Лавља грива
| Lavlja griva | |
|---|---|
 Ilustracija iz 1926. | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | The Adventure of the Lions Mane |
| Autor | Artur Konan Dojl |
| Zemlja | Ujedinjeno Kraljevstvo |
| Jezik | engleski |
| Izdavanje | |
| Datum | 1926. |
| Hronologija | |
| Prethodnik | Čovek koji puzi |
| Naslednik | Stanarka pod velom |
„Lavlja griva” (engl. The Adventure of the Lion's Mane) je jedna od 56 pripovedaka o Šerloku Holmsu koje je napisao Artur Konan Dojl i jedna je od dvanaest priča u ciklusu sakupljenom kao Arhiva Šerloka Holmsa (1927). Značajna je po tome što je pripoveda sam Holms, umesto doktora Votsona (koji se ne pojavljuje u priči).
Radnja[uredi | uredi izvor]
Radnja se odvija krajem jula 1907. godine. Šerlok Holms uživa u penziji u Saseksu kada jednog dana na plaži sretne svog prijatelja Harolda Stekhersta, direktora obližnje pripremne škole. Tek što su se sreli, nastavnik nauke iz njegove škole, Ficroj Mekferson, dolazi do njih u agoniji, samo u kaputu i pantalonama. Pre nego što se sruši, promrmlja „lavlja griva”, a zatim umre. Po celim leđima mu se nalaze brazde, za koje deluje kao da su nanete nekim fleksibilnim oružjem, jer se tragovi krive preko ramena i oko rebara.
Nekoliko trenutaka kasnije, Ijan Merdok, nastavnik matematike iz pripremne škole, dolazi do njih. On nije video napad i tek je stigao na plažu iz škole. Holms vidi nekoliko ljudi daleko na plaži, ali misli da su previše udaljeni da bi imali ikakve veze sa Mekfersonovom smrću. Isto tako, nekoliko ribarskih brodova sa plaže je predaleko.
Ispostavilo se da su Merdok i Mekferson bili u prijateljskim odnosima, ali, premda, ne oduvek. Merdok je zagonetan čovek sa povremenim lošim naravom. Na primer, jednom prilikom je bacio Mekfersonovog psa kroz stakleni prozor. Uprkos tome, Stekherst je siguran da su njih dvojica bili u dobrim odnosima. Mekferson je bio veren za Mod Belami, i kod njega je pronađena poruka koja potvrđuje njihov sastanak.
Holms posmatra lagunu formiranu nedavnom olujom koju lokalci koriste kao jezerce za kupanje. Tamo vidi Mekfersonov peškir kako leži suv i zaključuje da on nikada nije ušao u vodu. Holms organizuje pretragu pećina i drugih kutaka u podnožju litica. Ništa i niko se ne pojavljuje, a Holms je i očekivao da će ovo biti slučaj.
Stekherst i Holms posećuju gospođicu Belami, da vide da li ona može da rasvetli ovu zbunjujuću misteriju. Baš kada se približavaju kući Belamijevih, vide kako se pojavljuje Ijan Merdok. Stekherst želi da zna šta je tamo radio, te dolazi do svađe sa Merdokom koji izjavljuje da se to njega ne tiče. Stekherst gubi živce i otpušta Merdoka na licu mesta. Merdok zatim odjuri da se spremi da se iseli.
Oni upoznaju Mod Belami, njenog oca i brata. Gospodin Belami i njegov sin nisu odobravali vezu između Mod i Mekfersona; oni za veridbu saznaju tek sada. Mod kaže da će im pomoći koliko god može i da joj se Merdok udvarao. Ovo, zauzvrat, navodi Holmsa da posumnja da je Merdok možda iz ljubomore mogao biti odgovoran za Mekfersonovu smrt.
Uskoro je Mekfersonov pas pronađen mrtav u jezercetu gde je Mekferson dočekao svoj kraj. Očigledno je umro u agoniji, baš kao i njegov vlasnik. U ovom trenutku, Holms počinje da sumnja u nešto drugo. Reči Mekfersona na samrti, „lavlja griva”, deluju mu odnekud poznato, ali on ne može da se seti odakle.
Inspektor Bardl iz policije Saseksa posećuje Holmsa da bi ga pitao da li ima dovoljno dokaza za hapšenje Merdoka. Holms je siguran da nema, pošto Merdok ima alibi. Takođe nije mogao sam da savlada Mekfersona, koji je bio prilično jak, uprkos srčanim problemima. Njih dvojica razmatraju Mekfersonove rane. Brazde deluju kao da ih je ostavila vrela žičana mreža, ili možda bič. Holms je spreman da se vrati do jezerceta da testira teoriju koju je formirao koja bi mogla da objasni Mekfersonovu smrt. Dok se sprema da ode, dolazi Merdok, potpomognut Stekherstom, koji se plaši da bi Merdok mogao da umre; već dva puta se onesvestio od bola. Na sebi ima iste rane kao i Mekferson. U velikoj agoniji, on se onesvesti, ali se konačno oporavlja jer je imao jače srce od Mekfersonovog.
Na jezercetu, Holms ugleda ubicu: meduzu Lavlja griva (Cyanea capillata), smrtonosno stvorenje o kome je čitao. Holms gura stenu sa litice i zgnječi meduzu. Merdok je oslobođen krivice. Imajući u vidu njegovu bivšu vezu sa Mod, on je od pomoći bio posrednik između nje i Mekfersona kako bi se izbeglo da njen otac sazna za vezu, ali iz istog razloga nije želeo da razgovara o tome ni sa kim. Nakon što je Merdok saznao za Mekfersonovu smrt, otišao je da kaže Mod, a zatim ju je pitao da li on sam može da nastavi svoju prethodnu vezu sa njom sada kada Mekferson više nije živ. Međutim, Mod je bila previše slomljena zbog iznenadne smrti svog verenika da bi za sada želela vezu sa bilo kim, pa je odbila Merdoka, što je objasnilo njegovo kiselo raspoloženje kada se nekoliko dana ranije suočio sa Stekherstom. Stekherst oprašta Merdoku i vraća ga na posao.
Narator[uredi | uredi izvor]
Ovo je jedna od samo dve priče ser Artura Konana Dojla koje je pripovedao sam Šerlok Holms umesto doktora Votsona. Druga priča je „Bledi vojnik”.
Prema Ovenu Dadliju Edvardsu, originalni rukopis priče ukazuje na to da je Dojl u početku planirao da Holms zabeleži svoj poraz. Rešenje slučaja koje je Holms iskazao u konačnoj verziji priče prvobitno je pružio prirodnjak po imenu doktor Mordhaus. Ovaj aspekt je na kraju uklonjen i doktor Mordhaus se ne pojavljuje u konačnoj verziji pripovetke.[1]
Istorija objavljivanja[uredi | uredi izvor]
Pripovetka je prvi put objavljena u američkom časopisu Liberty u novembru 1926, kao i u britanskom časopisu The Strand Magazine u decembru iste godine.[2] Priča je objavljena sa sedam ilustracija Frederika Dora Stila u časopisu Liberty, i sa tri ilustracije Hauarda K. Elkoka u časopisu The Strand.[3] Uvrštena je u zbirku kratkih priča Arhiva Šerloka Holmsa,[4] koja je objavljena u Ujedinjenom Kraljevstvu i SAD u junu 1927. godine.[4]
Kopija originalnog rukopisa objavljena je 1992. godine od strane Biblioteke Vestminster i Londonskog društva Šerlok Holms.[5]
Adaptacije[uredi | uredi izvor]
Televizija[uredi | uredi izvor]
Pripovetka je indirektno referencirana u epizodi „Šest Tačerovih” serije Šerlok, gde Šerlok i Džon, rešavajući slučajeve, u šali komentarišu glupost hapšenja meduze. U epizodi „The Geek Interpreter” serije Elementarno Šerlok ukratko izveštava o rešavanju hladnog slučaja smrti Ficroja Mekfersona iz 1926. godine, identifikujući meduzu Lavlja griva kao krivca.
Radio[uredi | uredi izvor]
Edit Mejzer je adaptirala ovu pripovetku kao epizodu američke radio-serije Avanture Šerloka Holmsa. Epizoda je emitovana 23. marta 1931, sa Ričardom Gordonom u ulozi Šerloka Holmsa i Lijem Lovelom kao dr Votsonom.[6] Još jedna dramatizacija priče koju je adaptirala Mejzerova emitovana je 1. avgusta 1936. (sa Gordonom kao Holmsom i Harijem Vestom kao Votsonom).[7]
Mejzerova je takođe adaptirala ovu priču kao epizode američke radio-serije Nove avanture Šerloka Holmsa koja je emitovana 13. novembra 1939. i 25. januara 1942. (sa Bejzilom Ratbonom kao Holmsom i Najdželom Brusom kao Votsonom).[8] U adaptaciji „Lavlje grive” koja je emitovana 21. aprila 1947. Tom Konvej je igrao Holmsa sa Brusom kao Votsonom.[9]
Radio-adaptacija priče je emitovana 1969. na stanici BBC Radio 2, kao deo radio-serije iz 1952–1969, u kojoj su se našli Karlton Hobs kao Šerlok Holms i Norman Šeli kao dr Votson. Dramatizovao ju je Majkl Hardvik.[10]
Pripovetka je dramatizovana za BBC Radio 4 tokom 1994. godine od strane Berta Kulsa kao deo radio-serije iz 1989–1998. u kojoj su glumili Klajv Merison kao Holms i Majkl Vilijams kao Votson.[11]
Godine 2009, priča je adaptirana za radio kao deo Klasičnih avantura Šerloka Holmsa, serije u američkoj radio-emisiji Imagination Theatre, u kojoj su glumili Džon Patrik Louri kao Holms i Lorens Albert kao Votson.[12]
Reference[uredi | uredi izvor]
- Napomene
- ^ Edwards, Owen Dudley (1998). Winks, Robin W., ur. „Mystery and Suspense Writers: The Literature of Crime, Detection, and Espionage”. Charles Scribner's Sons. str. 323. ISBN 978-0684805191.
- ^ Smith 2014, str. 219
- ^ Cawthorne 2011, str. 162
- ^ Cawthorne 2011, str. 151
- ^ Klinger, Leslie S., ur. (2005). The New Annotated Sherlock Holmes. II. W W Norton. str. 1667. ISBN 0-393-05916-2.
- ^ Dickerson 2019, str. 28
- ^ Dickerson 2019, str. 75
- ^ Dickerson 2019, str. 88, 104
- ^ Dickerson 2019, str. 227
- ^ De Waal, Ronald Burt (1974). The World Bibliography of Sherlock Holmes. Bramhall House. str. 392. ISBN 0-517-217597.
- ^ Coules, Bert. „The Casebook of Sherlock Holmes”. The BBC complete audio Sherlock Holmes. Pristupljeno 12. 12. 2016.
- ^ Wright, Stewart (30. 4. 2019). „The Classic Adventures of Sherlock Holmes: Broadcast Log” (PDF). Old-Time Radio. Pristupljeno 9. 6. 2020.
- Izvori
- Cawthorne, Nigel (2011). A Brief History of Sherlock Holmes. Running Press. ISBN 978-0762444083.
- Dickerson, Ian (2019). Sherlock Holmes and His Adventures on American Radio. BearManor Media. ISBN 978-1629335087.
- Smith, Daniel (2014) [2009]. The Sherlock Holmes Companion: An Elementary Guide (Updated izd.). Aurum Press. ISBN 978-1-78131-404-3.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Mediji vezani za članak Lavlja griva na Vikimedijinoj ostavi- The Casebook of Sherlock Holmes, including Lavlja griva na sajtu Standard Ebooks
