Pređi na sadržaj

Natalija Naročnicka

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Natalija Naročnicka
Natalija Naročnicka 2018. godine
Lični podaci
Datum rođenja(1948-12-23)23. decembar 1948. (75 god.)
Mesto rođenjaMoskva, Ruska SFSR, Sovjetski Savez
ObrazovanjeMGIMO
Naučni rad
PoljeIstorija
AkademijaSrpska akademija nauka i umetnosti
Nagradeorden Časti, orden Aleksandra Nevskogo, Russian Federation Presidential Certificate of Honour, Order of the Holy Princess Olga, Odlikovanja Republike Srbije

Natalija Naročnicka (Moskva, 23. decembar 1948) ruska je istoričarka, politikolog i stručnjak za međunarodne odnose,[1] inostrani član sastava Srpske akademije nauke i umetnosti od 4. novembra 2021.[2]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođena je kao ćerka istoričara i akademika Alekseja Leontjeviča i istoričarke Lidije Ivanovne koja se od početka šezdesetih godina 20. veka bavila istraživanjem spoljne politike Rusije u okviru Instituta za istoriju Sovjetskog Saveza. Guvernanta ju je naučila nemački jezik, a kasnije je pohađala specijalističku nemačku školu.[3] Završila je osnovne studije Fakulteta za međunarodne odnose Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose 1971. godine i magistarske na Institutu za međunarodnu ekonomiju i međunarodne odnose Ruske akademije nauka 1974.[2] Doktorirala je 2002. godine.[2]

Radila je u Institutu za međunarodnu ekonomiju i međunarodne odnose Ruske akademije nauka, u Sekretarijatu Organizacije ujedinjenih nacija u Njujorku 1982—1989, u Državnom dumu Ruske Federacije kao poslanik 2004—2007, u Komitetu za međunarodne odnose kao zamenik predsednika 2004—2007,[4] u Fondu istorijske perspektive kao osnivač i direktor od 2007. godine i u Evropskom institutu za demokratiju i saradnju u Parizu kao direktor 2008—2018.[2]

Član je Fonda „Ruski svet”, Ruskog društva „Znanje”, Ruskog fonda za fundamentalna istraživanja Ruske akademije nauka, Saveta Imperatorskog pravoslavnog palestinskog društva, Međusaborskog prisustva Ruske pravoslavne crkve i član predsedništva od 2009. godine.[2]

Dobitnica je Zlatne medalje za zasluge Republike Srbije (2013), Zlatne medalje francuskog neprofitnog udruženja „La Renaissance Francaise” (2015) i nagrade „Klio” za celokupni doprinos razvoju istoriografije (2018).[2]

Dela[uredi | uredi izvor]

Knjige[uredi | uredi izvor]

  1. Naročnicka N. A. «SŠA i novaя „vostočnaя politika“ FRG». — : «Nauka», 1979.
  2. Naročnicka N. A. «Rossiя i russkie v mirovoй istorii». — : «Meždunarodnыe otnošeniя», 2005. — 536 s. — 6000 эkz. — ISBN 5-7133-1132-5
  3. Naročnicka N. A. Za čto i s kem mы voevali. — : «Minuvšee», 2005. — 79 s. — 27000 эkz., ISBN 5-902073-37-5
  4. Naročnicka N. A. «Russkiй mir». — Šablon:SPb.: «Aleteйя», 2007. — 320 s. — 5000 эkz. — ISBN 978-5-91419-046-7
  5. Naročnicka N. A. «Velikie voйnы XX stoletiя». — : «Aйris-Press», 2007. — 248 s. — 5000 эkz. — ISBN 978-5-8112-2912-3
  6. Naročnicka N. A. «Rossiя i russkie v sovremennom mire». — : «Algoritm», 2009. — 416 s. — 5000 эkz. — ISBN 978-5-9265-0657-7
  7. Naročnicka N. A., Falin V. M. i dr. «Partitura Vtoroй mirovoй. Kto i kogda načal voйnu?» — : «Veče», 2009. — 416 s. — ISBN 978-5-9533-4298-8
  8. Naročnicka N. A. «Velikie voйnы XX stoletiя. Reviziя i pravda istorii». — : «Veče», 2010. 352 s. — (Aktualьnaя istoriя). — 3000 эkz. — ISBN 978-5-9533-4887-4
  9. «Яlta-45. Načertaniя novogo mira». / otv. red. N. A. Naročnicka. — : «Veče», 2010. — 5000 эkz. — ISBN 978-5-9533-4615-3
  10. Naročnicka N. A. «Russkiй kod razvitiя». — : «Knižnый mir», 2013. — 352 s. — (Služitь Rossii). — 2000 эkz. — ISBN 978-5-8041-0603-5
  11. Naročnicka N. A. «Russkiй rubež. Razmыšleniя istorika v эpohu peremen». — : «Veče», 2018. 544 s. — 1500 эkz. — ISBN 978-5-9533-6533-8[5]

Radovi[uredi | uredi izvor]

  1. Naročnicka N. A. Gorьkaя pravda o čečenskom sindrome pravozaщitnikov. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. novembar 2022) // narotchnitskaya.com (27 maя 2022 goda)
  2. Naročnicka N. A. Revolюciя — duhovnoe detiщe intelligencii. // web.archive.org (politjournal.ru) (1 noяbrя 2007 goda)
  3. Naročnicka N. A. Petr Vaйlь: «Vizantiйskiй urok» polučilsя antirossiйskim. — Filьm «Gibelь imperii. Vizantiйskiй urok» vыzval burю otklikov. Internet-portal «Rossiйskoй gazetы» // rg.ru (7 fevralя 2008 goda). Data obraщeniя: 28 maя 2022.
  4. Naročnicka N. A. Rossiя i problema Kurilьskih ostrovov. Taktika otstaivaniя ili strategiя sdači. Internet-portal «Runivers» // runivers.ru (29 avgusta 2009 goda). Data obraщeniя: 28 maя 2022.
  5. Vladimir Kožemяkin. Nataliя Naročnicka: čem grozit Rossii demonizaciя sovetskogo gosudarstva? — Kto bыl samыm krovožadnыm diktatorom v istorii? Počemu naši zapadniki Stalina proklinaюt, a pro Lenina i Trockogo vsё bolьše molčat? Začem stavяt na odnu dosku totalitarnыe režimы v SSSR i v nacistskoй Germanii? Ob эtom razgovor s rukovoditelem Evropeйskogo instituta demokratii i sotrudničestva, doktorom istoričeskih nauk Natalieй Naročnickoй. Oficialьnый saйt gazetы «Argumentы i faktы» // aif.ru (8 noяbrя 2017 goda)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Natalija Naročnicka”. Pečat - List slobodne Srbije (na jeziku: srpski). 2022-02-28. Pristupljeno 2022-03-25. 
  2. ^ a b v g d đ „Natalija Naročnicka”. SANU. 
  3. ^ „Natalija Naročnicka – jedan pogled na Ruski svet - Kulturni centar Novog Sada - Kulturni centar Novog Sada”. www.kcns.org.rs (na jeziku: srpski). 2017-11-03. Pristupljeno 2022-03-25. 
  4. ^ „Službeni Glasnik | Klub čitalaca | Autor | Natalija Naročnicka”. Službeni Glasnik | Klub čitalaca. Pristupljeno 2022-03-25. 
  5. ^ Anatoliй Torkunov, rektor MGIMO MID RF, akademik RAN, doktor političeskih nauk, professor. Fenomen Natalii Naročnickoй. — Predislovie k novoй knige N. Naročnickoй «Russkiй rubež. Razmыšleniя istorika v эpohu peremen». Internet-gazeta «Stoletie» // stoletie.ru (23 dekabrя 2018 goda). Data obraщeniя: 28 maя 2022.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Наталија_Нарочницка&oldid=27836178”