Pređi na sadržaj

Lazarice u Sirinićkoj župi

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Lazarice u Sirinićkoj župi
Lazarke u tradicionalnim nošnjama
Nematerijalno kulturno nasleđe
RegionSirinićka župa, Kosovo i Metohija
ZajednicaPripadnici srpske pravoslavne zajednica u Sirinićkoj župi
PredlagačCentar za očuvanje nasleđa Kosova i Metohije „Mnemosina”, KUD „Cvetko Grbić” Štrpce
Veb sajthttp://nkns.rs/cyr

Lazarice u Sirinićkoj župi su deo svečanih predvaskršnjih običaja, rituala i izvođačkih umetnosti vezanih za praznovanje Lazareve subote. Deo su obredne prakse pripadnika srpske pravoslavne zajednica u Sirinićkoj župi.

Ovaj običaj uvršten je, na predlog Srpskog etnomuzikološkog društva, u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.[1]

Opis obreda[uredi | uredi izvor]

Lazarice su ženske prolećne obredne povorke koje su deo običaja vezanih za praznovanje Lazareve subote, kao dela predvaskršnjih praznika. Obred obuhvata niz radnji. Počinje pripremama u „lazarevoj kući”, gde se i završava. Centralni deo običaja čini ophod povorke lazarki, tokom kojeg one obilazeći naselje i posećujući sva domaćinstva, izvode obredne pesme i igre i dobijaju darove — slatkiše, novac i vaskršnja jaja,[2] radi kućnog „berićeta”.[3] Povorku lazarki čine dva „lazara” (devojke od 15-16 godina, odabirane prema glasovnim mogućnostima i usaglašenosti boja svojih glasova) i dve „tupkačice” (devojčice ili „micke” od 6-7 godina, koje bi se „prošetale po tri puta između lazara”). Devojčice su obučene u bele izvezene košulje ili narodnu nošnju, okićene biserima, sa tri crvene marame oko struka, sa maramom i venčićima cveća oko glave i pletenom kotaricom u ruci.[3] Veruje se da u domove koje su posetile donose blagostanje, zdravlje i sreću.[1]

Sa devojčicama u povorci idu i njihove majke,[4] koje na ovaj dan svečano oblače svu svoju decu pa čak i onu najmanju. Devojčice se u ovom kraju još od malih nogu raduju prazniku, rado uče lazaričke pesme[2] i nedeljama unapred pripremaju za ovaj praznik.[3] Tekst pesme koju lazarke pevaju obično se prilagođava situaciji. Tako, ukoliko u kući ima mlad momak za ženidbu ili devojka za udaju, pesmom se blagosilja da se u kući što pre zaigra „svadveno oro”. Lazarke pevju domaćici, domaćinu, detetu, u zavisnosti od toga ko u toj kući živi.[3]

Istorija običaja[uredi | uredi izvor]

Neke od obrednih pesama koje se pevaju tokom Lazarica

Za domaćicu:
Oj jarino gospođo, lep si porod rodila,
sve sinove banove, sve jelčice ćerčice.
Nesu majke banovi, no su majke sinovi,
nesu majke jelčice, no su majke ćerčice.

Za udatu ženu koja još nema dece:
Trendaviljče nevesto pod trendavilj sedeše
i trendavilj kidaše, u pozarče turaše,
i u Boga gledaše. Daj mi Bože što ‘oću,
muško čedo detence, belu liku jagliku
crnooku devojku.

Za dečaka koji je krenuo u školu:
Soko leti visoko, krila drži široko.
Majka mu se raduje što on leti visoko,
pokraj neba široko.[4]

Lazarice su običaj koji se u Sirinićkoj župi upražnjava od davnina. Originalni obred nalagao je da devojke predveče, uoči Lazareve subote, idu u šumu da sakupe suve grančice koje su vezivale u snoplje i donosile kući. Tom prilikom su pevale pesmu: „Mi iz selo izlegomo, stade selo neveselo”, odnosno „mi u goru ‘legomo, stade gora vesela” pri ulasku u šumu. Pri izlasku iz šume i povratku u selo pesma je glasila: „mi iz gore izlegomo, stade gora nevesela”, odnosno „mi u selo legomo, stade selo veselo”. Grančicama koje su donele kući rano u zoru su ložile vatru, kako bi zagrejale vodu kojom su se kupale, a zatim oblačile svoju svečanu nošnju. Svaka lazarka je svoju nošnju sama tkala, šila i vezla, čime se pokazivalo koliko je koja vična ručnim radovima i koliko je vredna. Ranije su u Lazarice išle devojke stasale za udaju, pa je ovaj praznik bio prilika da se pokažu — budu viđene.[4]

Danas u Lazarice idu devojčice uzrasta do srednje škole, ređe nešto starije. Nošnju koju nose nasleđuju od svojih majki i baka ili im je one pripremaju.[4]

Teritorijalna rasprostranjenost običaja[uredi | uredi izvor]

Lazarice su deo prakse pripadnika srpske pravoslavne zajednica u naseljima Sirinićke župe: Gotovuša, Berevce, Vrbeštica, Jažince, Sevce, Štrpce, Donja Bitinja, Gornja Bitinja, Viča, Drajkovce i Sušiće.[1]

Lazarice kao elemenat nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije[uredi | uredi izvor]

Od nekadašnjih brojnih obrednih povorki mladića i devojaka, koje su se upražnjavale tokom različitih praznika, do danas su se zadržale samo Lazarice i obred Ženidba kraljevića Marka.[5] Ovaj običaj očuvao se do danas i u drugim delovima Srbije, ali na Kosovu i Metohiji najbolje je očuvan u Sirinićkoj župi.[3] Oba ova običaja uvrštena su u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.[6][7]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v „Lazarice u Sirinićkoj župi”. Nematerijalno kulturno nasleđe Srbije. Ministarstvo kulture i informisanja RS i Etnografski muzej u Beogradu. Pristupljeno 22. 2. 2020. 
  2. ^ a b Mihajlović, Dragana. „Lazarice u Sirinićkoj župi, tradicija koja se neguje”. RTK LIVE. Pristupljeno 24. 2. 2020. 
  3. ^ a b v g d „Danas je Lazareva subota”. GracanicaOnline.info. Pristupljeno 24. 2. 2020. 
  4. ^ a b v g Antonijević, Snežana; Mladenović, Srđan. „Sirinićka župa i „Lazarice“ POLOŽAJ ŠARPLANINSKIH ŽUPA U SRBIJI”. Srbi na okup!. Pristupljeno 24. 2. 2020. 
  5. ^ Radovanović, Miljana (2001). „Selo kao obredno-religijska zajednica u Sirinićkoj župi”. Zbornik Etnografskog muzeja u Beogradu: 382. Pristupljeno 24. 2. 2020. 
  6. ^ „Lista elemenata nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije 21-30”. Nematerijalno kulturno nasleđe Srbije. Ministarstvo kulture i informisanja RS i Etnografski muzej u Beogradu. Pristupljeno 24. 2. 2020. 
  7. ^ „Lista elemenata nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije 41-50”. Nematerijalno kulturno nasleđe Srbije. Ministarstvo kulture i informisanja RS i Etnografski muzej u Beogradu. Pristupljeno 24. 2. 2020. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnji izvori[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лазарице_у_Сиринићкој_жупи&oldid=27700384”