Разговор о Википедији:Da li ste znali/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

???

Crvenu vrpcu treba dodati kasnije, kada se ukloni sa glavne strane. --Jovanvb 22:00, 5 decembar 2005 (CET)

Pogledaj glavnu stranu malo bolje. Nemoj bez razmišljanja sve što ja promenim da revertuješ... --Pokrajac |razgovor| 22:35, 5 decembar 2005 (CET)

Jeste li znali da je Nikola Tesla imao fotograsko pamćenje?
Jeste li znali da na glavnoj strani piše Predložite i vi zanimljivost! a kada klineš na link toga nema - neka budala je to obrisala. --Milan Tešović 20:02, 1. mart 2007. (CET) p.s. neka se prozvana budala ljuti zbog imena koliko hoće to je jedini epitet koji joj odgovara.

Jeste li znali da francuska armija raspolaže samo jednim nosačem aviona. Potpuno pouzdana informacija. Koji bednici! Prenosim rečenicu iz članka o nosačima aviona sa francuske Vikipedije - Depuis l'an 2000, la France ne dispose plus que d'un seul porte-avions contre deux depuis les années 1960 (Od 2000. godine Francuska raspolaže samo jednim nosačem aviona naspram dva koliko je imala počev od 60-ih godina prošlog veka.--213.198.213.159 20:17, 30. jun 2007. (CEST)

Pa dobro, ako su oni bednici. A koliko nosača aviona ima Srbija? --Kaster 22:16, 30. јун 2007. (CEST)

Mi uopšte nemamo mornaricu, a ni izlaz na more. Ali, smešno je što novi fr. ministar odbrane hoće da kupi još jedan nosač aviona, a građani se bune, jer je za njih to nepotrebno rasipanje novca. Francuska je postala bedna senka onoga što je nekad bila.

Zanimljivosti

Ja bih samo molio da se ne stavljaju yanimljivosti sa crvenim linkovima na glavnu stranu. -- Bojan  Razgovor  23:31, 30. jul 2007. (CEST)

Zasto ? --Saša Stefanović ® 00:26, 31. jul 2007. (CEST)

Da li ste znali...

Da ove šablone možemo da vrtimo na godišnjem nivou čak i ako napravimo više od 52 šablona. Potreban je samo jedan šablon koji će da vrši rastezanje x šablona po periodu od jedne godine (tako da svaki na glavnoj strani provede jednako vreme (odstupanje bi bilo reda jedne minute)). Razmislite, ovi šabloni su stvarno sasvim programabilni tj. mogu sve zamislivo da ostvare.--Mihajlo Anđelković { ^ta_lk _} 20:39, 9. avgust 2007. (CEST)

Mislim da nema potrebe za tim. U suštini, svaki od ovih šablona treba da se menja pošto se jednom pojavi na glavnoj strani. Kod sekcije "na današnji dan" to nije slučaj, jer se informacije ne menjaju. Kod ostalih sekcija, međutim, treba menjati svake nedelje. E sada, ako želimo da pravimo arhivu od ovoga, odnosno da se ne menjaju isti šabloni, već da se za svaku nedelju pravi poseban šablon (npr. Šablon:Da li ste znali/15, 2007, gde je 15 broj nedelje, a 2007. očigledno godina), još bolje. Na sličnom principu bi trebalo da funkcionišu i izabrani članci, samo na dnevnom nivou. Dakle, nije poenta napraviti određeni broj šablona, popuniti ih "da li ste znali činjenicama" i završiti sa tim, već konstatno ažurirati (ili bar pripremiti dosta za budućnost) kako se ne bi desilo da zabavne nove činjenice od danas budu na glavnoj strani za 365 dana. --filip ⁂ 22:27, 9. avgust 2007. (CEST)

A kako bi ti se činilo da napraviš arhivu od recimo x >= 365*10 = 3650 činjeica, i onda uposliš šablon da ti svaki dan uzme 10 i napravi drugačiji raspored (naravno uz garanciju da svaka se činjenica pojavi jednak broj puta i to ne samo na papiru nego i u stvarnosti)? Lista proširiva, šablon prilagodljiv.. milina. Hajd i zdravorazumski da se kaže da je lakše stalno ažurirati jedan jedinstven niz činjenica nego iste stalno pretumbavati (pa čak i uz priliv novih) po šablonima. Ko neće skejliranje (a to je poenta prvobitnog predloga), možda hoće (dostižan) Sci-Fi.--Mihajlo Anđelković { ^ta_lk _} 02:00, 10. avgust 2007. (CEST)

Ja sam se ovih dana prihvatio posla i sredio malo te zanimljivosti i šablone, jer je vladalo rasulo. Za sad imamo te sedmične šablone koji se vrte. Ako planirate sve te nove stvari, mislim da bi trebalo prvo sakupiti određenu količinu zanimljivosti. To se pokazalo kao ne baš jednostavan zadatak. Na internetu ima dosta zanimljivosti (na kojekakvim sajtovima) ali te stvari su često neproverene ili čak kontradiktorne. Trebalo bi pronaći malo pouzdaniji (kvalitetniji) izvor informacija. Ja znam da je u Politikinom zabavniku uvek bilo zanimljivosti i da su bile OK. Ako neko ima stare brojeve, to bi olakšalo stvar. Takođe svi drugi predlozi dolaze u obzir. M!cki _{bla bla} 02:14, 10. avgust 2007. (CEST)

Engleska vikipedija uzima zanimljivosti iz novih članaka. Mogli bismo i mi tako nešto da praksiramo. --Saša Stefanović ® 07:43, 10. avgust 2007. (CEST)

Mihalj Kertes

Njegovo "pravo" ime je Kertész Mihály (sa mađarskom pravopisom), vidi http://hu.wikipedia.org/wiki/Kert%C3%A9sz_Mih%C3%A1ly. Inače njegovo originalno ime je Kertész Kaminer Manó.

Evo ovaj forum [[1]] je lepo prekopirao ceo moj spisak pitanja iz rubrike Da li ste znali, ali su ispoštovali uslove licence. Kad bi tako svi radili bilo bi izvanredno.--Grofazzo 09:54, 7. oktobar 2007. (CEST)

Uslovi GNU licence nisu ispoštovani sve dok čitaocu nije ostavljena kopija celokupnog teksta licence, što u slučaju sadržaja na internetu može biti i link na tekst licence. --Dzordzm 09:59, 7. oktobar 2007. (CEST)

Jel imaš neki svetao primer da vidim da je i to ispoštovano?--Grofazzo 10:06, 7. oktobar 2007. (CEST)

Sida i Spanija

Molila bih referencu za ovaj podatak: da je Španija, sa preko 58.000 registrovanih bolesnika od virusa HIV-a (na slici), zemlja sa najvećim brojem obolelih od ovog virusa?

Zatim, ova recenica je prilicno neodredjena: zemlja sa navecim brojem obolelih... Gde? U svetu? U Evropi? Zar ova rubrika ne bi trebalo da ima reference? --Maduixa kaži 02:09, 5. decembar 2007. (CET)

Procena broja obolelih 2005. godine:

• Spanija: 140.000
• Rusija 940.000 (mnooogo vise nego 140.000, znaci nije u Evropi)
• Gana 320.000 (vise je od 140.000, znaci nije u svetu)

Ostale zemlje mogu se videti OVDE. --Maduixa kaži 02:22, 5. decembar 2007. (CET)

Hoce li neko od administratora da bude ljubazan i da ukloni ovu netacnu informaciju sa naslovne strane? --Maduixa kaži 02:24, 5. decembar 2007. (CET)

Uklonio sam čim sam spazio. I bez referenci je bilo jasno da se radi o netačnom podatku (mislim, jeste li čuli za Nigeriju!). Bilo bi sjajno ako bismo malo više pripazili šta sve turamo na glavnu stranu. -- Обрадовић Горан (разговор)

Pa nije baš ni da ima toliko zaraženih od side naokolo, ali ljudi obožavaju senzacije i lupetanja, pa svašta turaju u tu rubriku... Inače ako je vjerovati ovoj studiji u Španiji, španskog ministarstva zdravlja, te statistike sa tih sajtova gore su skroz pogrešna interpretacija podataka... Vidi tabelu 3 na ovom dokumentu. Dakle, ukupan broj je tu negdje oko 70.000 ljudi, ali taj ukupan broj podrazumjeva broj zaraženih otkada se otkrio virus HIV, dakle od 1981., pa do 2005. Statistike su razvrstane po autonomijama i po načinu zaraze. Treba napomenuti da su drogaši ljudi sa najvećim stepenom zaraze u Španiji (a vjerujem i u svijetu), ali i da je najčešći način prenosa HIV-a u razvijenom svijetu, ne ide preko seksualnih odnosa, nego preko višestruke upotebe nesterilizovanih špricova i igli među zavisnicima od heroina... Itd... Sve te statistike treba uzimati sa velikom rezervom, ako nemaju potporu u naučnim studijama matičnih država. —-Slaven Kosanović- {razgovor} 03:26, 5. decembar 2007. (CET)

Samo bih napomenula da sajtovi koje sam ja navela govore o PROCENI ukupnog broja obolelih, a ne o onima za koje se zna i koji se lece. Nasla sam taj broj od oko 70 i nesto hiljada, ali kako nisam nasla brojeve za druge zemlje, onda sam navela procenu, jer mislim da je procena srazmerna broju prijavljenih osoba u svakoj zemlji. U svakom slucaju, ovaj deo bi svakako trebalo da ima reference. Ne moraju da se turaju na naslovnu stranu, ali negde bi morale da budu, jer ovde stoje sve one tvrdnje koje pocinju sa NAJ-, a takve tvrdnje moraju imati reference.--89.216.162.182 (razgovor) 09:52, 5. decembar 2007. (CET)

Ne piše tamo da se svi liječe ili da su se svi liječili, to su samo registrovani slučajevi od 1981. godine, a koliko ih se liječilo, a koliko ne, i koliko ih više ne živi, to nije zabilježeno... Uglavnom uzlazni trend oboljevanja je bio do 1994. godine (godina sa najviše registrovanih slučajeva), koji progresivno opada od 1995 do rezultata iz 2005. godine. Dakle, mislim da su na tom sajtu pretjerali sa estimacijama brojki, množeći zvanične podatke sa 2, a još više ne objašnjavajući kontekst podataka, tj. da bi se u svakom slučaju radilo o sveukupnom broju zaraženih od 1981. godine, ili otkrivanja prvih zaraženih u matičnim državama... Za Srbiju i Crnu Goru su tu odvalili podatak od 10.000, iako koliko sam ja čuo u našim medijima koji su citirali informacije ministarstva zdravlja, ta cifra teško da prelazi 4.000 od otkrivanja prvih slučajeva u SCG, (danas u Srbiji vjerovatno manje od te tada zvanične cifre za SCG)... Dakle, ko god da je pravio te podatke išao je po principu, zvanični podaci puta 2, a negdje i puta 3... Mislim da je takva računica pretjerana, čak i ako se radi o procjeni... Realno bi bilo negdje 1,5 puta od zvaniične cifre, možda puta 2 u nerazvijenim zemljama Afrike... —-Slaven Kosanović- {razgovor} 12:58, 5. decembar 2007. (CET)

Ponekad, Slavene pomislim da imas tri godine i da si u fazi "e nije"... :) Ajd, ako ti je lakse, neka bude tako, moji linkovi su preterani. Poenta celog mog javljanja je da podatak koji stoji na glavnoj stranici nije tacan i nema referencu, kao uostalom ni jedan drugi koji se nalazi u toj rubrici. Nista vise, i nista manje. Samo to.--89.216.162.182 (razgovor) 13:03, 5. decembar 2007. (CET)

Pa nisu valjda tvoji linkovi? :) Komentarisem te podatke tamo, ne tebe... :) Dakle, ako nekome bude palo na pamet da ih koristi negdje na viki, mislim da nije zgoreg da ima i druge informacije, kao sto su ove iz spanskog dokumenta. E, sad sto tebi smeta da ja komentarisem podatke sa linkova koje si ti postavila to je tvoj problem. —-Slaven Kosanović- {razgovor} 14:44, 5. decembar 2007. (CET)

Ma ne smeta mi ništa, breeee ... Samo je moja poenta bila nešto sasvim drugo. Samo ti komentariši, koliko ti duša ište... Znam da voliš to više nego leba da jedeš, pa što da ti uskraćujem gušt. Međutim, tvoji komentari odvraćaju skreću pažnju sa onoga na šta sam ja htela da ukažem, a to je da u ovoj rubrici treba da stoji samo ono što je referencirano. A sad komentariši i ovo, znam da bi na onu drugu stranu tela progovorio samo da je tvoja zadnja, pa nek ti bude. Aj... --89.216.162.182 (razgovor) 19:04, 5. decembar 2007. (CET)

Nego... Vidim da na odgovarajućoj stranici niko ne reaguje, pa da pitam ovde: Zašto je onaj Gernzi još uvek na naslovnoj strani, kad mu se glasa za skidanje zvezdice? Onaj članak je sramota da se naziva sjajnim, i čini mi se da nisam jedina koja tako misli, pa ipak se i dalje šepuri na naslovnoj strani, mrtav ladan... Jel to neka vrsta zaboravnosti, nemarnosti, manjka vremena, ili tehničkih mogućnosti ili je iz čistog inata? --89.216.162.182 (razgovor) 19:08, 5. decembar 2007. (CET)

provere činjenica?

Ne bih da budem smor, ali koliko se stvari uopšte proveravaju u vezi ovih zanimljivosti? Jer recimo danas piše da je Venera jedina planeta koja se vrti na drugu stranu, a u samom linkovanom članku lepo piše da se i Uran vrti naopačke? A i oni najmlađi roditelji uopšte nemaju nikakav izvor. Malo mi je blesavo da linkuje na istoruju kad ga već pominjem. I ranije sam par puta video stvari koje se demantuju u člancima na ovoj ili drugoj viki (npr vampir). Razumem ja sa drgue strane da je ovo velik posao i da nije lako naći razne zanimljivosti, međutim možda ih je bolje izbaciti, smanjiti ili ponavnjati više, nego dodavati pogrešne činjenice. Recimo i u zabavniku koji se pominjao je često bilo dosta diskutabilnih činjenica. Čak mi se čini da se sećam nekih primera koji su protiurečili jedhi drugima... Donny (razgovor) 01:29, 21. januar 2008. (CET)

Primetio sam i ja razne greške. Postoji mogućnost da se šabloni referenciraju pomoću <noinclude>. Nikola (razgovor) 19:55, 18. februar 2008. (CET)

Samo da vam kažem da jedna greška postoji sada. koža nije organ, već sistem organa, odnosno više različitih organa (i tkiva, naravno) čini kožu. Tvrdnja nije tačna.--Metodicar (razgovor) 01:07, 28. mart 2008. (CET)

Standardno kviz pitanje glasi: koji je najveći čovečiji organ? A odgovor je koža. --Poki |razgovor| 01:08, 28. mart 2008. (CET)

A ovo pak nije kviz, već enciklopedija, te je u najmanju meru neuputno da kao takva širi informacije koje jednostavno nisu tačne i učestvuje u širenju (diskutabilno) ukorenjenih zabluda. Najveći čovečiji organ je jetra. --Kale ^{↙info/talk↗} 01:44, 28. mart 2008. (CET)

Slažem se da ubuduće za svaku novu zanimljivost dodajemo izvor. —Jovan Vuković (r) 13:46, 28. mart 2008. (CET)

A ja pozivam sve koji primete greške da iste isprave ili obrišu. Nakon toga možete javiti i ovde, ali i ne morate. --Saša Stefanović ® 14:10, 28. mart 2008. (CET)

Evo šta a propo toga kaže eng. wiki: The skin is often known as the largest organ of the human body. This applies to exterior surface, as it covers the body, appearing to have the largest surface area of all the organs. Moreover, it applies to weight, as it weighs more than any single internal organ, accounting for about 15 percent of body weight on average, or roughly 6 pounds (2.7 kilograms). For the average adult human, the skin has a surface area of between 1.5-2.0 square meters (16.1-21.5 sq ft.), most of it is between 2-3 mm (0.10 inch) thick. The average square inch (6.5 cm²) of skin holds 650 sweat glands, 20 blood vessels, 60,000 melanocytes, and more than a thousand nerve endings.

Poki, je u pravu, naravno i ja ću uvek odgovoriti na to pitanje u kvizu da je u pitanju koža, a ne jetra (ona je najveća žlezda), ne iz razloga što smatram da je to apsolutno tačno, već iz razloga što je to neko opšte i uvreženo mišljenje i ne samo kod nas, već u celoj vaseljeni. Ukucajte samo u guglu uput skin is the largest organ in human body, pa će te dobiti tričavih milion i sedamsto hiljada tvrdnji. Dok se na globalnom nivou ta fama i zabluda ne razjasni, za mene će to uvek biti koža. Koliko samoo puta sam čuo što u knjigama, što u enciklopedijama (a tek u kvizovima da i ne pričam) tvrdnju da je najstariji zakon u istoriji čovečanstva (i prvi pisani zakon u civilizaciji), Hamurabijev zakon, a ustvari je to Ur-Namu zakonik. (Hamurabijev na toj hronološkoj lestvici zauzima tek četvrto mesto). --Grofazzo (razgovor) 14:20, 28. mart 2008. (CET)

Ista rasprava se vodila i oko Madrida koji je zaista jedina pretonica u Evropi kroz koju ne protiče reka. Reka Manzanares pa, ajd da joj se i prizna svojstvo reke, opet se ne može reći da protiče kroz Madrid i da on leži na njoj (već na njenoj obali).--Grofazzo (razgovor) 14:25, 28. mart 2008. (CET)

Ne bih ispravljao nešto što je neko drugi postavio, jer mislim da to nije u redu, ali mogu da ukažem na grešku. Ono što uočavam je da se veoma često pozivamo na englesku viki, pa me zanima da li je ona zaista neprekisnovena čak i kada se nadmeće sa naučnim činjenicama? Jedno jeste, jetra je žlezda, dakle organ, ali je i lojna žlezda organ, takođe i znojna, takođe i razna čula, krvni sudovi i bezmalo sve ono što čini sistem organa kože. Dakle, moja replika je: standardno kviz pitanje stoji, ali je i standardni test iz biologije za (male) maturante šta je koža? Odgovor je sistem organa. Dakle, možemo da napravimo kompromis. Mi tvrdimo (ako ćemo poštovati nauku) da je koža sistem organa, a napomenemo da je uvreženo mišljenje da je koža najveći organ ljudskog tela. Pošto je i Grof naveo dobre argumente u vezi sa drugim strukama, možda nije loše da bar u ovoj rubrici uopšte ne potežemo pitanja za koja ne možemo sigurno da tvrdimo da je to baš tako, ali možemo kao što rekoh, objašnjenja da damo u članku u vezi sa tim.--Metodicar (razgovor) 21:37, 28. mart 2008. (CET)

Što se tiče kože, tu se verovatno radi o raličitim tumačenjima da li se sistem organa može smatrati organom. I da, na jako puno mesta piše da je to najveći organ. Negde se naglašava da je najveći unutrašnji ogran jetra (što inače nema nikakve veze sa tim da li je žlezda ili ne). Uglavnom bih se složio da ovde, u enciklopediji, se treba čuvati tih diskutabilnih stvari. U svakom slučaju bi bilo dobro ulinkovati nekakve izvore, ne samo za ove stvari.
Što se tiče Hamurabija, nisam pre čuo za ove starije, međutim to je verovatno zato što su ipak otkriveni (relativno) skorije, pa još nisu propagirani kroz sve udžbenike istorije. Takođe mi se čini koliko sam čitao na brzinu da neki još uvek guraju Hamurabijeve zakone, zato što su imali stavke koje ni kralj nije mogao da nadglasa. No zanimljivo u svakom slučaju.
Engleska viki nije idealna naravno. Ima i tamo dosta neispravnih činjenica, stvari bez izvora i loših članaka. Međutim oko en viki se okuplja najviše ljudi ima mnogo više organizovanih projekata, pa su veće šanse da su informacije više puta proverene, da je naišao neko ko je manje više stručnjak za oblast i tako dalje. Ali ne nije nikako neprikosnovena, i po definiciji se ne može koristiti kao izvor za činjenice.
Eh da jedan od osnovnih principa viki je da se hrabro ispravljaju greške. A to znači da kad naiđeš negde na netačne informacije imaš maltene obavezu da ih ispraviš, ukoliko to možeš adekvatno. Ovo je slobodna enciklopedija, niko nije vlasnik toga što je napisao, i daje ga na milost i nemilost ostalih urednika. Ovo je i naznačeno na dnu stranice za editovanje. Pisanje poruka o mogućim greškama i čekanje na odgovor originalnog autora mogu da traju beskonačno dugo, bilo zato što je zauzet, ili jednostavno više ne nadgleda tu stranicu. [ Donny [] Keep Talking ] 10:41, 29. mart 2008. (CET)

Potpuno si u pravu za ovo poslednje (mada u prkasi ovakvo menjanje može da dovede do sukoba, posebno što je u pitanju tema gde zajednica ipak nije „načisto“, ali kažem potpuno si u pravu). Što se tiče kože, nepopustljiv sam :) Postoje definicije i za organe i za sisteme organa, ne bih rekao da su u pitanju samo tumačenja. Ono što sam hteo da napišem ovde je da se izvinjavam što sam u par momenata odreagovao preoštro, kada sam bolje razmislio uvideo sam da nije obavezno da se svi razumeju u oblast u koju se ja razumem, ali jeste poželjno da svako ima (i iznese) svoje mišljenje.--Metodicar (razgovor) 01:11, 30. mart 2008. (CET)
p.s. Već sam počeo da primenjujem tvoj savet i ispravio sam u tvom obrazloženju grešku u kucanju (sa grešeke na greške). Šalim se, naravno.--Metodicar (razgovor) 01:11, 30. mart 2008. (CET)

Ovaj, u međevremenu pogledah svoj udžbenik iz anatomije, i tu se koža eksplicitno navodi kao najveći organ ljudskog tela, iako se razmatra kao integumentalni aparat, sa pridruženim strukturama. U Gajtonu se pak isto vrlo jasno jetra navodi kao najveći humani organ, pa se svodi na to da ako je ovaj superlativ drugačije zastupljen u različitoj literaturi, verovatno je bolje da ni mi ne tražimo konsenzus, već da jednostavno celu tvrdnju uklonimo tako da se više ne pojavljuje. --Kale ^{↙info/talk↗} 04:47, 30. mart 2008. (CEST)

Evo i ja konsultovah jednu anatomsku enciklopediju, par opštih enciklopedija, jedna je na španskom, druga je Britanika na engleskom i stvari stoje ovako: Koža se smatra najvećim organom (iliti organom koji zauzima najveću površinu), dok se jetra smatra najvećom žlijezdom ljudskog tijela. Dakle, ne vidim zašto bi ovo bila kontroverzna tema, ako većina medicinske literature jetru smatra prije svega žlijezdom... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 08:52, 30. mart 2008. (CEST)

Za Metodičara... Kao što u fizici postoje stvari koje se na opštem nivou (na nivou opšteg znanja) smatraju ”ispravnim”, dok sa stručnog aspekta nerijetko nije baš tako, prije svega mislim na ”razmirice” između klasične i kvantne mehanike, sigurno je situacija u drugim naukama slična. Dakle, svakako da mi treba da težimo da informacije koje idu odavde budu provjerene i tačne, naročito u samim člancima, ali u ovom konkretnom slučaju postoji obilna literatura na mnogim jezicima gdje se koža smatra najvećim organom, a jetra najvećom žlijezdom, iako među upućenima, postoje dodatna razjašnjenja, koja jesu poželjna u samom članku, dok u ovoj rubrici konkretno (koja je u osnovi sporedna) nisu moguća... Kada bi konstatacija bila totalno pogrešna, tj. nema nikakvu potporu u bilo kojoj ozbiljnoj stručnoj literaturi, onda bih se složio da je treba ukloniti. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 09:23, 30. mart 2008. (CEST)

Jeste, ali i u stručnoj literaturi i u enciklopedijama ćeš naći oprečna mišljenja. Radi se zapravo o tome koliko je određenoj struci određeni pojam bitan, da tako kažem. Na pr. u ekologiji biljaka ti ćeš naći da je koren sistem organa (korenov sistem) iako morfologija i fiziologija tvrde drugačije (biljke nemaju sisteme organa, koren je organ). Ne uzima se to baš kao greška, jer ekologe manje-više to i ne zanima, a morfologe i te kako te su tu vrlo precizni. Medicina posmatra organe sa stanovišta funkcije i anatomije, a biologiji je važan i nivo organizacije. Lekarima realno nije, ajd da kažem tako, bitno da li je koža organ i zato i verujem da ćeš takve podatke naći. Drugo, u enciklopedijama tipa britanike sam nalazio da su pauci insekti, što jeste uvreženo mišljenje, ali to prosto nije tako. Kao što rekoh, nemam ništa protiv da sve tako nešto ubacujemo u članke kao napomene, ali ne moramo da ih dajemo u ovoj rubrici koja je zaista po sistemu zdravo za gotovo, jer su u pitanju kratke rečenice. Što bi trošili kilobajte rasprave, kada možemo da pronađemo milion i jednu zanimljivost (bar iz biologije) koje stoje čvrsto na sve (dve, tri, četiri) noge? :)--Metodicar (razgovor) 12:10, 30. mart 2008. (CEST)

E pa sad... :) Ja odlično shvatam šta želiš da kažeš, ali takođe mislim da postoji gomila slučajeva u nauci, gdje srodne nauke definišu neki pojam, u najmanju ruku na različit način. E, sad. Ako postoji poveznica iz te rubrike na članak koža i ako se u tom članku daju sva pojašnjenja i ako u isto vrijeme ”opšta” tvrdnja da je koža organ nije 100% pogrešna, tj. koristi se u srodnim naukama, onda ne vidim veliki problem tu. Opet kažem, tebe kao biologa odlično shvatam, ali u isto vrijeme smatram da rubrika Da li ste znali nije u istom rangu sa samim člancima. Mada, s druge strane, slažem se da bi vjerovatno trebali izbjegavati ”kontraverzne” konstatacije... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 18:20, 31. mart 2008. (CEST)

Hehe pauk insekt, to me podseti na osnovnu školu kad je drug u insektarijum stavio slepog miša :). Što se tiče kože potpuno se slažem sa metodičarom. Sistem organa i organ su veoma različite stvari. Isto kao ćelija i tkivo ili tkivo i organ. Ako je tema kontraverzna, bolje je ukloniti. Dodajte nešto drugo npr. da kornjača Matamata može da dostigne dužinu do dva metra. Ili nešto drugo. --Jovan Vuković (r) 13:33, 30. mart 2008. (CEST)

Pa što se tiče pauka, u Britanici se ne kaže da je pauk insekt... Inače, kada kažem da sam provjeravao neki pojam u Britanici nikada ne mislim na verzije Britanike koje se prevode na druge jezike, nego na originalnu verziju, uglavnom onlajn, pošto imam pristup integralnom sadržaju... [[2]]... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 19:39, 31. mart 2008. (CEST)

Pa da pokazuje se da različiti izvori tvde razne stvari i to nekad čak i vrlo ozbiljni. Ja sam samo hteo da dodam da je žleda svejedno organ, pošto mi je učinilo iz Slavenovog komentara da ako je jetra žlezda ne može biti i najveći organ. Organ je organizaciona jedinica, a žleda je fukncionalni opis da tako kažemo. Nezavisno od ovoga složio bih se da možemo i kožu definisati kao najveći organ pošto postoje različita shvatanja. Takođe mislim da bi i kraj tih izjava trebalo pomenuti i jetru kao najveći unutrašnju organ, jer verujem da ljude i to veoma zanima. Ali da naravno da to nije nešto o čemu će se pisati u ovom članku. [ Donny [] Keep Talking ] 23:40, 30. mart 2008. (CEST)

Praktičan rad

• ... da je sirijski grad Damask najstariji neprekidno naseljeni grad na svetu?
• ... da su osušene banane četiri puta hranljivije od svežih?
• ... da u morskoj vodi ima 6 miliona tona zlata, čak 100 puta više nego što ga danas poseduje čovečanstvo? Ipak, dobijanja zlata iz vode je skup i neisplativ postupak.

Šta sa ovim? Ono za Džona Vejna i nije neka zanimljivost. Jbg. -- Bojan  Razgovor  19:25, 31. mart 2008. (CEST)

E svašta, pa naravno da je zanimljivost to što se zvao Merion Morison i što su mu roditelji dali žensko ime pa je morao da promeni tako što će smisliti umetničko.--Grofazzo (razgovor) 19:30, 31. mart 2008. (CEST)

Što se tiče banana, zreo, svež plod ima oko 40% vode (udeo mase u pulpi), pa ukoliko zanimljivost aludira na energetsku vrednost iste mase sušenih i svežih banana, čini se da ne drži vodu... Osim naravno, ukoliko zanimljivost u masu svežih ne računa i koru umesto samo pulpe, u tom slučaju je to eventualno možda i tačno. Ovako i ne baš... --Kale ^{↙info/talk↗} 20:02, 31. mart 2008. (CEST)

Koliko ja znam, suèno voé generelano ima veću energetsku vrijednost i ćeprkajući po netu našao sam jedan članak na španskom po kojem sušene banane imaju između 260 i 340 kcal (a svježe 89 kcal)..., odnoso najveću energetsku vrijednost među tropskim sušenim voćem... E, sad, takođe mislim da hranjljivost i energentska vrijednost nisu jedno te isto...Dakle, po ovome ispravna konstatacija bi bila: Da li ste znali da sušene banane imaju skoro četiri puta veću energetsku vrijednost od sviježih... LAS FRUTAS TROPICALES: VALOR NUTRITIVO, BIODIVERSIDAD Y CONTRIBUCIÓN A LA SALUD Y LA NUTRICIÓN ---Slaven Kosanović- {razgovor} 21:14, 31. mart 2008. (CEST)

Ovo za morsku vodu i zlato sam ja dodao, a evo i reference: Alfonso Cvijanović: Zemljopisni atlas svijeta, „Mladinska knjiga“ Ljubljana 1989, str 188. Pozdrav svima :) M!cki ^talk 21:22, 31. mart 2008. (CEST)

• Što se tiče najstarijeg neprekidno naseljenog grada, ja sam čuo isto za ohrid. To je bilo na kvadraturi kruga, a i letos sam isto čuo u makedoniji. Ne mogu da se setim koliko hiljada godina je već naseljen, ali izbacio bih preventivno ovo za damask —Jovan Vuković (r) 21:44, 31. mart 2008. (CEST)

Pa ako u članku o Ohridu piše da se spominje u 3. vijeku p. n. e. i uzmimo da je nastao i 5 vjekova ranije nego što se pominje po prvi put, kako kaže članak, ipak je daleko od gradova kao što je Atina 3500-3000 p. n. e., ili Damask za koji se smatra da je bio nastanjen još negdje između 8000 i 10000-e p. n. e. Inače, Damask se smatra jednim od nastarijih i ne baš tako isključivo "najstariji"... Mada, kada su te estimacije u pitanju postoje značajne razlike u zavisnosti od literature. Na en viki ima neki spisak... en:List of oldest continuously inhabited cities... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 22:18, 31. mart 2008. (CEST)

...arheologot Pasko Kuzman, istražuvač na Ohrid, egzistiralo okolu 5000 godini pred novata era, što znači deka e staro okolu 7000 godini...

—Jovan Vuković (r) 22:40, 31. mart 2008. (CEST)

Ima li neka detaljnija literatura na temu? Mislim areolog taj i taj smatra nije dovoljno samo po sebi. O Damasku i Atini postoje evidencije, grnčarija iz tih ranih perioda neke građevine isl. Da se razumijemo, ja nisam nikada bio pobornik takvih konstatcija, smatra se najstarijim, najljepšim, svjetsko je čudo itd., u jednoj enciklopediji, ali treba da postoje arheološke evidencije na kojima se neka teorija, ili smatranje zasniva. U isto vrijeme ne kažem da to što taj arheolog tvrdi nije istina, ali bih volio da vidim još literature. Za Atinu i Damask postoji obilna literatura i ne samo njihova nacionalna nego i drugih nezavisnih arheologa i istraživača, stotine dokumentaraca isl. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 22:57, 31. mart 2008. (CEST)

Ma neću ja da stavljam ohrid kao najstarije naseljeno mesto. Ali kažem da postoje i takve tvrdnje. A po onom engleskom spisku izgleda da ni damask nije najstariji tako da bih a ipak uklonio —Jovan Vuković (r) 15:01, 1. april 2008. (CEST)

Ma ukloni ga... :) Ponekad zamrzim ove nove tehnologije, jer zavisno od dana ili momenta ne objasnim se baš najbolje pa se može i pogrešno tumačiti... Ovako, ono što sam ja htio da kažem je, da tvrdnje o Damasku kao najstarijem naseljenom gradu u kontinuitetu nisu neosnovane, javljaju se u više različitih izvora. E, sad. Sama ova rubrika je pomalo za kvizomane, znate li ovo ili ono, u kontekstu prostoproširene rečenice, bez pojašnjenja... Dakle, tvrdnja nije neosnovana, ali ne mora da znači da je 100% tačna. U britanici na primjer, kažu da mnogi stručnjaci, arheolozi, vjeruju u tu tvrdnju, ali ne da je ta tvrdnja 100% provjereno tačna, što bi po mom mišljenju bilo i nemoguće tvrditi... Eto toliko od mene... :) ---Slaven Kosanović- {razgovor} 15:22, 1. april 2008. (CEST)

Jeste li znali i CO2

U jeste li znali rubrici iz 27. avgusta 2008. stoji: "... da se Srbija nalazi na 12. mestu na spisku najvećih zagađivača ugljen dioksidom u Evropi sa 37,2 miliona tona proizvedenog ugljen dioksida godišnje? " Mislim da se rec zagadjivac mora zameniti sa recju proizvodjac ili emiter jer ugljen dioksid nije zagadjivac vec pored vode i sunca neophodni elemenat opstanka zivota na zemlji. Ne postoji ni jedan dokaz koji govori o stetnosti ugljen dioksida na bilo koje zivo bice na zemlji dok istovremeno svi znamo i dokazano je da je CO2 neophodan za fotosintezu iz koje dolazi sva hrana na zemlji. Cak i da su spekulacije oko globalnog zagrevanja tacne one CO2 ne mogu naciniti zagadjivacem. Korisnik:djzare

Pa te informacije se stvarno ne proveravaju?

Nisam stručnjak, ali 9 dana bez glave!? Takođe se sećam da sam ranije video da Zlatne ribice imaju pamćenje koje traje samo tri sekunde, a taj mit su Mitbasteri bastovali! Obrens (razgovor) 03:02, 24. avgust 2010. (CEST)

Hm, ne znam šta je tu tačno a šta nije, ali definitivno treba da se ovim odeljkom glavne strane pozabavimo malo ozbiljnije. Dakle treba počistiti sve šta stoji a nema referencu, a dodati nove zanimljivosti koje su referencirane. Same reference treba da stoje na glavnoj strani, već da postoji spisak ovih zanimljivosti i da svaka mora da ima referencu, a da se odatle vrši selekcija za glavnu stranu. -- Обрадовић Горан (разговор) 03:40, 24. avgust 2010. (CEST)

Ja sam jedno vreme dodavao refernce na stranicu za razgovor pojedinačnih šablona. Nekoliko sam odradio, pa sam prestao. Eto, kao ideja da i tako mogu da se referenciraju te rečenice. mickiτ 14:27, 24. avgust 2010. (CEST)

Ovo za grb SFRJ je delimično tačno zato što je tako samo bilo dok Muslimani danas Bošnjaci nisu bili priznati kao narod.--Težava (razgovor) 16:39, 30. septembar 2012. (CEST)

Kako se ažuriraju ovi templejti?

Jel ima neko glasovanje? Ako ima, gde? Srdačan pozdrav, -- Slobodan KovačevićbiblbroKS 12:38, 1. jul 2011. (CEST)

Najviši grad

Najviši grad nije Venčum (tako nešto ni ne postoji), već je Venćuan. Ali, opet, nije ni Venćuan, već je La Rinkonada u Peruu. Pogledajte ođe... TheStefan12345 (razgovor) 13:31, 24. mart 2013. (CET)

Slobodno izmjeni.-- Марко Dic,amice! 13:35, 24. mart 2013. (CET)

Smrtna kazna

Austrija nije prva država koja je ukinula smrtnu kaznu, već je to bila Venecuela 1863. godine. Čak je i godina grešna, jer poslednja smrtna kazna u Austriji je izvršena 1950., a kazna je ukinuta ustavnim izmenama iz 1968. godine (članak na engleskoj Vikipediji).--Kiril Simeonovski (razgovor) 03:40, 23. april 2013. (CEST)