Pređi na sadržaj

Donald Džohanson

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Donald Džohanson
Prof. Donald Johanson
Lični podaci
Datum rođenja(1943-06-28)28. jun 1943. (80 god.)
Mesto rođenjaČikago,
ObrazovanjeUniversity of Illinois system, Univerzitet u Čikagu, Univerzitetu Ilinoisa u Urbana-Šampejnu

Donald Karl Džohanson (engl. Donald Carl Johanson; Čikago, 28. jun 1943) je američki paleontolog švedskog porekla[1]. Diplomirao je na engl. University of Illinois at Urbana-Champaign, 1966, a doktorirao 1974 na Univerzitetu u Čikagu.

Svetsku slavu je stekao otkrićima u "Afar trouglu“ u Etiopiji, gde su pronađeni najčuveniji i najpotpuniji nalazi australopitekusa. Zajedno sa kolegom Timom Vajtom otkrio je 1973. jednog od najočuvanijih ikad pronađenih fosila australopitekusa afarensisa, popularno nazvanog "Lusi".

Osnovao je Institut za proučavanje porekla čoveka 1981.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Džohanson je diplomirao na Univerzitetu Ilinois (engl. University of Illinois at Urbana-Champaign) 1966, magistrirao je 1970. na Univerzitetu u Čikagu (engl. University of Chicago), gde je i doktorirao 1974. Bio je asistent i profesor antropologije na Univerzitetu engl. Case Western Reserve, gde je dobio i počasni doktorat[2] .

Osnovao je institut pod nazivom engl. Institute of Human Origins, na Berkliju u Kaliforniji, 1981, ali ga je premestio 1998. na Državni univerzitet u Arizoni (engl. Arizona State University)[3].

Lusi[uredi | uredi izvor]

Lusi, poznata i kao AL 288-1, je fosil australopitekus afarensisa, čiji ostaci važe za jedno od najvećih arheoloških otkrića u svetu. Pronađena je u novembru 1974. godine u provinciji Afar u Etiopiji. Pretpostavlja se da je stara oko 3,2 miliona godina. Ovo je jedan od najpotpunije očuvanih fosila, sa gotovo 40% očuvane skeletne građe. Smatra se da je Lusi najstariji pronađeni fosil odrasle ženske individue. Dobila je nadimak Lusi, po pesmi Bitlsa (engl. Lucy in the Sky with Diamonds). Lusi je bila teška oko 27 kilograma, visoka oko jednog metra, zapremine mozga između 375 i 500 cm³[4].

Džohansonov tim je 1975. godine na lokalitetu Hadar u Etiopiji otkrio kolekciju praistorijskih zuba i kostiju prvih hominida, nazvanih „Prva porodica“ (First Family) ili AL 333, za koje se pretpostavlja da su stari oko 3,2 miliona godina i pripadaju australopitekusu afarensisu. Kolekciju čine ostaci najmanje trinaest individua.

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

  • Lusi, počeci hominida (Johanson, Donald; Maitland Edey . Lucy: The Beginnings of Humankind. . New York: Simon and Schuster. 1981. ISBN 978-0-671-25036-2.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ))
  • Lusino dete: Otkriće ljudskih predaka (Johanson, Donald; James Shreeve . Lucy's Child: The Discovery of a Human Ancestor. . London: Viking. 1989. ISBN 978-0-670-83366-5.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ))
  • Od Lusi do jezika (Johanson, Donald; Blake Edgar . From Lucy to Language. . New York: Siemens & Schuster. 1996. ISBN 978-0-684-81023-2.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ))
  • Ecce Homo}-: Zapisi u čast čoveka trećeg milenijuma (-{Johanson, Donald; Giancarlo Ligabue . Ecce Homo: Writings in Honour of Third Millennium Man. . Milan: Electa. 1999. ISBN 978-88-435-7170-3.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).)
  • Lusin legat: Pitanje porekla čoveka (Johanson, Donald; Kate Wong . Lucy's Legacy: The Quest for Human Origins. . New York: Harmony Books. 2009. ISBN 978-0-307-39639-6.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć))

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Donald Johanson biography”. Arhivirano iz originala 31. 1. 2008. g. Pristupljeno 8. 2. 2008. 
  2. ^ „Honorary Degrees, CWRU 2009”. 14. 5. 2009. Arhivirano iz originala 24. 09. 2012. g. Pristupljeno 15. 5. 2009.  Tekst „CWRU News Center” ignorisan (pomoć)
  3. ^ Institute of Human Origins
  4. ^ Lucy’s Story

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Доналд_Џохансон&oldid=27739872”