Pređi na sadržaj

Erik Karlfelt

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Erik Karlfelt
Erik Karlfelt
Lični podaci
Puno imeErik Aksel Karlfelt
Datum rođenja(1864-07-20)20. jul 1864.
Mesto rođenjaKarlbo, Švedska
Datum smrti8. april 1931.(1931-04-08) (66 god.)
Mesto smrtiStokholm, Švedska
ObrazovanjeUniverziteta u Upsali
NagradeNobelova nagrada za književnost

Erik Aksel Karlfelt (šved. Erik Axel Karlfeldt; Karlbo, 20. jul 1864 — Stokholm, 8. april 1931), bio je švedski pesnik. Njegova simbolistička poezija je bila maskirana kao regionalizam i bila je popularna.[1] Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1931. Nobelovu nagradu je odbio 1918. godine.[2]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je u poljoprivrednoj porodici u Karlbou u provinciji Dalarna, kao Erik Aksel Erikson. Njegov otac Erik Erikson bio je farmer, a majka Ana Jansdoter bila je pobožna luteranka. Hrišćanske slike kasnije su postale deo pesnikovog lirskog sveta. Godine 1885. Karlfeltov otac je pretrpeo finansijsku propast i proglašen je krivim za falsifikovanje, a nekoliko godina kasnije umro je od bolesti pluća. Godine 1888, zbog slabog vida, Karlfelt je odbijen za vojnu službu. U želji da se distancira od oca koji je osramoćen krivičnom osudom 1889. godine, kada je u Stokholmu radio kao novinar, počeo je da koristi ime Karlfelt.

U školi je bio veoma dobar učenik i već tada je pokazao talenat za poeziju. Studirao je na univerzitetu u Upsali, gde je diplomirao 1902. Da bi finansirao studije predavao je u nekoliko škola. Nakon završetka studija, od 1903. do 1912. godine, radio je kao bibliotekar u Kraljevskoj biblioteci u Stokholmu.[3][4]

Godine 1904. Erik Aksel Karlfelt izabran je za člana Švedske akademije i sedeo je na mestu broj 11. Godinu dana kasnije, 1905, izabran je za člana Nobelovog instituta akademije, a 1907. u Nobelov komitet. Izabran je 1912. za stalnog sekretara akademije i na toj poziciji je bio do smrti. Univerzitet u Upsali dodelio mu je počasni doktorat 1917.

Književno delo[uredi | uredi izvor]

Seoska kultura zavičaja snažno je uticala na celokupno Karlfeltovo delo. Opevao je švedske pejzaže, kako još netaknute tako i one kultivisane. Takođe je pevao i o osjećaju pripadnosti zemlji, ostajući ukorenjen u seljačkoj kulturi pokrajine Dalarna. Seljaci koje je on prikazao su, prema rečima jednog kritičara, „u skladu sa prirodom i godišnjim dobima“.[1] U svojim pesmama uspeo je da oživi staru seosku Švedsku, od jezika do celokupnog društva, što mu je za života donelo ogromnu popularnost među sunarodnicima.

Svoja najznačajnija dela Erik Aksel Karlfelt objavio je u šest knjiga pesama:

  • Vildmarks-och kärleksvisor (Pesme divljine i ljubavi, 1895)
  • Fridolins visor och andra dikter (Fridolinove balade i druge pesme, 1898)
  • Fridolins lustgård och Dalmålningar på rim (Fridolinov rajski vrt i dalarnske zidne slikarije u rimama, 1901)
  • Flora och Pomona (Flora i Pomona, 1906)
  • Flora och Bellona (Flora i Belona, 1918)
  • Hösthorn (Jesenji rog, 1927)[5]

Nobelova nagrada[uredi | uredi izvor]

Godine 1931 Eriku Karlfeltu posthumno je dodeljena Nobelova nagrada za književnost. Prethodno je, 1918. godine, ovu nagradu odbio, delimično i zbog svog položaja sekretara Švedske akademije, koja dodeljuje nagradu.[1]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v „Erik Axel Karlfeldt Swedish writer”. Britannica. Pristupljeno 19. 1. 2021. (jezik: engleski)
  2. ^ „Erik Axel Karlfeldt - Biographical”. The Nobel Prize. Pristupljeno 19. 1. 2021. (jezik: engleski)
  3. ^ Liukkonen, Petri. „Erik Axel Karlfeldt (1864-1931)”. authorscalendar.info. Pristupljeno 7. 10. 2023. 
  4. ^ „erik axel karlfeldt: an evaluation”. jstor. Pristupljeno 19. 1. 2021. (jezik: engleski)
  5. ^ „Karlfeldt, Erik Axel”. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Pristupljeno 7. 10. 2023. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Erik Karlfelt na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ерик_Карлфелт&oldid=26489920”