Материнска школа

Материнска школа или Информаторијум материнске школе (чешки Informatorium školy mateřské) је дело чешког педагога Јана Амоса Коменског написано 1632. године у коме он износи своје погледе на васпитање деце од рођења до шесте године живота. Ово је прво дело у историји педагогије посвећено предшколском васпитању. Коменски предлаже по једну врсту школе за сваки период развоја човека, па тако у материнској школи (која се заправо одвија у оквиру сваке породице) дете треба да научи основне представе о свету, да стекне навике и осећај за морал, као и да добије основе религије. Информаторијум материнске школе је у виду приручника тј. водича за одрасле како треба поступати с децом до пре поласка у школу.

Садржај

Коменски најпре излаже да деци треба посветити највећу бригу, јер су она најскупоценији дар божји и драгуљ, с којим се ништа не може упоредити. Он каже да су деца неупрљана Божја слика, да су она чиста, невина, да представљају скромност, љубазност, милостивост. На децу се одрасли треба да угледају, то јест, одрасли треба да буду као мала деца да би отишли у рај. Бог заправо жели да децу сматрамо својим учитељима, па им онда као таквим морамо исказивати одговарајуће поштовање. Деца родитељима треба да буду дража од било кога и чега, од злата, сребра или било којих других Божјих дарова.

Коменски затим даље каже да човек, као биће које је више од осталих бића, мора да се бави уздизањем душе, јер то је оно што га разликује. Па тако родитељи нису извршили своју дужност тиме што су научили своје дете да једе, пије, хода и сл. јер ове радње служе телу, већ они морају да се посвете бризи о души њихове деце, да је учине што племенитијом и узвишенијом. У складу са овим, он поставља три основна циља за васпитавање деце, а то су васпитање у вери и побожности, у честитости, и у знању језика, искључиво овим редом. По Коменском, срећни и блажени су они родитељи који у својој кући имају децу да их уче у овим стварима и гледају како расту, сазревају и цветају, баш као рајске биљке.

Међутим, погрешно је мислити да деца могу сама од себе да се извежбају. Баш као изданак којем је потребно сађење, калемљење, заливање итд., тако је и детету потребно преношење и основних, а камоли виших духовних ствари као што су вера, мудрост и знање - оно не може само од себе да све ово добије. Зато је та обавеза на родитељима, и наложена од Бога. Међутим, пошто родитељи нису увек способни или слободни да поучавају своју децу, неопходно је да их онда повере мудрим и побожним васпитачима, учитељима, магистрима.

Даље Коменски износи све вештине или особине које треба да се развијају код деце у првих шест година. То су, прво и пре свега, истинска и права побожност и неоспорна и највећа љубав према Богу. Затим, моралност и многе важне особине као што су: умереност, уредност, послушност, искреност, праведност, добронамерност, марљивост, љубазност, учтивост, поштовање према старијима, стрпљивост, озбиљност, скромност итд. Након овога следе нека општа знања као што су: основни називи елемената, природних појава, животиња, биљака, или једноставно, основни појмови из природе и свакодневног живота. Из сфере мишљења и језика, дете треба да зна основе дијалектике у смислу питања и одговора, да уме лепо речима да се изражава, да зна да одрецитује напамет неки стих или такт итд.

Пре него што Коменски објасни како треба децу вежбати у разумности, вештинама, говору, врлинама и побожности, он истиче да је и те како важно да родитељи брину о здрављу и физичкој снази своје деце, што се мора започети још док је дете у утроби. Мајка мора у току трудноће изузетно да брине о себи, а тиме и о свом плоду, а одмах након рођења да сама храни и одгаја своје новорођенче, а не да га препусти другим женама. Како дете расте, тако га треба пазити и чувати од повреда, али и навикавати га на правилно кретање и здраве активности.

Након што је објаснио како треба да изгледа материнска школа, Коменски поставља питање колико дуго деца треба да буду у њој. Он препоручује да деца могу да се одвоје од мајчиног крила тек након навршене шесте године, јер су пре тога превише крхка и нежна, па им учитељи у школама не могу посветити потребну пуну пажњу, а и потребно је формирати неке основе у њиховом уму пре него што он почне да се активира. Знаци које Коменски даје као одреднице за то да ли је дете спремно да пође у школу јесу: да дете зна оно што је требало да научи у материнској школи, да мисли и расуђује на постављана питања, и, да се код њега јавља жеља за дубљим знањем.

За крај свог одређивања материнске школе, Коменски излаже како би родитељи требало да припреме своју децу за школу, па тако каже да они морају да подстичу радост и пријатно осећање у сусрет школи, да уче децу позитивном ставу према учитељима и знању.

Литература

• Коменски, Јан Амос (2000). Материнска школа. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.