Karl Zajc

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Karl Zajc
Lični podaci
Datum rođenja(1869-09-04)4. septembar 1869.
Mesto rođenjaBeč, Austrougarska
Datum smrti3. februar 1950.(1950-02-03) (80 god.)
Mesto smrtiBeč, Austrija
NacionalnostAustrijanac
Politička karijera
Politička
stranka		Socijaldemokratska radnička partija
5. mart 1919. — 9. novembar 1920.
NaslednikMihael Hainiš
13. novembar 1923. — 12. februar 1934.
PrethodnikJakob Rojman
NaslednikRihard Šmic

Karl Jozef Zajc (nem. Karl Josef Seitz; Beč, 4. septembar 1869 — Beč, 3. februar 1950) bio je austrijski političar član Socijaldemokratske radničke partije. Bio je član Carskog saveta, predsednik Nacionalnog saveta i gradonačelnik Beča.[1]

Mladost[uredi | uredi izvor]

Zajc je rođen u Beču, tadašnjoj prestonici Austrougarske. Bio je sin trgovca ugljem. Nakon prerane smrti oca, 1875. godine, porodica se našla u krajnjem siromaštvu, pa je Karl morao da bude poslat u sirotište.

Ipak, stekao je dobro obrazovanje i stipendiju za pedagoški fakultet u St. Poltenu, u Donjoj Austriji. Godine 1888. zaposlio se kao učitelj jedne osnovne škole u Beču.[2]

Kao aktivni socijaldemokrata, više puta je kažnjavan zbog svog političkog aktivizma. Njegovo osnivanje socijaldemokratskog sindikata nastavnika 1896. dovelo je do njegovog delegiranja u Donjoaustrijski odbor za obrazovanje 1897. godine, i zbog toga je dobio otkaz kao nastavnik u školi.[3]

Politička karijera[uredi | uredi izvor]

Karl Zajc se okrenuo politici i etablirao se kao jedan od najeminentnijih stranačkih stručnjaka za obrazovnu politiku. Godine 1901. Zajc je izabran u Carski savet, a 1902. u pokrajinski parlament Donje Austrije. Nakon izbijanja Prvog svetskog rata 1914. Zajc je razvio izražene pacifističke sklonosti i učestvovao je na Kongresu socijalista u Stokholmu 1917. godine.

Zajc je ušao u istoriju 1918. godine, kada se Austrougarska raspadala. Dana 21. oktobra, članovi Carskog saveta koji predstavljaju etničke nemačke pokrajine carstva, pokrenuli su inicijativu da formiraju Privremenu nacionalnu skupštinu svoje paralizovane krnje države. Na konstitutivnoj sednici, Privremena skupština je imenovala Zajca za jednog od svoja tri predsednika. Nešto više od nedelju dana kasnije, 30. oktobra, Zajc se neformalno pojavio kao vršilac dužnosti šefa nove austrijske države. Do 12. novembra austrijski car Karl je abdicirao i proglašena je Republika Nemačka Austrija. Zajc se tako od vršioca dužnosti šefa države pretvorio u njenog privremenog predsednika.[4]

Predsednik Austrije[uredi | uredi izvor]

Gotovo istovremeno, Zajc je imenovan za privremenog predsednika Socijaldemokratske radničke partije Austrije nakon smrti partijskog lidera Viktora Adlera. Godine 1919. formalizovan je njegov položaj i kao predsednik Austrije i kao predsednika stranke.

Nakon primene Ustava Austrije 1. oktobra 1920, Zajc je odbio da traži reizbor, pa je napustio funkciju predsednika države 9. decembra. Međutim, nije se povukao iz politike. Zadržao je predsedavanje svojom partijom i mesto u novoosnovanom Nacionalnom savetu. Zajc je u godinama koje slede svu svoju pažnju posvetio lokalnim obavezama u Beču.

Gradonačelnik Beča[uredi | uredi izvor]

Predsednik Miklas, pored gradonačelnika Zajca u društvu Hainiša i Renera prilikom otvaranja bečkog stadiona (Prater, 11. jul 1931).

13. novembra 1923. Zajc je izabran za gradonačelnika Beča.

Obimni i kompetentno vođeni programi javnog blagostanja i obrazovanja koje je sprovodio, posebno promovišući izgradnju stanova, bili su veoma popularni (čak i među protivnicima njegove stranke) i ostali su u pozitivnom pamćenju decenijama kasnije. Tako njegove reči tokom otvaranja Karl Marks-Hofa, opštinske zgrade u Crvenom Beču, se sa poštovanjem citiraju i danas: „Kada nas jednog dana više ne bude, ovo kamenje će govoriti umesto nas“.[5]

Lični život[uredi | uredi izvor]

Kada mu je prva supruga preminula 1943. godine, Karl Zajc se 1945. oženio Emom Zajdel, ćerkom Amalije Zajdel, jedne od prvih žena članica austrijskog parlamenta.

Kasniji život[uredi | uredi izvor]

Kada se zemlja 1934. pretvorila u austrofašističku diktaturu, a pobuna socijaldemokrata protiv savezne vlade bila neuspešna, Socijaldemokratska radnička partija je stavljena van zakona. Pošto je na taj način izgubio mesto predsednika stranke, Zajc je takođe smenjen i sa mesta gradonačelnika Beča i priveden, da bi nekoliko nedelja kasnije bio pušten bez optužbe. Iako je većina Bečlija smatrala da je njegovo uklanjanje sa funkcije nelegitimno, Zajcova politička karijera je u suštini privedena kraju.

Nastavljajući da živi u Beču, Zajc je bio svedok Anšlusa 1938. i izbijanja Drugog svetskog rata 1939. godine. Imao je kontakte sa pokretom otpora (Majer-Mesner grupa, CASSIA) oko kasnije pogubljenog sveštenika Hajnriha Majera, koji je bio u kontaktu sa američkom tajnom službom OSS. Sveštenik Majer je uspostavio informativnu mrežu radi dobijanja važnih informacija i realizacije političkih planova za posle rata.[6] Zajc je 1944. bio uhapšen po drugi put i jedno vreme je čak bio zatvoren u koncentracionom logoru Ravensbrik, da bi se ponovo vratio u Beč kada je nacistička Nemačka kapitulirala, maja 1945.[2]

Iako bolestan, Zajc je i dalje služio novoosnovanoj Socijaldemokratskoj partiji Austrije (SPÖ) kao njen počasni predsednik i nominalni član Nacionalnog saveta do svoje smrti, u 80. godini života.[7] Sahranjen je u Središnjem bečkom groblju (Grupa 24, Red 5, Grob broj 2 (Gruppe 24, Reihe 5, Grab Nr. 2)).

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Encyclopædia Britannica
  2. ^ a b „Karl Seitz, Biografie | Parlament Österreich”. www.parlament.gv.at (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2022-10-03. 
  3. ^ „dasrotewien.at”. www.dasrotewien.at. Pristupljeno 2022-10-03. 
  4. ^ „ÖNB-ALEX - Staatsgesetzblatt 1918-1920”. alex.onb.ac.at. Pristupljeno 2022-10-03. 
  5. ^ „Karl Seitz”. STADTBEKANNT (na jeziku: nemački). 2019-09-04. Pristupljeno 2022-10-03. 
  6. ^ Fritz Molden: Die Feuer in der Nacht. Opfer und Sinn des österreichischen Widerstandes 1938-1945. Amalthea, Vienna 1988, p 122; Christoph Thurner "The CASSIA Spy Ring in World War II Austria: A History of the OSS's Maier-Messner Group" (2017), pp. 14; Hansjakob Stehle: Die Spione aus dem Pfarrhaus. In: Die Zeit. 5.1.1996.
  7. ^ „Karl Seitz (1869-1950)”. Arhivirano iz originala 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 9. 5. 2014. 

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

  • Harald D. Gröller: Karl Seitz. 1869–1950. Ein Leben an Bruchlinien. Schmid, Wien (2005) ISBN 3-900607-45-1 (zugleich Dissertation, Universität Graz, 2003).
  • Rudolf Spitzer: Karl Seitz. Waisenknabe – Staatspräsident – Bürgermeister von Wien (= Forschungen und Beiträge zur Wiener Stadtgeschichte. Bd. 25. / Wien Kultur.). Deuticke, Wien (1994) ISBN 3-7005-4643-2.
  • Gerda Irene Wondratsch: Karl Seitz als Schulpolitiker. Die Zeit bis zum Ersten Weltkrieg. Wien 1978 (zugleich Dissertation, Universität Wien, 1978).
  • Anton Tesarek (Hrsg.): Unser Seitz. Zu seinem achtzigsten Geburtstag. Beitrag zu einer Biographie. Volksbuchhandlung, Wien 1949.
  • W. Maderthaner: Seitz Karl. In: Österreichisches Biographisches Lexikon 1815–1950 (ÖBL). Band 12, Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften, Wien (2005) ISBN 3-7001-3580-7, S. 146 f. (Direktlinks auf S. 146, S. 147).
  • Michael Gehler: Seitz, Karl Borromäus Josef. In: Neue Deutsche Biographie (NDB). Band 24, Duncker & Humblot, Berlin (2010) ISBN 978-3-428-11205-0, S. 206 f.
  • Biographische Daten von Karl Seitz. In: Niederösterreichische Landtagsdirektion (Hrsg.): Biographisches Handbuch des NÖ Landtages: 1861–1921. NÖ Landtagsdirektion, St. Pölten (2005) ISBN 3-85006-166-3, Online-Version: PDF, 843 kB.
Političke funkcije
Prethodnik:
Jakob Rojman 		Gradonačelnik Beča
1923 — 1934 		Naslednik:
Rihard Šmic
-
 Predsednik Austrije
(1919–1920)
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Карл_Зајц&oldid=26207164”