Pređi na sadržaj

Neli Zaks

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Neli Zaks
Neli Zaks
Lični podaci
Puno imeNeli Leoni Zaks
Datum rođenja(1891-12-10)10. decembar 1891.
Mesto rođenjaBerlin, Nemačko carstvo
Datum smrti12. maj 1970.(1970-05-12) (78 god.)
Mesto smrtiStokholm, Švedska
NagradeNobelova nagrada za književnost
Potpis

Neli Zaks (nem. Nelly Sachs; Berlin, 10. decembar 1891 — Stokholm, 12. maj 1970), bila je nemačka književnica i dobitnica Nobelove nagrade za književnost.[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Neli Leoni Zaks se rodila u jevrejskoj porodici. Zbog krhkog zdravlja školovala se kod kuće.[2] Učila je da pleše kao mlada.[3] Počela je da piše pesme sa 17 godina.[4] Najpre je objavljivala poeziju u nemačkim časopisima.[3] Pisala je i tekstove za sopstveno pozorište lutaka.[4] Prvo njeno objavljeno delo je zbirka pripovedaka Legende i priče (Legenden und Erzählungen) 1921. godine. Otkrivši dela Selme Lagerlef, švedske književnice koja je 1909. postala prva žena koja je dobila Nobelovu nagradu za književnost, počela je da se dopisuje sa njom.[4] Do 1940. živela je u Nemačkoj, gde umalo zbog jevrejskog porekla nije dospela u nacistički logor smrti. Gestapo je opljačkao njen dom nedelju dana pre nego što je trebalo da bude odvedena u koncentracioni logor.[2] Uz pomoć Selme Lagerlef koja je pisala švedskoj kraljevskoj porodici da joj pomogne, Neli Zaks je emigrirala 1940. zajedno sa svojom majkom i od tada živela u Stokholmu.[3] Bila je toliko užasnuta nacizmom da je jedno vreme bila izgubila moć govora.[2] U Švedskoj je u početku radila kao prevodilac i živela sa majkom Margaretom u jednosobnom stanu.[3] Ostali članovi njene porodice su stradali u logorima.[4] Tada je počela da piše pesme i drame o posledicama rata kao i o članovima svoje porodice koji su izgubili živote u logorima.[3] Nije se udavala. Nakon smrti njene majke, imala je nervni slom, halucinirala je da je proganjaju nacisti i zbog toga bila smeštena u psihijatrijsku bolnicu.[2] Godine 1966, dobila je Nobelovu nagradu za književnost[5] i tako postala prva Nemica koja je ovenčana ovim priznanjem.[3] Umrla je od raka creva u 78. godini života.[2]

Delo[uredi | uredi izvor]

Neli Zaks je prevodila modernu švedsku poeziju na nemački[4], kao i nemačku poeziju na švedski jezik,[6] pisala drame, ali je najpoznatija kao pesnikinja, iako je ponovo počela da piše pesme tek u svojoj 50-oj godini. Jedna od njenih najpoznatijih pesama, O dimnjaci (O die Schornsteine), govori o telu Izraela koje se u vidu dima vije iz dimnjaka nemačkog logora.[6] Njena lirika je posvećena stradanju jevrejskog naroda i uz poeziju Paula Celana sa kojim se dopisivala smatra se najznačajnijom poezijom koja je tematizovala strahote koncentracionih logora.[7] Njena najčešća tema je smrt kao u pesmi bez naslova:


Zaks je nazvala metafore u svojoj poeziji ranama, ali i pored toga pisala je i o oproštaju i o transformaciji. Njena najpoznatija drama je Eli: Misterija o patnjama Izraela (Eli: Ein Mysterienspiel vom Leiden Israels) iz 1951.[3]

Izabrana bibliografija[uredi | uredi izvor]

Poezija[uredi | uredi izvor]

  • U stanovima smrti (In den Wohnungen des Todes), 1947.
  • Beg i preobrazba (Flucht und Verwandlung),1959.
  • Tražite žive (Suche nach Lebenden), 1971.

Drame[uredi | uredi izvor]

  • Eli: Misterija o patnjama Izraela, 1951.

Prevodi na srpski i hrvatski jezik[uredi | uredi izvor]

  • Poezija / Nelly Sachs ; [preveo Oto Šolc]. - Zagreb : Mladost, 1971 (Zagreb : Vjesnik). COBISS.SR 86458375
  • Nelly Sachs : Nobelova nagrada za književnost 1966. / Nelly Sachs ; Izbor, prijevod i komentar Truda Stamać. - Zagreb : Školska knjiga, 1995. COBISS.SR 512280996
  • Iz prepiske / Neli Zaks, Paul Celan ; s nemačkog preveo Bajram Ličina. У: Polja. - God. 48, br. 426 (okt-nov. 2003), str. 70-78. COBISS.SR 192425991
  • Prepiska (1954—1969) / Paul Celan - Neli Zaks ; preveo s nemačkog Bajram Ličina. U: Poezija. - God. 13, br. 41 (2008), str. 48-125. COBISS.SR 149793804
  • GETEOV grad : antologija nemačke lirike / priredila i prepevala Milena Severović. - Sremski Karlovci : Brankovo kolo, 2015 COBISS.SR 298547463

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Nelly Sachs | German writer”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-02-04. 
  2. ^ a b v g d Herbert, Tom. „Nelly Sachs: who was she and why is she today's Google Doodle?”. Evening Standard. Pristupljeno 2. 3. 2019. 
  3. ^ a b v g d đ e „Nelly Sachs' 127th Birthday”. Doodles Archive. Pristupljeno 2. 3. 2019. 
  4. ^ a b v g d Sachs, Nelly (1971). „Nelly Sachs / Oto Šolc”. Poezija. str. 69—70. 
  5. ^ „Nelly Sachs Facts”. The Nobel Prize. Pristupljeno 28. 1. 2019. 
  6. ^ a b „Nelly Sachs”. Encyclopaedia Britannica. Pristupljeno 2. 3. 2019. 
  7. ^ Ryan, Judith. „The 20th century German Modernism: The post-1945 period: Stunde Null”. Encyclopaedia Britannica. Pristupljeno 2. 3. 2019. 
  8. ^ Sachs, Nelly (1971). Poezija. str. 57. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Sachs, Nelly (1971). Poezija. str. 57. 

Na srpskom i hrvatskom[uredi | uredi izvor]

  • Krakar, Lojze, "Iz Egipta u Auschwitz" U: Marulić. - 23, 3, str. 375-379. ISSN 0350-4220
  • Ličina, Bajram, "Meridijan bola i utehe" U: Poezija. - God. 13, br. 41 (2008), str. 126-129. ISSN 0354-8562
  • Sachs, Nelly (1971). „Nelly Sachs / Oto Šolc”. Poezija. str. 69—70. 

Na engleskom[uredi | uredi izvor]

  • Bower, Kathrin M. Ethics and remembrance in the poetry of Nelly Sachs and Rose Ausländer. Camden House. 2000. ISBN 978-1-57113-191-1.
  • Wiedemann, Barbara (ed.) Paul Celan, Nelly Sachs: Correspondence, trans. Christopher Clark. Sheep Meadow. 1998. ISBN 978-1-878818-71-3.

Na nemačkom[uredi | uredi izvor]

  • Walter A. Berendsohn: Nelly Sachs: Einführung in das Werk der Dichterin jüdischen Schicksals. Agora, Darmstadt. 1974. ISBN 978-3-87008-046-4..
  • Ruth Dinesen: Nelly Sachs. Eine Biographie. Suhrkamp, Frankfurt. 1992. ISBN 978-3-518-40426-3.
  • Gerald Sommerer: Aber dies ist nichts für Deutschland, das weiß und fühle ich. Nelly Sachs – Untersuchungen zu ihrem szenischen Werk. Königshausen & Neumann, Würzburg. 2008. ISBN 978-3-8260-3860-0..
  • Gabriele Fritsch-Vivié: Nelly Sachs. Monographie. Rowohlt, Reinbek. (3rd изд.). 2001. ISBN 978-3-499-50496-9. .

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Neli Zaks na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нели_Закс&oldid=27777071”