Materinska škola

Materinska škola ili Informatorijum materinske škole (češki Informatorium školy mateřské) je delo češkog pedagoga Jana Amosa Komenskog napisano 1632. godine u kome on iznosi svoje poglede na vaspitanje dece od rođenja do šeste godine života. Ovo je prvo delo u istoriji pedagogije posvećeno predškolskom vaspitanju. Komenski predlaže po jednu vrstu škole za svaki period razvoja čoveka, pa tako u materinskoj školi (koja se zapravo odvija u okviru svake porodice) dete treba da nauči osnovne predstave o svetu, da stekne navike i osećaj za moral, kao i da dobije osnove religije. Informatorijum materinske škole je u vidu priručnika tj. vodiča za odrasle kako treba postupati s decom do pre polaska u školu.

Sadržaj

Komenski najpre izlaže da deci treba posvetiti najveću brigu, jer su ona najskupoceniji dar božji i dragulj, s kojim se ništa ne može uporediti. On kaže da su deca neuprljana Božja slika, da su ona čista, nevina, da predstavljaju skromnost, ljubaznost, milostivost. Na decu se odrasli treba da ugledaju, to jest, odrasli treba da budu kao mala deca da bi otišli u raj. Bog zapravo želi da decu smatramo svojim učiteljima, pa im onda kao takvim moramo iskazivati odgovarajuće poštovanje. Deca roditeljima treba da budu draža od bilo koga i čega, od zlata, srebra ili bilo kojih drugih Božjih darova.

Komenski zatim dalje kaže da čovek, kao biće koje je više od ostalih bića, mora da se bavi uzdizanjem duše, jer to je ono što ga razlikuje. Pa tako roditelji nisu izvršili svoju dužnost time što su naučili svoje dete da jede, pije, hoda i sl. jer ove radnje služe telu, već oni moraju da se posvete brizi o duši njihove dece, da je učine što plemenitijom i uzvišenijom. U skladu sa ovim, on postavlja tri osnovna cilja za vaspitavanje dece, a to su vaspitanje u veri i pobožnosti, u čestitosti, i u znanju jezika, isključivo ovim redom. Po Komenskom, srećni i blaženi su oni roditelji koji u svojoj kući imaju decu da ih uče u ovim stvarima i gledaju kako rastu, sazrevaju i cvetaju, baš kao rajske biljke.

Međutim, pogrešno je misliti da deca mogu sama od sebe da se izvežbaju. Baš kao izdanak kojem je potrebno sađenje, kalemljenje, zalivanje itd., tako je i detetu potrebno prenošenje i osnovnih, a kamoli viših duhovnih stvari kao što su vera, mudrost i znanje - ono ne može samo od sebe da sve ovo dobije. Zato je ta obaveza na roditeljima, i naložena od Boga. Međutim, pošto roditelji nisu uvek sposobni ili slobodni da poučavaju svoju decu, neophodno je da ih onda povere mudrim i pobožnim vaspitačima, učiteljima, magistrima.

Dalje Komenski iznosi sve veštine ili osobine koje treba da se razvijaju kod dece u prvih šest godina. To su, prvo i pre svega, istinska i prava pobožnost i neosporna i najveća ljubav prema Bogu. Zatim, moralnost i mnoge važne osobine kao što su: umerenost, urednost, poslušnost, iskrenost, pravednost, dobronamernost, marljivost, ljubaznost, učtivost, poštovanje prema starijima, strpljivost, ozbiljnost, skromnost itd. Nakon ovoga slede neka opšta znanja kao što su: osnovni nazivi elemenata, prirodnih pojava, životinja, biljaka, ili jednostavno, osnovni pojmovi iz prirode i svakodnevnog života. Iz sfere mišljenja i jezika, dete treba da zna osnove dijalektike u smislu pitanja i odgovora, da ume lepo rečima da se izražava, da zna da odrecituje napamet neki stih ili takt itd.

Pre nego što Komenski objasni kako treba decu vežbati u razumnosti, veštinama, govoru, vrlinama i pobožnosti, on ističe da je i te kako važno da roditelji brinu o zdravlju i fizičkoj snazi svoje dece, što se mora započeti još dok je dete u utrobi. Majka mora u toku trudnoće izuzetno da brine o sebi, a time i o svom plodu, a odmah nakon rođenja da sama hrani i odgaja svoje novorođenče, a ne da ga prepusti drugim ženama. Kako dete raste, tako ga treba paziti i čuvati od povreda, ali i navikavati ga na pravilno kretanje i zdrave aktivnosti.

Nakon što je objasnio kako treba da izgleda materinska škola, Komenski postavlja pitanje koliko dugo deca treba da budu u njoj. On preporučuje da deca mogu da se odvoje od majčinog krila tek nakon navršene šeste godine, jer su pre toga previše krhka i nežna, pa im učitelji u školama ne mogu posvetiti potrebnu punu pažnju, a i potrebno je formirati neke osnove u njihovom umu pre nego što on počne da se aktivira. Znaci koje Komenski daje kao odrednice za to da li je dete spremno da pođe u školu jesu: da dete zna ono što je trebalo da nauči u materinskoj školi, da misli i rasuđuje na postavljana pitanja, i, da se kod njega javlja želja za dubljim znanjem.

Za kraj svog određivanja materinske škole, Komenski izlaže kako bi roditelji trebalo da pripreme svoju decu za školu, pa tako kaže da oni moraju da podstiču radost i prijatno osećanje u susret školi, da uče decu pozitivnom stavu prema učiteljima i znanju.

Literatura

• Komenski, Jan Amos (2000). Materinska škola. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.