Milan Lučić

Ovaj članak je dobar. Kliknite ovde za više informacija.
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Milan Lučić
Milan Lucic
Lučić u dresu Kalgari flejmsa, 2021. godine
Lični podaci
Datum rođenja (1988-06-07)7. jun 1988. (35 god.)
Mesto rođenja Vankuver, Kanada
Državljanstvo Kanada}
Visina 1,93 m
Masa 107 kg
Igračke informacije
Pozicija levo krilo
Liga NHL liga
Trenutni klub Boston bruinsi
NHL draft 2006. / 50. pik
Odabrao: Boston bruinsi
Reprezentacija  Kanada
Pro karijera 2007—
Seniorska karijera
Godine Klub
2007—2015
2015—2016
2016—2019
2019—2023
2023—		 Boston bruinsi
Los Anđeles kingsi
Edmonton ojlersi
Kalgari flejmsi
Boston bruinsi
Nagrade i medalje
Nacionalna hokejaška liga
Zlatna medalja — prvo mesto Stenli kup 2011. Boston bruinsi
Svetsko prvenstvo
Zlatna medalja — prvo mesto Tampere/Riga 2023. Kanada

Milan Lučić (engl. Milan Lucic; Vankuver, 7. jun 1988) kanadski je profesionalni hokejaš srpskog porekla koji trenutno igra za NHL ekipu Boston bruinse. Igra na poziciji levog krila, a krasi ga čvrsta i jaka igra i velika pokretljivost.[1][2]

Igračku karijeru započeo je u ekipi Vankuver džajantsa sa kojima je tokom tri sezone osvojio Memorijalni kup i titulu najkorisnijeg igrača turnira 2007. godine. Izabran je kao 50. pik na draftu 2006. godine od strane Boston bruinsa.[3] Sa devetnaest godina ušao je u prvi tim Bruinsa u sezoni 2007/08. Tri godine kasnije sa istom ekipom osvojio je trofej Stenli kupa. Sezonu 2015/16 proveo je u Los Anđeles kingsima, a od 2016. do 2019. godine nastupao je u Edmonton ojlersima. Nakon četiri sezone provedene u Kalgari flejmsima, 2023. godine se vratio u Boston bruinse.

Bio je kapiten juniorske reprezentacije Kanade. Sa reprezentacijom Kanade osvojio je zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu 2023. godine.

Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]

Rođen je u Istočnom Vankuveru u srpskoj porodici, od oca Dobrivoja Lučića i majke Snežane Kese.[4] Dobrivoje, koji je bio lučki radnik, je 1986. godine došao u Kanadu kada je imao 27 godina i tu se oženio Snežanom, koja je u Kanadu došla kada je imala dve godine. Osim Milana imaju još dvoje dece, Jovana i Nikolu.[4][5] Milanov ujak Dragan „Dan“ Kesa je takođe bio profesionalni hokejaš, koji je igrao za NHL ekipe Vankuver kanaksi, Pitsburg pengvinsi, Tampa bej lajtningsi i Dalas starsi.[6] Lučić je išao u srednju školu „Kilarni“ u Vankuveru.[7] U to vreme bio je navijač Vankuver kanaksa, a omiljeni igrač mu je bio Tom Beruci.[8] Kada je imao 15 godina lekari su ustanovili da ima oboljenja koje dovodi do krivljenja gornjeg dela kičme.[1] Lučić je igrao u nižoj hokejaškoj ligi, ali je zamalo odustao od hokeja pošto nije izabran na VHL Bantam draftu 2003. godine.[9] Ipak ubrzo posle drafta usledio je poziv od ekipe Kokvitlem koja se takmičila u Džunijor Ej ligi Britanske Kolumbije. Međutim pošto nije uspeo da se izbori za mesto u prvoj postavi prešao je u niži rang takmičenja u ekipu Delta ajs hokse. Nakon svega pet odigranih utakmica u novom timu ubrzo je vraćen u ekipu Kokvitlema.[9]

Karijera[uredi | uredi izvor]

Vankuver Džajantsi (2004—2007)[uredi | uredi izvor]

Lučić prima prsten za osvojenu titulu u dresu Džajantsa

Lučić je juniorsku karijeru počeo u timu Coquitlam Express u BKHL ligi (British Columbia Hockey League) u sezoni 2004/05. Iste sezone debitovao je za Vankuver džajantse u BHL ligi (Zapadna hokejaška liga). Za tim iz svog rodnog grada odigrao je jednu utakmicu u regularnom toku i dva meča u plej-ofu. Sledeće sezone odigrao je celu sezonu postigavši 19 poena na 62 utakmice. U plej-ofu je ostvario još sedam poena na 18 utakmica, i time pomogao ekipi da osvoji titulu. Na kraju sezone Lučića su na draftu birali Boston bruinsi kao 50. pika na draftu.[10]

Već sledeće sezone (2006/07) Lučić je postao jedan od lidera Džajantsa i ubedljivo najkorisniji igrač tima sa 68 bodova na 70 utakmica. Dodao je još 19 poena na 22 meča u plej-ofu. Ipak to nije bilo dovoljno da Džajantsi osvoje titulu jer su u finalu doigravanja izgubili od ekipe Tajgersa nakon 7 utakmica. Bez obzira na poraz Vankuver se pojavio na finalnom turniru Memorijalnog kupa, kao domaćin. U finalu turnira Lučić je postigao odlučujuću asistenciju ka Mihalu Repiku koja je rezultovala pobedonosnim golom domaćeg tima. Lučić je na tom turniru nagrađen Staford-Smitovim trofejom namenjenim najboljem igraču turnira. Na desetogodišnjicu osnivanja kluba, proglašen je za najboljeg igrača svih vremena.[11]

Boston Bruinsi[uredi | uredi izvor]

Lučić u dresu Bruinsa u prvoj sezoni

Prvi profesionalni, doduše otvoreni ugovor potpisao je sa ekipom Bostona, već u predsezoni 2. avgusta. 2007. godine.[12] To je značilo da u slučaju da ne prođe kamp Boston bruinsa, u Džajantsima mu ostaje rezervisano mesto kapitena.[13] Trener Bruinsa je ipak bio zadovoljan njegovim sposobnostima zbog čega je potpisao profesionalni ugovor sa bostonskim ligašem.

Prvu utakmicu je odigrao 5. oktobra 2007. godine, u porazu 4:1 od Dalas starsa.[14] Nedelju dana kasnije 12. oktobra 2007. godine postigao je svoj debitantski NHL gol, u pobedi Bruinsa nad Los Anđeles kingsima od 8:6.[15]

Izabran je da učestvuje 2008. na NHL utakmici mladih zvezda (NHL YoungStars Game).[16] Prvu sezonu u NHL-u je završio sa osam golova i 27 poena. Pred kraj sezone, navijači Bruinsa su ga izabrali kao sedmog igrača po uspešnosti u ekipi, čime je prevazišao sva očekivanja u prvoj sezoni.[17] U trećem meču prvog kola plej-ofa 13. aprila 2008. protiv prvih nosilaca, Montreal kanadijansa Lučić je postigao svoj prvi gol u plej-ofu. Debitantsku NHL sezonu okončao je sa dva gola u sedmom meču plejofa protiv Kanadijansa koji su te sezone eliminisali Bruinse.

Na početku sezone 2008/09, Lučić je ostvario svoj prvi NHL het-trik 25. oktobra 2008. i time pomogao Bruinsima u pobedi protiv Atlanta trešersa od 5:4.[18] Kasnije te nedelje, sa povratkom u rodni grad uoči utakmice koju su njegovi Bruinsi igrali protiv Vankuver kanaksa u lokalnim Vancouver's The Province newspaper osvanula je slika Milana Lučića u kojoj je prikazan kao beba.[19] Ranije te godine, Lučiću je iz njegove kuće 10. jula 2008. u Vankuveru ukraden prsten, koji je dobio osvajanjem memorijalnog turnira sa Džajantsima.[20] U ceremoniji pred utakmicu protiv Kanaksa, dodeljena mu je kopija ukradenog prstena.[21]

Lučić je izabran za svoj drugi NHL meč mladih zvezda u januaru 2009. u Montrealu. Međutim, morao je da otkaže učešće zbog povrede grudnog koša.[22] Pri kraju sezone, 4. aprila, 2009, nagrađen je od strane Bruinsa nagradom „Edi Šor“ za borbenost i požrtvovanost.[23] Drugu NHL sezonu okončao je sa ukupno 17 pogodaka i 42 poena u 72 utakmice, igrajući uglavnom u liniji sa centrom Mark Savardom.[24]

Bruinsi su ušli u plej-of kao prvi nosioci u Istočnoj konferenciji. U drugoj utakmici prvog kola Lučić je dobio jednu utakmicu suspenzije zbog udaranja štapom u glavu igrača Kanadijansa Maksim Lapiera.[25] Posle izdržane suspenzije, Lučić i Bruinsi su uspeli da eliminišu Kanadijanse, ali su u drugom duelu izgubili u sedam utakmica od Karolina harikensa. Milan Lučić je dodao devet poena u 10 utakmica u plej-ofu.

Lučić proslavlja osvajanje Stenli kupa nakon pobede protiv Vankuvera

Iz menadžmenta Bruinsa 6. oktobra 2009. saopšteno je da je Lučić je potpisao novi ugovor na tri godine, koji važi do 2013. godine u vrednosti od 12,25 miliona američkih dolara.[26] Deset dana kasnije, 16. oktobra zbog loma prsta desne ruke morao je da se podvrgne hirurškoj intervenciji zbog koje je propustio narednih mesec dana.[27][28] Lučić se vratio u sastav Bostona 19. novembra, ali je ponovo povređen posle svega četiri utakmice, ovog puta u pitanju je bila povreda zgloba zadobijena na utakmici protiv Minesota vajldsa 25. novembra 2009. godine.[29] Zbog ove povrede propustio je narednih osamnaest utakmica.[30] Na kraju treće sezone u NHL-u odigrao je ukupno 50 utakmica, postigao 9 pogodaka i imao 11 asistencija. Dodao je još 9 golova u 13 odigranih utakmica u plej-ofu. Međutim Bruinsi su opet eliminisani, ovaj put od Filadelfija flajersa.[31] Postali su tek treća ekipa u istoriji NHL-a koja je ispala iako je vodila 3:0 u pobedama. Svih pet golova koje je Lučić postigao u plej-ofu zabeležene su u drugom kolu, uključujući i dva u odlučujućem sedmom meču, koji su Bruinsi izgubili 4:3.[31]

Na početku sezone 2010/11, Lučić beleži het-trik 18. novembra 2010, tokom pobede od 4:0 nad Florida pantersima.[32] Nešto kasnije uprava lige ga je kaznila sa 3.500 dolara zbog neprikladnog ponašanja na utakmici sa Trašersima odigranoj 23. decembra. Naime u borbi za pak Lučić je palicom udario odbrambenog igrača protivničkog tima Fredija Mejera, zbog čega je pored novčane kažnjen i suspenzijom od jedne utakmice.[33] U januaru 2011. je propustio tri utakmice zbog povrede ramena.[34] Sezonu je završio sa rekordnih 30 golova, 32 asistenciji i 62 poena na 79 utakmica. U ligaškom delu sezone bio je prvi strelac Bostona dok je titulu najboljeg poentera podelio sa Davidom Krejčijem.[35]

Lučić je predvodio Bruinse tokom plej-ofa na putu ka trofeju Stenli kupa. U prve tri runde su eliminisali Kanadijanse, Flajerse, i Tampa bej lajtningse, da bi u velikom finalu nakon sedam utakmica bili bolji od Vankuver kanaksa. Bio je to prvi trofej za ekipu iz Bostona nakon pune 42 godine.[36] Njegova efikasnost tokom plej-of serije je bila znatno skromnija u odnosu na neke ranije nastupe, a jedan od razloga je verovatno ležao u činjenici da je tokom tog plej ofa imao učestalih problema sa povredama. Tokom finala Istočne konferencije polomio je nožni prst tokom treninga, a vratili su se i problemi sa sinusima koje je zadobio tokom sezone 2009/10 i koji su mu stvarali dosta poteškoća u disanju. U svakom slučaju tokom plej-of serije u 25 utakmica imao je učinak od 12 poena, 5 golova i 7 asistencija.

Zanimljivo je da su se nakon sedme finalne utakmice navijači Kanaksa spontano okupili u centru Vankuvera skandirajući protiv Lučića i cepajući njegove postere. Lučić je reagujući na ovo izjavio da razume njihov bes i njihova osećanja jer je i sam odrastao kao navijač Kanaksa. Upravo zbog toga on nije izlagao Stenlijev trofej u javnosti u Vankuveru, pošto je kao osvajač istog imao pravo da prema pravilima „poseduje najvredniji hokejaški trofej na jedan dan.“[37]

Po završetku sezone podvrgao se hirurškom zahvatu zbog problema sa sinusima.[38]

Mesec dana od početka nove sezone Lučić je često bio meta novinskih natpisa nakon udaranja golmana Sejbersa Rajana Milera tokom utakmice između dva tima. Miler je napustio svoj gol kako bi uzeo pak, pošto je Lučić izgubio kontrolu nad njim. Nakon što je Miler odigrao pak, Lučić nije uspeo da se zaustavi, već je nastavio da se kreće nakon čega se sudario sa golmanom koga je oborio na led. Miler je zadobio potres mozga nakon čega je propustio nekoliko utakmica. Dan nakon meča uprava lige je na sednici posvećenoj ovom incidentu odlučila da Lučić neće biti kažnjen, pošto je kazna koju je zadobio tokom samog meča bila dovoljna.[39] Nedelju dana kasnije zaradio je suspenziju od jednog meča nakon što je udario napadača Filadelfija flajersa Zaka Rinalda. Zaradio je suspenziju nakon što je udario Rinalda sa leđa tokom borbe za pak.[40]

Na početku sezone 2013/14 je postigao prvi gol u produžetku u nekoj NHL utakmici. On je pri rezultatu 2:2 protiv Kolambus blu džaketsa pogodio u produžetku i doneo pobedu Bostonu.[41]

Los anđeles kingsi[uredi | uredi izvor]

U dresu Losa Anđeles kingsa

Dana 26. juna 2015. godine, Milan Lučić je trejdovan u Los Anđeles kingse u zamenu za Martin Džounsa, Kolina Milera i 13. pika na NHL draftu 2015. godine.[42] Prvi gol za Kingse postigao je 22. novembra u pobedi od 4:1 protiv San Hoze šarksa.[43] U pobedi protiv Njujork ajlandersa od 2:1, Lučić je postigao jedan gol i bio proglašen za igrača utakmice.[44][45]

Prvi put je kao igrač Kingsa gostovao u Bostonu 9. februara 2016. godine i tom prilikom postigao gol i imao asistenciju u ubedljivoj pobedi od 9:2. Na kraju meča prilikom izlaska sa terena dobio je ovacije publike koja nije zaboravila njegove zasluge za osvajanje Stenli kupa, nakon čega se vratio na led i otklizao počasni krug.[46] Lučić je za Kingse odigrao 81 utakmicu i na njima postigao 20 golova, 35 asistencija, ukupno 55 poena. U plej−ofu je ima 3 asistencije u 5 utakmica, ali to nije bilo dovoljno da Kingsi prođu dalje pošto su poraženi sa 4:1 od Šarksa.

Edmonton ojlersi[uredi | uredi izvor]

Kao neograničeni slobodni igrač, Lučić je 1. jula 2016. godine pristao na sedmogodišnji ugovor vredan 42 miliona dolara sa Edmonton Ojlersima.[47] Pošto je broj 27 povučen iz upotrebe u Edmontonu, Lučić je izabrao da na dresu nosi broj 17.[48] Prvi gol za novi klub postigao je 16. oktobra 2016. godine u porazu na domaćem ledu od Bufalo sejbersa od 2:6. To mu je ujedno bio 400 poen u NHL−u u karijeri.[49] U prvoj sezoni za klub, odigrao je 82 utakmice i na njima postigao 23 golova, 27 asistencija, ukupno 50 poena.[50] Edmonton ojlersi su 28. marta 2017. godine prvi put nakon 11 godina obezbedili učešće u plej−ofu. U plej−ofu je odigrao još 13 utakmica, i ostvario 6 poena (2 gola i 4 asistencija). U prvom krugu Ojlersi su pobedili Šarkse sa 4:2, ali su u polufinalu zapadne konferencije poraženi nakon sedam utakmica od Anahajm daksa.[51][52][53]

Nakon prve sezone u Edmontonu, Lučićeva efikasnost počela je dramatično opadati. U razočaravajućoj drugoj sezoni, je postigao samo 10 pogodaka i imao 34 poena. U svojoj trećoj setoni u Ojlersima postigao je samo 6 golova i 20 poena, uključujući 40 utakmica bez golova.

Kalgari flejmsi[uredi | uredi izvor]

Trejdovan je 19. jula 2019. godine u Kalgari flejmse u zamenu za Džejmsa Nila.[54] Lučić svoj mandat u Flejmsima nije počeo dobro i na početku sezone nije uspevao da postigne pogodak, za razliku od Nila koji je postigao sedam golova u sedam utakmica za Ojlerse.[55] Situacija se još više pogoršala nakon suspenzije od dva meča koju je zaradio 2. novembra 2019. godine zbog grubog napada na Kol Šervuda u utakmici protiv Kolumbus blu džeketsa. Očajan početak sezone dovodio ga je do razmišljanja o završetku igračke karijere.[56]

Konačno, u svojoj 28. utakmici u sezoni, Lučić je postigao svoj prvi gol za Flejmse, iskoristivši asistenciju Dereka Rajana u pobedi od 4:3 nad Bufalo sejbersima.[57] U naredne tri utakmice postigao je još dve pogotka. Do marta, kada je sezona prekinuta zbog pandemije kovida 19, Lučić je imao osam golova.[58]

U vreme razmene Lučića za Nila, Flejmsi i Ojlersi su se dogovorili da će, ukoliko Nil postigne najmanje 21 gol u sezoni 2019/20, a Lučić najmanje 10 golova manje od Nila, Ojlersi biti dužni Flejmsima izbor za treću rundu na draftu 2020. godine. Zbog nepotpunog završetka sezone nastao je problem. Nil je završio sa 19 golova (dva manje od potrebnog praga), ali je bio blizu da ostvari uslov ako se sezona odigra do kraja. Dana 31. jula 2020. godine, NHL je presudio da Ojlersi duguju Flejmsima izbor u trećoj rundi drafta 2020. ili 2021. godine.[59]

Lučić je 13. aprila 2021. godine zvanično odigrao svoju 1000. utakmicu u Nacionalnoj hokejaškoj ligi. Time je postao 352. igrač koji je dostigao broj od 1000 utakmica.[60][61][62]

Povratak u Boston[uredi | uredi izvor]

Milan Lučić se 1. jula 2023. vratio u Boston, potpisavši jednogodišnji ugovor vredan milion dolara.[63]

Reprezentativna karijera[uredi | uredi izvor]

Nakon što je izabran za najkorisnijeg igrača na Memorijalnom turniru 2007. godine Lučić je postao kapiten kanadske juniorske reprezentacije u Super series meču 2007. godine protiv Rusije.[64] Series je takmičenje između Kanade i Rusije koje se sastoji od osam mečeva timova do 20 godina, koja se igra od 1972. godine.[65] Zabeležio je 3 asistencije, a Kanada je pobedila u takmičenju sa 7 dobijenih mečeva i jednim nerešenim mečom.[65]

Dve godine kasnije Lučić je pozvan u nacionalni tim Kanade na pripreme za Zimske olimpijske igre 2010.[66] ali na kraju nije uvršten u tim koji je branio boje Kanade na domaćem ledu u Vankuveru tokom olimpijskog turnira.

Lučić je bio deo tima Kanade koji je na Svetskom prvenstvo 2023. godine osvojio zlato.[67]

Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]

Proslava osvajanja Stenli kupa

Prema pravilima NHL lige svaki od igrača ekipe koja je osvojila trofej Stenli kupa ima pravo da na jedan dan „zadrži“ trofej u svom vlasništvu. Pošto su njegovi Bruinsi osvojili taj trofej u sezoni 2010/11. Milan je svoje „pravo na pehar“ dobio tokom avgusta meseca 2011. godine.

Lučić je Stenlijev pehar doneo u srpsku pravoslavnu crkvu svetog Arhangela Mihaila u Barnabiju koja se nalazi veoma blizu njegove rodne kuće. Ovom činu je pored njegove porodice i prijatelja prisustvovalo oko 350 pripadnika srpske dijaspore iz Vankuvera.[68]

Komentarišući svoj postupak, Lučić je izjavio da je na ovaj način samo želeo da se zahvali svojoj porodici, ali i celoj srpskoj zajednici koja mu je uvek pružala veliku podršku, ne samo u Kanadi, nego i u celom svetu, posebno u domovini kako je naveo.[traži se izvor]

Bilo mi je veoma bitno da pehar odnesem u moju crkvu, jer znam da sam prvi Srbin koji ga je osvojio. Želeo sam to na svoj način da proslavim sa našim ljudima. Kao mali ovde smo igrali folklor, učili srpski, ćirilicu, okupljali se za slavu, Božić, Vaskrs. Nismo dozvolili da izgubimo tu vezu sa Srbijom.[69]

Zanimljivo je da je ta ista crkva svega par meseci kasnije bila na meti vandala i gnevnih navijača Kanaksa koji su želeli da se na taj način osvete Lučiću zbog poraza Kanaksa tima u finalu te sezone.[70] Na kraju dana pehar je završio na planini Gros u severnom Vankuveru, mestu gde je Milan Lučić kao junior sa Vankuver džajantsima 2007. osvojio prvi trofej u hokejaškoj karijeri.[71]

Poznat je kao „Tajson na ledu” i bio je akter oko 50 tuča na utakmicama. Njegov brat Jovan je to objasnio time što je Milan tučom pokušao da se nametne trenerima:

Kada je došao u Boston bruinse, to je takva ekipa, da njihovi navijači vole čvrstu igru i tuču. Tu je opet počeo u četvrtoj postavi i tukao se svaki meč, a pošto se dokazao, do kraja sezone je došao do prve postave. Trebalo je da gine da bi uspeo i to mu se vratilo.[72]

Donirao je 30.000 dolara za pravoslavnu crkvu svetog Arhangela Mihaila u Barnabiju, a tokom poplava u Srbiji 2014. godine preko fondacije „Novak Đoković” ugroženima je uplatio 50.000 dolara. Na leđima mu se nalazi tetovaža srpski grb sa dva hokejaška štapa ispod kojih piše “Sloboda ili smrt.” Navija za Crvenu zvezdu.[69][73]

Milanov ujak je Dragan Kesa, bivši kanadski profesionalni hokejaš srpskog porekla koji je nastupao u NHL-u za Dalas starse, Pitsburg pengvinse, Vankuver kanakse i Tampa bej lajtningse. Igrao je na poziciji desnog krila.[74] Brat Jovan Lučić je golman i bio je na probi u fudbalskom klubu Partizan, ali nije uspeo da potpiše ugovor. Nastupao je za Srpske bele orlove iz Vankuvera, a u Srbiji je igrao za nekoliko drugoligaških i trećeligaških klubova.[69][75]

Milan je od 2012. godine u braku sa Britani sa kojom ima dve ćerke Valentinu i Nikolinu i sina Milana.[76] Lučić je u rano jutro 18. novembra 2023. godine uhapšen u Bostonu, jer ga je supruga prijavila da „je pokušao da je uguši.” Kada je policija došla negirala je da je bilo pokušaja gušenja, već da je muž čupao za kosu. On se 21. novembra izjasnio da nije kriv po optužbi za napad i zlostavljanje supruge i nakon plaćanja kaucije pušten je da se brani sa slobode.[77][78] Suđenje je zakazano za 16. februar 2024. godine.[79]

Statistika[uredi | uredi izvor]

    Regularna sezona   Plej of
Sezona Ekipa Liga OU G A P KM OU G A P KM
2004/05 Coquitlam Express BCHL 50 9 14 23 100 — — — — —
2004/05 Vankuver džajantsi VHL 1 0 0 0 2 2 0 0 0 0
2005/06. Vankuver džajantsi VHL 62 9 10 19 149 18 3 4 7 23
2006/07 Vankuver džajantsi VHL 70 30 38 68 147 22 7 12 19 26
2007/08 Boston bruinsi NHL 77 8 19 27 89 7 2 0 2 4
2008/09 Boston bruinsi NHL 72 17 25 42 136 10 3 6 9 43
2009/10 Boston bruinsi NHL 50 9 11 20 44 13 5 4 9 19
2010/11 Boston bruinsi NHL 79 30 32 62 121 25 5 7 12 63
2011/12 Boston bruinsi NHL 81 26 35 61 135 7 0 3 3 8
2012/13 Boston bruinsi NHL 46 7 20 27 75 22 7 12 19 14
2013/14 Boston bruinsi NHL 80 24 35 59 91 12 4 3 7 4
2014/15 Boston bruinsi NHL 81 18 26 44 81 — — — — —
2015/16 Los Anđeles kingsi NHL 81 20 35 55 79 5 0 3 3 4
2016/17 Edmonton ojlersi NHL 82 23 27 50 50 13 2 4 6 20
2017/18 Edmonton ojlersi NHL 82 10 24 34 80 — — — — —
2018/19 Edmonton ojlersi NHL 79 6 14 20 91 — — — — —
2019/20 Kalgari flejmsi NHL 68 8 12 20 54 10 1 5 6 17
2020/21 Kalgari flejmsi NHL 56 10 13 23 46 — — — — —
2021/22 Kalgari flejmsi NHL 82 10 11 21 84 12 0 1 1 33
2022/23 Kalgari flejmsi NHL 77 7 12 19 43 — — — — —
2023/24 Boston bruinsi NHL 4 0 2 2 2 — — — — —
NHL ukupno 1.177 233 353 584 1.301 136 29 48 77 229
VHL ukupno 133 39 48 87 298 42 10 16 26 49

OU = odigrane utakmice, G = golovi, A = asistencije, P = poeni KM = kazneni minuti

Reprezentativna statistika[uredi | uredi izvor]

Sezona Ekipa Takmičenje   OU G A P KM
2007 Juniorska reprezentacija Kanade SS 8 0 3 3 16
Ukupno 8 0 3 3 16

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Junior[uredi | uredi izvor]

Nagrada Godina
Predsednički kup (Vankuver džajantsi) 2006
Memorijalni kup (Vankuver džajantsi) 2007
Steford Smit memorijalni trofej 2007[80]
Memorijalni kup Ol-star tim 2007

NHL[uredi | uredi izvor]

Nagrada Godina
NHL jang stars 2008,[16] 2009*[22]
Stenli kup šampion 2011

*Nije igrao zbog povrede

Boston bruinsi[uredi | uredi izvor]

Nagrada Godina
Sedmi igrač 2008[17]
Nagrada Edi Šor 2009[23]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Wigge, Larry (02. 12. 2008). „Lucic endearing himself to fans all over”. National Hockey League. Pristupljeno 21. 2. 2012. 
  2. ^ Murphy, James (02. 10. 2009). „Milan Lucic Has the Ability to Be the Textbook Power Forward”. New England Sports Network. Pristupljeno 17. 02. 2012. 
  3. ^ „Milan Lucic hockey statistics & profile”. hockeyDB.com. Pristupljeno 17. 2. 2012. 
  4. ^ a b „Lucic is big, tough and scary”. Arhivirano iz originala 16. 04. 2008. g. Pristupljeno 12. 4. 2013. 
  5. ^ Jovan Lučić - Beli orao brani Grafičar („Večernje novosti“, 9. oktobar 2013)
  6. ^ „Milan Lucic Player Profile”. Hockey Canada. Arhivirano iz originala 04. 06. 2012. g. Pristupljeno 17. 2. 2012. 
  7. ^ Chong, Andrew. „Lucic steps up again and again”. Hockey Now. Arhivirano iz originala 23. 12. 2008. g. Pristupljeno 21. 2. 2012. 
  8. ^ Murphy, James (01. 06. 2011). „Milan Lucic has hometown advantage”. ESPN. Pristupljeno 21. 2. 2012. 
  9. ^ a b „Lucic almost quit in 2003”. The Province. 28. 10. 2008. Arhivirano iz originala 05. 03. 2009. g. Pristupljeno 21. 2. 2012. 
  10. ^ Shinzawa, Fluto (03. 06. 2007). „Bruins rookie Lucic punches up résumé”. Boston Globe. Pristupljeno 17. 2. 2012. 
  11. ^ „Top 10 Giants of the Decade”. Vancouver Giants. Pristupljeno 17. 2. 2012. 
  12. ^ „Boston Bruins sign left wing Milan Lucic”. Boston Bruins. 8. 2. 2007. Arhivirano iz originala 09. 03. 2012. g. Pristupljeno 17. 2. 2012. 
  13. ^ „Vancouver honours conquering Giants”. Victoria Times Colonist. 30. 5. 2007. Arhivirano iz originala 04. 06. 2011. g. Pristupljeno 17. 2. 2012. 
  14. ^ „Turco limits Bruins to power-play goal as Stars win home opener”. ESPN. 06. 10. 2007. Pristupljeno 17. 2. 2012. 
  15. ^ „Boston 8, Los Angeles 6”. USA Today. 12. 10. 2007. Pristupljeno 17. 2. 2012. 
  16. ^ a b Shinzawa, Fluto (17. 2. 2012). „Bruins' Lucic heads to YoungStars game”. Boston Globe. Pristupljeno 20. 1. 2010. 
  17. ^ a b Muir, Allan (28. 3. 2008). „Boston's new hope”. CNN Sports Illustrated. Arhivirano iz originala 26. 10. 2012. g. Pristupljeno 17. 2. 2012. 
  18. ^ „Lucic's hat trick leads Bruins past Thrashers”. National Hockey League. 25. 10. 2008. Pristupljeno 17. 2. 2012. 
  19. ^ „City gives Lucic a welcome homecoming”. Boston Herald. 29. 10. 2008. Pristupljeno 17. 2. 2012. 
  20. ^ „Burglars take Milan Lucic's Memorial Cup ring”. The Province. 11. 7. 2008. Arhivirano iz originala 09. 08. 2008. g. Pristupljeno 17. 2. 2012. 
  21. ^ „New kid can't wow them all the time”. The Province. 29. 10. 2008. Arhivirano iz originala 05. 03. 2009. g. Pristupljeno 17. 2. 2012. 
  22. ^ a b „YoungStars selected, expect wide-open contest”. Sporting News. 9. 1. 2009. Arhivirano iz originala 24. 01. 2010. g. Pristupljeno 17. 2. 2012. 
  23. ^ a b Harris, Stephen (05. 04. 2009). „Tim Thomas deal puts cap pressure on Chiarelli”. Boston Herald. Arhivirano iz originala 13. 06. 2011. g. Pristupljeno 17. 2. 2012. 
  24. ^ „Bruins winger Milan Lucic confident he’ll bounce back from injury-plagued season”. Arhivirano iz originala 13. 08. 2011. g. Pristupljeno 12. 4. 2013. 
  25. ^ „Bruins' Lucic handed one-game suspension”. The Sports Network. 19. 4. 2009. Arhivirano iz originala 29. 06. 2011. g. Pristupljeno 17. 2. 2012. 
  26. ^ Shinzawa, Fluto (07. 10. 2009). „Bruins sign Lucic to three-year contract”. Boston Globe. Pristupljeno 17. 2. 2012. 
  27. ^ „Bruins' Lucic placed on injured reserve”. The Sports Network. 15. 12. 2009. Arhivirano iz originala 11. 10. 2012. g. Pristupljeno 17. 2. 2012. 
  28. ^ Shinzawa, Fluto (18. 10. 2009). „Broken finger KOs Lucic”. Boston Globe. Pristupljeno 17. 2. 2012. 
  29. ^ Dumont, Kevin Paul (27. 11. 2009). „Lucic diagnosis: sprained ankle, sidelined a month”. Boston Globe. Pristupljeno 17. 2. 2012. 
  30. ^ „Milan Lucic”. The Sports Network. Arhivirano iz originala 07. 02. 2012. g. Pristupljeno 17. 2. 2012. 
  31. ^ a b „Flyers complete historic comeback, rally to beat Bruins 4-3 in Game 7”. Arhivirano iz originala 13. 03. 2012. g. Pristupljeno 12. 4. 2013. 
  32. ^ „Rask and Lucic lead Bruins past Panthers”. Pristupljeno 12. 4. 2013. 
  33. ^ „"NHL opts not to suspend Bruins forward Milan Lucic for match penalty against Thrashers".”. ESPN 2010-12-26. 26. 12. 2010. Pristupljeno 21. 2. 2012. 
  34. ^ „Milan Lucic back from injury”. Pristupljeno 12. 4. 2013. 
  35. ^ „"2010-2011 Regular Season Boston Bruins Points Leaders".”. Приступљено 21. 2. 2012.  National Hockey League.
  36. ^ „2010-11 NHL Playoff Results”. Hockeydb.com. Pristupljeno 17. 2. 2012. 
  37. ^ Hoban, Jim (2011-08-13). „"Lucic's day to be private".”. Приступљено 21. 2. 2012.  Boston Globe.
  38. ^ Kalman, Matt (2011-08-25). „"Surgeries won't slow Lucic, Rask this season".”. Приступљено 21. 2. 2012.  National Hockey League.
  39. ^ „Bruins' Milan Lucic off the hook from NHL for hit that sidelined Sabres' Ryan Miller”. The Vancouver Sun. 14. 11. 2011. Архивирано из оригинала 16. 11. 2011. г. Приступљено 17. 2. 2012. 
  40. ^ „Bruins Lucic suspended one game for hit on Rinaldo”. The Canadian Press. 19. 12. 2011. Архивирано из оригинала 07. 02. 2012. г. Приступљено 17. 2. 2012. 
  41. ^ Switaj, Caryn (14. 11. 2013). „Home Cookin' Helps Bruins Find Their Way”. bruins.nhl.com. Boston Bruins. Приступљено 15. 11. 2013. 
  42. ^ „Bruins deal Lucic to Kings”. TSN. 26. 6. 2015. Приступљено 26. 6. 2015. 
  43. ^ Lucic picks up his first goal as a King
  44. ^ Enroth, Lucic star as LA Kings beat Islanders 2-1
  45. ^ U INAT KRITIČARIMA: Milan Lučić junak Kingsa, Los Anđeles u najboljoj formi u NHL-u! (VIDEO)
  46. ^ „Povratak srpskog hokejaškog sina! Boston je plakao, aplaudirao i divio se Lučiću!”. Приступљено 4. 5. 2016. 
  47. ^ „Milan Lucic signs 7-year deal with the Edmonton Oilers”. Sportsnet.ca. 01. 07. 2016. Приступљено 01. 07. 2016. 
  48. ^ Matheson, Jim (2. 7. 2016). „Milan Lucic selects number with tough Edmonton Oilers history”. Edmonton Journal. Приступљено 4. 7. 2016. 
  49. ^ „Lučić počeo da otplaćuje 42 miliona dolara”. sportklub.rs. 17. 10. 2016. Приступљено 25. 2. 2018. 
  50. ^ „2015–2016 – Regular Season – Edmonton Oilers – All Skaters – Summary – Points – NHL.com – Stats”. NHL. 
  51. ^ Pollak, David (23. 4. 2017). „Oilers knock off Sharks, set up 2nd round date with Ducks”. Canadian Broadcasting Corporation. Приступљено 12. 5. 2017. 
  52. ^ Tychkowski, Robert (10. 5. 2017). „Oilers fall short in Game 7, bow out to Ducks”. Edmonton Journal. Приступљено 12. 5. 2017. Staples, David (4. 5. 2017). „Referees ruin the game as Ducks beat Oilers 4–3 in overtime”. Edmonton Journal. Приступљено 2. 5. 2017 2017.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  53. ^ „VIDEO: Ducks Score Controversial Goal To Send Game Into OT”. Go Habs Go!. 6. 5. 2017. Архивирано из оригинала 10. 05. 2017. г. Приступљено 12. 5. 2017. 
  54. ^ Gilbertson, Wes. „Milan Lucic excited about move to Calgary”. Calgary Sun. Приступљено 19. јул 2019. 
  55. ^ Compton, Brian (8. 10. 2019). „Neal four-goal night signals rebirth with Oilers”. NHL.com. 
  56. ^ Zuber, Andrew (16. 2. 2020). „Milan Lucic debated retirement after slow start to season with Flames”. Yahoo! Sports Canada. 
  57. ^ „Lucic scores first goal as a Flame, Calgary beats Buffalo”. Sportsnet. 6. 12. 2019. 
  58. ^ „2019-20 Calgary Flames Roster and Statistics”. Hockey-Reference.com. Приступљено 13. 4. 2020. 
  59. ^ „Ouch! Edmonton Oilers must give up a third round pick to Calgary to complete James Neal-for-Milan Lucic”. 
  60. ^ „Flames' Lucic turns back clock with complete performance in 1,000th game”. Sportsnet.ca (на језику: енглески). Приступљено 28. 12. 2021. 
  61. ^ „Newest member of NHL's 1,000-game club, Lucic served notice with 'The Shift' during junior heyday”. calgarysun (на језику: енглески). Приступљено 28. 12. 2021. 
  62. ^ MGMacGillivray (13. 4. 2021). „Milan Lucic: 1000 Games and Counting”. Matchsticks and Gasoline (на језику: енглески). Приступљено 28. 12. 2021. 
  63. ^ „Milan Lucic returns to Bruins, signs contract on Day 1 of NHL free agency”. Јул 2023.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  64. ^ „Canada names Lucic captain for Super Series”. CBC Sports. 25. 8. 2007. Приступљено 21. 7. 2008. 
  65. ^ а б „Canada completes Canada/Russia Super Series with undefeated record”. Hockey Canada. 09. 09. 2007. Приступљено 17. 2. 2012. 
  66. ^ „Lucic a longshot for Olympic team at Canada's camp”. CTV News. 24. 8. 2009. Приступљено 17. 2. 2012. 
  67. ^ „Milan Lučić odveo Kanadu do titule prvaka sveta: Ludo radovanje Srbina u svlačionici”. telegraf.tv. Приступљено 29. 1. 2024. 
  68. ^ „Stenli kup u pravoslavnoj crkvi!”. Приступљено 12. 4. 2013. 
  69. ^ а б в „Milan Lučić, najbolji udarač NHL lige”. intervju.rs. Архивирано из оригинала 26. 02. 2018. г. Приступљено 25. 2. 2018. 
  70. ^ Woo, Andrea (2012-02-16). „"Boston Bruins Milan Lucic's church vandalized".”. Архивирано из оригинала 19. 02. 2012. г. Приступљено 21. 2. 2012.  The Vancouver Sun.
  71. ^ „"Lucic brings Cup to Vancouver for a special homecoming".”. Приступљено 21. 2. 2012.  National Hockey League. 2011-08-15.
  72. ^ „Брат хокејаша Лучића: Милан је због Нолета хтео да бије Канађане!”. Србин инфо. Приступљено 25. 2. 2018. 
  73. ^ „Milan Lučić: Doneću Stenli kup u Beograd samo da ga još jednom osvojim!”. mozzartsport.com. Приступљено 25. 2. 2018. 
  74. ^ NHL U SRBIJI! U Beogradu se stvaraju novi "Lučići"! на telegraf.rs
  75. ^ „Jovan Lučić - Beli orao brani Grafičar”. mozzartsport.com. Приступљено 25. 2. 2018. 
  76. ^ „EKSKLUZIVNO: Jedini Srbin u NHL karavanu govorio za Sportski žurnal - „Luč” nastavlja teror”. zurnal.rs. Приступљено 29. 1. 2023. 
  77. ^ „Milan Lučić na slobodi uz kauciju, supruga kaže da ju je napao”. b92.net. Приступљено 29. 1. 2024. 
  78. ^ „Ovo je žena koju je Milan Lučić divljački pretukao: Krije se od javnosti, nekada igrala fudbal”. nova.rs. Приступљено 29. 1. 2024. 
  79. ^ „Bruins' Milan Lucic Pleads Not Guilty to Alleged Assault After Being Accused of Choking His Wife”. Peoplemag (на језику: енглески). Приступљено 29. 1. 2024. 
  80. ^ „The 2007 Memorial Cup History”. Canadian Hockey League. Архивирано из оригинала 15. 01. 2010. г. Приступљено 21. 2. 2012. 

Спољашње везе[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милан_Лучић&oldid=27779798”