zaključila da je Lamanš nastao erozijom izazvanom dvema velikim poplavama. Prva je bila pre oko 425.000 godina, kada se jezero prekriveno ledom u južnom Severnom moru izlilo i razbilo lanac krede Vild-Artojs usled katastrofalne erozije i poplave. Nakon toga, Temza i Šelda su tekle kroz jaz u Lamanš, ali Meza i Rajna su i dalje tekle ka severu. U drugoj poplavi pre oko 225.000 godina, Meza i Rajna su bile zaleđene u jezero koje je katastrofalno probilo visoku slabu barijeru (možda kredu ili kraj morene ostavljen od ledenog pokrivača). Obe poplave su presekle masivne poplavne kanale u suvom koritu Lamanša, nešto poput Kanalskih skablandi ili reke Vabaš u SAD. Dalje ažuriranje iz 2017. godine pripisalo je niz prethodno opisanih podvodnih rupa u dnu kanala, „dubine 100 m“ i na mestima „prečnika nekoliko kilometara“, jezerskoj vodi koja ponire preko grebena stena izazivajući izolovane depresije ili uronjene bazene.[8] Otapanje leda i porast nivoa mora potopili su Dogerland, oblast koja povezuje Britaniju i Francusku 6.500–6.200 pre nove ere.

Tesnac Lobourg, glavna karakteristika morskog dna moreuza, proteže svoju kosu širinu od 6 km (4 mi) na osi SSI–JJZ. Bliže francuskoj nego engleskoj obali, teče duž peščanog spruda Varne gde ponire do 68 m (223 ft) u najdubljim delovima, a duž jugoistočnog suseda ove druge obale grebena (francuski naziv „Kolbart“[9]) sa maksimalnom dubinom od 62 m (203 ft).[10]

Morski divlji svet[uredi | uredi izvor]

NASA Terin satelitski snimak, mart 2001

Podmorska dubina moreuza varira između 68 m (223 ft) kod moreuza Lobourg i 20 m (66 ft) na najvišim obalama. To predstavlja niz stenovitih područja relativno napuštenih od brodova koji žele da poštede svoje mreže, i peščanih ravnica i podvodnih dina. Jake struje Lamanša su usporene oko stenovitih predela moreuza, uz formiranje protivstruja i mirnijih zona gde mnoge vrste mogu da nađu zaklon.[11] U ovim mirnijim zonama voda je bistrija nego u ostatku moreuza; tako alge mogu da rastu uprkos prosečnoj dubini od 46 m (151 ft) i pomažu u povećanju raznovrsnosti lokalnih vrsta – od kojih su neke endemične za moreuz. Štaviše, ovo je prelazna zona za vrste Atlantskog okeana i one iz južnog dela Severnog mora.

Ova mešavina različitih okruženja promoviše širok spektar divljih životinja.[12]

Ridens de Bulonj, 10—20 m (33—66 ft) duboko[13] stenovito visoko tlo, delimično prekriveno peskom, koje se nalazi 15 nmi (28 km; 17 mi) zapadno od Bulonja, može se pohvaliti najvećom proizvodnjom maerla u moreuz.[13]

Područje od 682 km2 (263 sq mi) moreuza je klasifikovano kao zaštićena zona Natura 2000 navedena pod imenom Ridens et dunes hydrauliques du Pas de Calais (Ridens i podvodne dine moreuza Dover). Ovo područje obuhvata podvodne dine Varne, Kolbart, Vergojer i Basurel, Ridens de Bulonj i kanal Lobourg koji pruža mirnije i bistrije vode zahvaljujući dubini koja dostiže 68 m (223 ft).[14]

Led[uredi | uredi izvor]

U kasnom 17. veku tokom „malog ledenog doba“, bilo je izveštaja o jakom zimskom ledu u Lamanšu[15][16] i Doverskom moreuzu, uključujući slučaj iz 1684. godine da je između Dovera i Kalea ostala samo liga otvorenih voda.[17]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Crystal, David, ur. (1999). „English Channel”. Cambridge Paperback Encyclopedia (na jeziku: engleski) (3rd izd.). Cambridge University Press. str. 1080. ISBN 978-0521668002. 
  2. ^ López Martín, Ana G. (2010). International Straits: Concept, Classification and Rules of Passage (na jeziku: engleski) (Illustrated izd.). Springer Science & Business Media. str. 95 & 102. ISBN 9783642129063. 
  3. ^ a b v Glegg, G; Jefferson, R; Fletcher, S (30. 6. 2015). Sheppard, Charles; Galgani, Francois; Hutchings, Pat; Quintino, Victor, ur. „Marine Governance in the English Channel (La Manche): Linking Science and Management”. Marine Pollution Bulletin (na jeziku: engleski). 95 (2): 707—718. PMID 25819447. doi:10.1016/j.marpolbul.2015.02.020 Slobodan pristup. 
  4. ^ Van Dyke, Jon M. (2009). „Transit Passage Through International Strait”. Ur.: Chircop, Aldo; McDorman, Ted; Rolstons, Susan. The Future of Ocean Regime-Building (na jeziku: engleski). Brill (1618). str. 175–232. ISBN 978-9004172678. 
  5. ^ „The Channel Navigation Information Service (CNIS)”. Arhivirano iz originala 17. 10. 2007. g. 
  6. ^ Gupta, Sanjeev; Collier, Jenny S.; Palmer-Felgate, Andy; Potter, Graeme (2007). „Catastrophic Flooding Origin of Shelf Valley Systems in the English Channel”. Nature. 448 (7151): 342—5. Bibcode:2007Natur.448..342G. PMID 17637667. S2CID 4408290. doi:10.1038/nature06018. 
  7. ^ Gibbard, Philip (19. 7. 2007). „Europe Cut Adrift”. Nature. 448 (7151): 259—60. Bibcode:2007Natur.448..259G. PMID 17637645. doi:10.1038/448259a Slobodan pristup. 
  8. ^ Morelle, Rebecca (4. 4. 2017). „Evidence of Ancient 'Geological Brexit' Revealed”. BBC News:Science & Environment. Pristupljeno 6. 4. 2017. 
  9. ^ „Pas de Calais – Dover Strait”. sea-seek.com. 
  10. ^ „CoastView – What happens offshore?”. GEOSYNTH-Project. University of Sussex. 
  11. ^ „Underwater video of the ridens”. YouTube. 
  12. ^ Davoult, D.; Richard, A. (1988). „Les Ridens, haut-fond rocheux isolé du Pas de Calais: un peuplement remarquable” [The Ridens, Rocky Shallows in the Center of the Channel: A Distinguished Settlement]. Cahiers de Biologie Marine (na jeziku: francuski). 29 (1): 93—107. 
  13. ^ a b „Richesses de la mer” [Richness of the sea] (PDF) (na jeziku: francuski). Picardy Estuaries and Opal Sea Marine Natural Park. 
  14. ^ „Ridens et dunes hydrauliques du Pas de Calais” (na jeziku: francuski). Natura 2000. 
  15. ^ „The Great Frost of 1683-4”. www.pastpresented.info. Pristupljeno 20. 3. 2020. 
  16. ^ „Notes and Queries”. Notes and Queries. Second Series. 11: 219. 16. 3. 1861 — preko archive.org. 
  17. ^ The World of Wonders: A Record of Things Wonderful in Nature, Science, and Art. London: Cassel Petter & Galpin. 1869. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Ikona za klice

Ovaj članak vezan za geografiju je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Доверски_теснац&oldid=27806200”