Разговор о Википедији:Да ли сте знали/Архива 1

Архива 1

Архива 2

???

Црвену врпцу треба додати касније, када се уклони са главне стране. --Јованвб 22:00, 5 децембар 2005 (CET)

Погледај главну страну мало боље. Немој без размишљања све што ја променим да ревертујеш... --Покрајац |разговор| 22:35, 5 децембар 2005 (CET)

Јесте ли знали да је Никола Тесла имао фотограско памћење?
Јесте ли знали да на главној страни пише Предложите и ви занимљивост! а када клинеш на линк тога нема - нека будала је то обрисала. --Милан Тешовић 20:02, 1. март 2007. (CET) п.с. нека се прозвана будала љути због имена колико хоће то је једини епитет који јој одговара.

Јесте ли знали да француска армија располаже само једним носачем авиона. Потпуно поуздана информација. Који бедници! Преносим реченицу из чланка о носачима авиона са француске Википедије - Depuis l'an 2000, la France ne dispose plus que d'un seul porte-avions contre deux depuis les années 1960 (Од 2000. године Француска располаже само једним носачем авиона наспрам два колико је имала почев од 60-их година прошлог века.--213.198.213.159 20:17, 30. јун 2007. (CEST)

Па добро, ако су они бедници. А колико носача авиона има Србија? --Kaster 22:16, 30. јун 2007. (CEST)

Ми уопште немамо морнарицу, а ни излаз на море. Али, смешно је што нови фр. министар одбране хоће да купи још један носач авиона, а грађани се буне, јер је за њих то непотребно расипање новца. Француска је постала бедна сенка онога што је некад била.

Zanimljivosti

Ja bih samo molio da se ne stavljaju yanimljivosti sa crvenim linkovima na glavnu stranu. -- Bojan  Razgovor  23:31, 30. јул 2007. (CEST)

Zasto ? --Саша Стефановић ® 00:26, 31. јул 2007. (CEST)

Да ли сте знали...

Да ове шаблоне можемо да вртимо на годишњем нивоу чак и ако направимо више од 52 шаблона. Потребан је само један шаблон који ће да врши растезање x шаблона по периоду од једне године (тако да сваки на главној страни проведе једнако време (одступање би било реда једне минуте)). Размислите, ови шаблони су стварно сасвим програмабилни тј. могу све замисливо да остваре.--Михајло Анђелковић { ^ta_lk _} 20:39, 9. август 2007. (CEST)

Мислим да нема потребе за тим. У суштини, сваки од ових шаблона треба да се мења пошто се једном појави на главној страни. Код секције "на данашњи дан" то није случај, јер се информације не мењају. Код осталих секција, међутим, треба мењати сваке недеље. Е сада, ако желимо да правимо архиву од овога, односно да се не мењају исти шаблони, већ да се за сваку недељу прави посебан шаблон (нпр. Шаблон:Да ли сте знали/15, 2007, где је 15 број недеље, а 2007. очигледно година), још боље. На сличном принципу би требало да функционишу и изабрани чланци, само на дневном нивоу. Дакле, није поента направити одређени број шаблона, попунити их "да ли сте знали чињеницама" и завршити са тим, већ констатно ажурирати (или бар припремити доста за будућност) како се не би десило да забавне нове чињенице од данас буду на главној страни за 365 дана. --филип ⁂ 22:27, 9. август 2007. (CEST)

А како би ти се чинило да направиш архиву од рецимо x >= 365*10 = 3650 чињеица, и онда упослиш шаблон да ти сваки дан узме 10 и направи другачији распоред (наравно уз гаранцију да свака се чињеница појави једнак број пута и то не само на папиру него и у стварности)? Листа проширива, шаблон прилагодљив.. милина. Хајд и здраворазумски да се каже да је лакше стално ажурирати један јединствен низ чињеница него исте стално претумбавати (па чак и уз прилив нових) по шаблонима. Ко неће скејлирање (а то је поента првобитног предлога), можда хоће (достижан) Sci-Fi.--Михајло Анђелковић { ^ta_lk _} 02:00, 10. август 2007. (CEST)

Ja sam se ovih dana prihvatio posla i sredio malo te zanimljivosti i šablone, jer je vladalo rasulo. Za sad imamo te sedmične šablone koji se vrte. Ako planirate sve te nove stvari, mislim da bi trebalo prvo sakupiti određenu količinu zanimljivosti. To se pokazalo kao ne baš jednostavan zadatak. Na internetu ima dosta zanimljivosti (na kojekakvim sajtovima) ali te stvari su često neproverene ili čak kontradiktorne. Trebalo bi pronaći malo pouzdaniji (kvalitetniji) izvor informacija. Ja znam da je u Politikinom zabavniku uvek bilo zanimljivosti i da su bile OK. Ako neko ima stare brojeve, to bi olakšalo stvar. Takođe svi drugi predlozi dolaze u obzir. M!cki _{bla bla} 02:14, 10. август 2007. (CEST)

Енглеска википедија узима занимљивости из нових чланака. Могли бисмо и ми тако нешто да праксирамо. --Саша Стефановић ® 07:43, 10. август 2007. (CEST)

Mihalj Kertes

Njegovo "pravo" ime je Kertész Mihály (sa mađarskom pravopisom), vidi http://hu.wikipedia.org/wiki/Kert%C3%A9sz_Mih%C3%A1ly. Inače njegovo originalno ime je Kertész Kaminer Manó.

Evo ovaj forum [[1]] je lepo prekopirao ceo moj spisak pitanja iz rubrike Da li ste znali, ali su ispoštovali uslove licence. Kad bi tako svi radili bilo bi izvanredno.--Grofazzo 09:54, 7. октобар 2007. (CEST)

Услови ГНУ лиценце нису испоштовани све док читаоцу није остављена копија целокупног текста лиценце, што у случају садржаја на интернету може бити и линк на текст лиценце. --Dzordzm 09:59, 7. октобар 2007. (CEST)

Јел имаш неки светао пример да видим да је и то испоштовано?--Grofazzo 10:06, 7. октобар 2007. (CEST)

Sida i Spanija

Molila bih referencu za ovaj podatak: да је Шпанија, са преко 58.000 регистрованих болесника од вируса ХИВ-а (на слици), земља са највећим бројем оболелих од овог вируса?

Zatim, ova recenica je prilicno neodredjena: zemlja sa navecim brojem obolelih... Gde? U svetu? U Evropi? Zar ova rubrika ne bi trebalo da ima reference? --Maduixa kaži 02:09, 5. децембар 2007. (CET)

Procena broja obolelih 2005. godine:

• Spanija: 140.000
• Rusija 940.000 (mnooogo vise nego 140.000, znaci nije u Evropi)
• Gana 320.000 (vise je od 140.000, znaci nije u svetu)

Ostale zemlje mogu se videti OVDE. --Maduixa kaži 02:22, 5. децембар 2007. (CET)

Hoce li neko od administratora da bude ljubazan i da ukloni ovu netacnu informaciju sa naslovne strane? --Maduixa kaži 02:24, 5. децембар 2007. (CET)

Уклонио сам чим сам спазио. И без референци је било јасно да се ради о нетачном податку (мислим, јесте ли чули за Нигерију!). Било би сјајно ако бисмо мало више припазили шта све турамо на главну страну. -- Обрадовић Горан (разговор)

Па није баш ни да има толико заражених од сиде наоколо, али људи обожавају сензације и лупетања, па свашта турају у ту рубрику... Иначе ако је вјеровати овој студији у Шпанији, шпанског министарства здравља, те статистике са тих сајтова горе су скроз погрешна интерпретација података... Види табелу 3 на овом документу. Дакле, укупан број је ту негдје око 70.000 људи, али тај укупан број подразумјева број заражених откада се открио вирус ХИВ, дакле од 1981., па до 2005. Статистике су разврстане по аутономијама и по начину заразе. Треба напоменути да су дрогаши људи са највећим степеном заразе у Шпанији (а вјерујем и у свијету), али и да је најчешћи начин преноса ХИВ-а у развијеном свијету, не иде преко сексуалних односа, него преко вишеструке употебе нестерилизованих шприцова и игли међу зависницима од хероина... Итд... Све те статистике треба узимати са великом резервом, ако немају потпору у научним студијама матичних држава. —-Славен Косановић- {разговор} 03:26, 5. децембар 2007. (CET)

Samo bih napomenula da sajtovi koje sam ja navela govore o PROCENI ukupnog broja obolelih, a ne o onima za koje se zna i koji se lece. Nasla sam taj broj od oko 70 i nesto hiljada, ali kako nisam nasla brojeve za druge zemlje, onda sam navela procenu, jer mislim da je procena srazmerna broju prijavljenih osoba u svakoj zemlji. U svakom slucaju, ovaj deo bi svakako trebalo da ima reference. Ne moraju da se turaju na naslovnu stranu, ali negde bi morale da budu, jer ovde stoje sve one tvrdnje koje pocinju sa NAJ-, a takve tvrdnje moraju imati reference.--89.216.162.182 (разговор) 09:52, 5. децембар 2007. (CET)

Не пише тамо да се сви лијече или да су се сви лијечили, то су само регистровани случајеви од 1981. године, а колико их се лијечило, а колико не, и колико их више не живи, то није забиљежено... Углавном узлазни тренд обољевања је био до 1994. године (година са највише регистрованих случајева), који прогресивно опада од 1995 до резултата из 2005. године. Дакле, мислим да су на том сајту претјерали са естимацијама бројки, множећи званичне податке са 2, а још више не објашњавајући контекст података, тј. да би се у сваком случају радило о свеукупном броју заражених од 1981. године, или откривања првих заражених у матичним државама... За Србију и Црну Гору су ту одвалили податак од 10.000, иако колико сам ја чуо у нашим медијима који су цитирали информације министарства здравља, та цифра тешко да прелази 4.000 од откривања првих случајева у СЦГ, (данас у Србији вјероватно мање од те тада званичне цифре за СЦГ)... Дакле, ко год да је правио те податке ишао је по принципу, званични подаци пута 2, а негдје и пута 3... Мислим да је таква рачуница претјерана, чак и ако се ради о процјени... Реално би било негдје 1,5 пута од званиичне цифре, можда пута 2 у неразвијеним земљама Африке... —-Славен Косановић- {разговор} 12:58, 5. децембар 2007. (CET)

Ponekad, Slavene pomislim da imas tri godine i da si u fazi "e nije"... :) Ajd, ako ti je lakse, neka bude tako, moji linkovi su preterani. Poenta celog mog javljanja je da podatak koji stoji na glavnoj stranici nije tacan i nema referencu, kao uostalom ni jedan drugi koji se nalazi u toj rubrici. Nista vise, i nista manje. Samo to.--89.216.162.182 (разговор) 13:03, 5. децембар 2007. (CET)

Pa nisu valjda tvoji linkovi? :) Komentarisem te podatke tamo, ne tebe... :) Dakle, ako nekome bude palo na pamet da ih koristi negdje na viki, mislim da nije zgoreg da ima i druge informacije, kao sto su ove iz spanskog dokumenta. E, sad sto tebi smeta da ja komentarisem podatke sa linkova koje si ti postavila to je tvoj problem. —-Славен Косановић- {разговор} 14:44, 5. децембар 2007. (CET)

Ма не смета ми ништа, брееее ... Само је моја поента била нешто сасвим друго. Само ти коментариши, колико ти душа иште... Знам да волиш то више него леба да једеш, па што да ти ускраћујем гушт. Међутим, твоји коментари одвраћају скрећу пажњу са онога на шта сам ја хтела да укажем, а то је да у овој рубрици треба да стоји само оно што је референцирано. А сад коментариши и ово, знам да би на ону другу страну тела проговорио само да је твоја задња, па нек ти буде. Ај... --89.216.162.182 (разговор) 19:04, 5. децембар 2007. (CET)

Него... Видим да на одговарајућој страници нико не реагује, па да питам овде: Зашто је онај Гернзи још увек на насловној страни, кад му се гласа за скидање звездице? Онај чланак је срамота да се назива сјајним, и чини ми се да нисам једина која тако мисли, па ипак се и даље шепури на насловној страни, мртав ладан... Јел то нека врста заборавности, немарности, мањка времена, или техничких могућности или је из чистог ината? --89.216.162.182 (разговор) 19:08, 5. децембар 2007. (CET)

провере чињеница?

Не бих да будем смор, али колико се ствари уопште проверавају у вези ових занимљивости? Јер рецимо данас пише да је Венера једина планета која се врти на другу страну, а у самом линкованом чланку лепо пише да се и Уран врти наопачке? А и они најмлађи родитељи уопште немају никакав извор. Мало ми је блесаво да линкује на исторују кад га већ помињем. И раније сам пар пута видео ствари које се демантују у чланцима на овој или другој вики (нпр вампир). Разумем ја са дргуе стране да је ово велик посао и да није лако наћи разне занимљивости, међутим можда их је боље избацити, смањити или понавњати више, него додавати погрешне чињенице. Рецимо и у забавнику који се помињао је често било доста дискутабилних чињеница. Чак ми се чини да се сећам неких примера који су протиуречили једхи другима... Donny (разговор) 01:29, 21. јануар 2008. (CET)

Приметио сам и ја разне грешке. Постоји могућност да се шаблони референцирају помоћу <noinclude>. Никола (разговор) 19:55, 18. фебруар 2008. (CET)

Само да вам кажем да једна грешка постоји сада. кожа није орган, већ систем органа, односно више различитих органа (и ткива, наравно) чини кожу. Тврдња није тачна.--Metodicar (разговор) 01:07, 28. март 2008. (CET)

Стандардно квиз питање гласи: који је највећи човечији орган? А одговор је кожа. --Поки |разговор| 01:08, 28. март 2008. (CET)

А ово пак није квиз, већ енциклопедија, те је у најмању меру неупутно да као таква шири информације које једноставно нису тачне и учествује у ширењу (дискутабилно) укорењених заблуда. Највећи човечији орган је јетра. --Кале ^{↙info/talk↗} 01:44, 28. март 2008. (CET)

Слажем се да убудуће за сваку нову занимљивост додајемо извор. —Јован Вуковић (р) 13:46, 28. март 2008. (CET)

А ја позивам све који примете грешке да исте исправе или обришу. Након тога можете јавити и овде, али и не морате. --Саша Стефановић ® 14:10, 28. март 2008. (CET)

Evo šta a propo toga kaže eng. wiki: The skin is often known as the largest organ of the human body. This applies to exterior surface, as it covers the body, appearing to have the largest surface area of all the organs. Moreover, it applies to weight, as it weighs more than any single internal organ, accounting for about 15 percent of body weight on average, or roughly 6 pounds (2.7 kilograms). For the average adult human, the skin has a surface area of between 1.5-2.0 square meters (16.1-21.5 sq ft.), most of it is between 2-3 mm (0.10 inch) thick. The average square inch (6.5 cm²) of skin holds 650 sweat glands, 20 blood vessels, 60,000 melanocytes, and more than a thousand nerve endings.

Poki, je u pravu, naravno i ja ću uvek odgovoriti na to pitanje u kvizu da je u pitanju koža, a ne jetra (ona je najveća žlezda), ne iz razloga što smatram da je to apsolutno tačno, već iz razloga što je to neko opšte i uvreženo mišljenje i ne samo kod nas, već u celoj vaseljeni. Ukucajte samo u guglu uput skin is the largest organ in human body, pa će te dobiti tričavih milion i sedamsto hiljada tvrdnji. Dok se na globalnom nivou ta fama i zabluda ne razjasni, za mene će to uvek biti koža. Koliko samoo puta sam čuo što u knjigama, što u enciklopedijama (a tek u kvizovima da i ne pričam) tvrdnju da je najstariji zakon u istoriji čovečanstva (i prvi pisani zakon u civilizaciji), Hamurabijev zakon, a ustvari je to Ur-Namu zakonik. (Hamurabijev na toj hronološkoj lestvici zauzima tek četvrto mesto). --Grofazzo (разговор) 14:20, 28. март 2008. (CET)

Ista rasprava se vodila i oko Madrida koji je zaista jedina pretonica u Evropi kroz koju ne protiče reka. Reka Manzanares pa, ajd da joj se i prizna svojstvo reke, opet se ne može reći da protiče kroz Madrid i da on leži na njoj (već na njenoj obali).--Grofazzo (разговор) 14:25, 28. март 2008. (CET)

Не бих исправљао нешто што је неко други поставио, јер мислим да то није у реду, али могу да укажем на грешку. Оно што уочавам је да се веома често позивамо на енглеску вики, па ме занима да ли је она заиста непрекисновена чак и када се надмеће са научним чињеницама? Једно јесте, јетра је жлезда, дакле орган, али је и лојна жлезда орган, такође и знојна, такође и разна чула, крвни судови и безмало све оно што чини систем органа коже. Дакле, моја реплика је: стандардно квиз питање стоји, али је и стандардни тест из биологије за (мале) матуранте шта је кожа? Одговор је систем органа. Дакле, можемо да направимо компромис. Ми тврдимо (ако ћемо поштовати науку) да је кожа систем органа, а напоменемо да је уврежено мишљење да је кожа највећи орган људског тела. Пошто је и Гроф навео добре аргументе у вези са другим струкама, можда није лоше да бар у овој рубрици уопште не потежемо питања за која не можемо сигурно да тврдимо да је то баш тако, али можемо као што рекох, објашњења да дамо у чланку у вези са тим.--Metodicar (разговор) 21:37, 28. март 2008. (CET)

Што се тиче коже, ту се вероватно ради о раличитим тумачењима да ли се систем органа може сматрати органом. И да, на јако пуно места пише да је то највећи орган. Негде се наглашава да је највећи унутрашњи огран јетра (што иначе нема никакве везе са тим да ли је жлезда или не). Углавном бих се сложио да овде, у енциклопедији, се треба чувати тих дискутабилних ствари. У сваком случају би било добро улинковати некакве изворе, не само за ове ствари.
Што се тиче Хамурабија, нисам пре чуо за ове старије, међутим то је вероватно зато што су ипак откривени (релативно) скорије, па још нису пропагирани кроз све уџбенике историје. Такође ми се чини колико сам читао на брзину да неки још увек гурају Хамурабијеве законе, зато што су имали ставке које ни краљ није могао да надгласа. Но занимљиво у сваком случају.
Енглеска вики није идеална наравно. Има и тамо доста неисправних чињеница, ствари без извора и лоших чланака. Међутим око ен вики се окупља највише људи има много више организованих пројеката, па су веће шансе да су информације више пута проверене, да је наишао неко ко је мање више стручњак за област и тако даље. Али не није никако неприкосновена, и по дефиницији се не може користити као извор за чињенице.
Ех да један од основних принципа вики је да се храбро исправљају грешке. А то значи да кад наиђеш негде на нетачне информације имаш малтене обавезу да их исправиш, уколико то можеш адекватно. Ово је слободна енциклопедија, нико није власник тога што је написао, и даје га на милост и немилост осталих уредника. Ово је и назначено на дну странице за едитовање. Писање порука о могућим грешкама и чекање на одговор оригиналног аутора могу да трају бесконачно дуго, било зато што је заузет, или једноставно више не надгледа ту страницу. [ Donny [] Keep Talking ] 10:41, 29. март 2008. (CET)

Потпуно си у праву за ово последње (мада у пркаси овакво мењање може да доведе до сукоба, посебно што је у питању тема где заједница ипак није „начисто“, али кажем потпуно си у праву). Што се тиче коже, непопустљив сам :) Постоје дефиниције и за органе и за системе органа, не бих рекао да су у питању само тумачења. Оно што сам хтео да напишем овде је да се извињавам што сам у пар момената одреаговао преоштро, када сам боље размислио увидео сам да није обавезно да се сви разумеју у област у коју се ја разумем, али јесте пожељно да свако има (и изнесе) своје мишљење.--Metodicar (разговор) 01:11, 30. март 2008. (CET)
п.с. Већ сам почео да примењујем твој савет и исправио сам у твом образложењу грешку у куцању (са грешеке на грешке). Шалим се, наравно.--Metodicar (разговор) 01:11, 30. март 2008. (CET)

Овај, у међевремену погледах свој уџбеник из анатомије, и ту се кожа експлицитно наводи као највећи орган људског тела, иако се разматра као интегументални апарат, са придруженим структурама. У Гајтону се пак исто врло јасно јетра наводи као највећи хумани орган, па се своди на то да ако је овај суперлатив другачије заступљен у различитој литератури, вероватно је боље да ни ми не тражимо консензус, већ да једноставно целу тврдњу уклонимо тако да се више не појављује. --Кале ^{↙info/talk↗} 04:47, 30. март 2008. (CEST)

Ево и ја консултовах једну анатомску енциклопедију, пар општих енциклопедија, једна је на шпанском, друга је Британика на енглеском и ствари стоје овако: Кожа се сматра највећим органом (илити органом који заузима највећу површину), док се јетра сматра највећом жлијездом људског тијела. Дакле, не видим зашто би ово била контроверзна тема, ако већина медицинске литературе јетру сматра прије свега жлијездом... ---Славен Косановић- {разговор} 08:52, 30. март 2008. (CEST)

За Методичара... Као што у физици постоје ствари које се на општем нивоу (на нивоу општег знања) сматрају ”исправним”, док са стручног аспекта неријетко није баш тако, прије свега мислим на ”размирице” између класичне и квантне механике, сигурно је ситуација у другим наукама слична. Дакле, свакако да ми треба да тежимо да информације које иду одавде буду провјерене и тачне, нарочито у самим чланцима, али у овом конкретном случају постоји обилна литература на многим језицима гдје се кожа сматра највећим органом, а јетра највећом жлијездом, иако међу упућенима, постоје додатна разјашњења, која јесу пожељна у самом чланку, док у овој рубрици конкретно (која је у основи споредна) нису могућа... Када би констатација била тотално погрешна, тј. нема никакву потпору у било којој озбиљној стручној литератури, онда бих се сложио да је треба уклонити. ---Славен Косановић- {разговор} 09:23, 30. март 2008. (CEST)

Јесте, али и у стручној литератури и у енциклопедијама ћеш наћи опречна мишљења. Ради се заправо о томе колико је одређеној струци одређени појам битан, да тако кажем. На пр. у екологији биљака ти ћеш наћи да је корен систем органа (коренов систем) иако морфологија и физиологија тврде другачије (биљке немају системе органа, корен је орган). Не узима се то баш као грешка, јер екологе мање-више то и не занима, а морфологе и те како те су ту врло прецизни. Медицина посматра органе са становишта функције и анатомије, а биологији је важан и ниво организације. Лекарима реално није, ајд да кажем тако, битно да ли је кожа орган и зато и верујем да ћеш такве податке наћи. Друго, у енциклопедијама типа британике сам налазио да су пауци инсекти, што јесте уврежено мишљење, али то просто није тако. Као што рекох, немам ништа против да све тако нешто убацујемо у чланке као напомене, али не морамо да их дајемо у овој рубрици која је заиста по систему здраво за готово, јер су у питању кратке реченице. Што би трошили килобајте расправе, када можемо да пронађемо милион и једну занимљивост (бар из биологије) које стоје чврсто на све (две, три, четири) ноге? :)--Metodicar (разговор) 12:10, 30. март 2008. (CEST)

Е па сад... :) Ја одлично схватам шта желиш да кажеш, али такође мислим да постоји гомила случајева у науци, гдје сродне науке дефинишу неки појам, у најмању руку на различит начин. Е, сад. Ако постоји повезница из те рубрике на чланак кожа и ако се у том чланку дају сва појашњења и ако у исто вријеме ”општа” тврдња да је кожа орган није 100% погрешна, тј. користи се у сродним наукама, онда не видим велики проблем ту. Опет кажем, тебе као биолога одлично схватам, али у исто вријеме сматрам да рубрика Да ли сте знали није у истом рангу са самим чланцима. Мада, с друге стране, слажем се да би вјероватно требали избјегавати ”контраверзне” констатације... ---Славен Косановић- {разговор} 18:20, 31. март 2008. (CEST)

Хехе паук инсект, то ме подсети на основну школу кад је друг у инсектаријум ставио слепог миша :). Што се тиче коже потпуно се слажем са методичаром. Систем органа и орган су веома различите ствари. Исто као ћелија и ткиво или ткиво и орган. Ако је тема контраверзна, боље је уклонити. Додајте нешто друго нпр. да корњача Матамата може да достигне дужину до два метра. Или нешто друго. --Јован Вуковић (р) 13:33, 30. март 2008. (CEST)

Pa što se tiče pauka, u Britanici se ne kaže da je pauk insekt... Inače, kada kažem da sam provjeravao neki pojam u Britanici nikada ne mislim na verzije Britanike koje se prevode na druge jezike, nego na originalnu verziju, uglavnom onlajn, pošto imam pristup integralnom sadržaju... [[2]]... ---Славен Косановић- {разговор} 19:39, 31. март 2008. (CEST)

Па да показује се да различити извори твде разне ствари и то некад чак и врло озбиљни. Ја сам само хтео да додам да је жледа свеједно орган, пошто ми је учинило из Славеновог коментара да ако је јетра жлезда не може бити и највећи орган. Орган је организациона јединица, а жледа је фукнционални опис да тако кажемо. Независно од овога сложио бих се да можемо и кожу дефинисати као највећи орган пошто постоје различита схватања. Такође мислим да би и крај тих изјава требало поменути и јетру као највећи унутрашњу орган, јер верујем да људе и то веома занима. Али да наравно да то није нешто о чему ће се писати у овом чланку. [ Donny [] Keep Talking ] 23:40, 30. март 2008. (CEST)

Практичан рад

• ... да је сиријски град Дамаск најстарији непрекидно насељени град на свету?
• ... да су осушене банане четири пута хранљивије од свежих?
• ... да у морској води има 6 милиона тона злата, чак 100 пута више него што га данас поседује човечанство? Ипак, добијања злата из воде је скуп и неисплатив поступак.

Шта са овим? Оно за Џона Вејна и није нека занимљивост. Јбг. -- Bojan  Razgovor  19:25, 31. март 2008. (CEST)

Е свашта, па наравно да је занимљивост то што се звао Мерион Морисон и што су му родитељи дали женско име па је морао да промени тако што ће смислити уметничко.--Grofazzo (разговор) 19:30, 31. март 2008. (CEST)

Што се тиче банана, зрео, свеж плод има око 40% воде (удео масе у пулпи), па уколико занимљивост алудира на енергетску вредност исте масе сушених и свежих банана, чини се да не држи воду... Осим наравно, уколико занимљивост у масу свежих не рачуна и кору уместо само пулпе, у том случају је то евентуално можда и тачно. Овако и не баш... --Кале ^{↙info/talk↗} 20:02, 31. март 2008. (CEST)

Koliko ja znam, suèno voé generelano ima veću energetsku vrijednost i ćeprkajući po netu našao sam jedan članak na španskom po kojem sušene banane imaju između 260 i 340 kcal (a svježe 89 kcal)..., odnoso najveću energetsku vrijednost među tropskim sušenim voćem... E, sad, takođe mislim da hranjljivost i energentska vrijednost nisu jedno te isto...Dakle, po ovome ispravna konstatacija bi bila: Da li ste znali da sušene banane imaju skoro četiri puta veću energetsku vrijednost od sviježih... LAS FRUTAS TROPICALES: VALOR NUTRITIVO, BIODIVERSIDAD Y CONTRIBUCIÓN A LA SALUD Y LA NUTRICIÓN ---Славен Косановић- {разговор} 21:14, 31. март 2008. (CEST)

Ovo za morsku vodu i zlato sam ja dodao, a evo i reference: Алфонсо Цвијановић: Земљописни атлас свијета, „Младинска књига“ Љубљана 1989, стр 188. Pozdrav svima :) M!cki ^talk 21:22, 31. март 2008. (CEST)

• Што се тиче најстаријег непрекидно насељеног града, ја сам чуо исто за охрид. То је било на квадратури круга, а и летос сам исто чуо у македонији. Не могу да се сетим колико хиљада година је већ насељен, али избацио бих превентивно ово за дамаск —Јован Вуковић (р) 21:44, 31. март 2008. (CEST)

Pa ako u članku o Ohridu piše da se spominje u 3. vijeku p. n. e. i uzmimo da je nastao i 5 vjekova ranije nego što se pominje po prvi put, kako kaže članak, ipak je daleko od gradova kao što je Atina 3500-3000 p. n. e., ili Damask za koji se smatra da je bio nastanjen još negdje između 8000 i 10000-e p. n. e. Inače, Damask se smatra jednim od nastarijih i ne baš tako isključivo "najstariji"... Mada, kada su te estimacije u pitanju postoje značajne razlike u zavisnosti od literature. Na en viki ima neki spisak... en:List of oldest continuously inhabited cities... ---Славен Косановић- {разговор} 22:18, 31. март 2008. (CEST)

...археологот Паско Кузман, истражувач на Охрид, егзистирало околу 5000 години пред новата ера, што значи дека е старо околу 7000 години...

—Јован Вуковић (р) 22:40, 31. март 2008. (CEST)

Ima li neka detaljnija literatura na temu? Mislim areolog taj i taj smatra nije dovoljno samo po sebi. O Damasku i Atini postoje evidencije, grnčarija iz tih ranih perioda neke građevine isl. Da se razumijemo, ja nisam nikada bio pobornik takvih konstatcija, smatra se najstarijim, najljepšim, svjetsko je čudo itd., u jednoj enciklopediji, ali treba da postoje arheološke evidencije na kojima se neka teorija, ili smatranje zasniva. U isto vrijeme ne kažem da to što taj arheolog tvrdi nije istina, ali bih volio da vidim još literature. Za Atinu i Damask postoji obilna literatura i ne samo njihova nacionalna nego i drugih nezavisnih arheologa i istraživača, stotine dokumentaraca isl. ---Славен Косановић- {разговор} 22:57, 31. март 2008. (CEST)

Ма нећу ја да стављам охрид као најстарије насељено место. Али кажем да постоје и такве тврдње. А по оном енглеском списку изгледа да ни дамаск није најстарији тако да бих а ипак уклонио —Јован Вуковић (р) 15:01, 1. април 2008. (CEST)

Ма уклони га... :) Понекад замрзим ове нове технологије, јер зависно од дана или момента не објасним се баш најбоље па се може и погрешно тумачити... Овако, оно што сам ја хтио да кажем је, да тврдње о Дамаску као најстаријем насељеном граду у континуитету нису неосноване, јављају се у више различитих извора. Е, сад. Сама ова рубрика је помало за квизомане, знате ли ово или оно, у контексту простопроширене реченице, без појашњења... Дакле, тврдња није неоснована, али не мора да значи да је 100% тачна. У британици на примјер, кажу да многи стручњаци, археолози, вјерују у ту тврдњу, али не да је та тврдња 100% провјерено тачна, што би по мом мишљењу било и немогуће тврдити... Ето толико од мене... :) ---Славен Косановић- {разговор} 15:22, 1. април 2008. (CEST)

Jeste li znali i CO2

U jeste li znali rubrici iz 27. avgusta 2008. stoji: "... да се Србија налази на 12. месту на списку највећих загађивача угљен диоксидом у Европи са 37,2 милиона тона произведеног угљен диоксида годишње? " Mislim da se rec zagadjivac mora zameniti sa recju proizvodjac ili emiter jer ugljen dioksid nije zagadjivac vec pored vode i sunca neophodni elemenat opstanka zivota na zemlji. Ne postoji ni jedan dokaz koji govori o stetnosti ugljen dioksida na bilo koje zivo bice na zemlji dok istovremeno svi znamo i dokazano je da je CO2 neophodan za fotosintezu iz koje dolazi sva hrana na zemlji. Cak i da su spekulacije oko globalnog zagrevanja tacne one CO2 ne mogu naciniti zagadjivacem. Корисник:djzare

Па те информације се стварно не проверавају?

Нисам стручњак, али 9 дана без главе!? Такође се сећам да сам раније видео да Златне рибице имају памћење које траје само три секунде, а тај мит су Митбастери бастовали! Obrens (разговор) 03:02, 24. август 2010. (CEST)

Хм, не знам шта је ту тачно а шта није, али дефинитивно треба да се овим одељком главне стране позабавимо мало озбиљније. Дакле треба почистити све шта стоји а нема референцу, а додати нове занимљивости које су референциране. Саме референце треба да стоје на главној страни, већ да постоји списак ових занимљивости и да свака мора да има референцу, а да се одатле врши селекција за главну страну. -- Обрадовић Горан (разговор) 03:40, 24. август 2010. (CEST)

Ja sam jedno vreme dodavao refernce na stranicu za razgovor pojedinačnih šablona. Nekoliko sam odradio, pa sam prestao. Eto, kao ideja da i tako mogu da se referenciraju te rečenice. mickiτ 14:27, 24. август 2010. (CEST)

Ово за грб СФРЈ је делимично тачно зато што је тако само било док Муслимани данас Бошњаци нису били признати као народ.--Тежава (разговор) 16:39, 30. септембар 2012. (CEST)

Kako se ažuriraju ovi templejti?

Jel ima neko glasovanje? Ako ima, gde? Srdačan pozdrav, -- Слободан KovačevićбиблброKS 12:38, 1. јул 2011. (CEST)

Највиши град

Највиши град није Венчум (тако нешто ни не постоји), већ је Венћуан. Али, опет, није ни Венћуан, већ је Ла Ринконада у Перуу. Погледајте ође... TheStefan12345 (разговор) 13:31, 24. март 2013. (CET)

Slobodno izmjeni.-- Марко Dic,amice! 13:35, 24. март 2013. (CET)

Смртна казна

Аустрија није прва држава која је укинула смртну казну, већ је то била Венецуела 1863. године. Чак је и година грешна, јер последња смртна казна у Аустрији је извршена 1950., а казна је укинута уставним изменама из 1968. године (чланак на енглеској Википедији).--Kiril Simeonovski (разговор) 03:40, 23. април 2013. (CEST)