Razgovor s korisnikom:Antidiskriminator/Arhiva01

Pozdrav, vidio si da sam malo sređivao članak na kojemu radiš. Bilo bi dobro kada bi nastavio raditi onako kako je članak započet, tj. tako da tvrdnje koje unosiš u njega referenciraš. Kako se to radi možeš pogledati u izvornom kodu članka ili pitati bilo koga za pomoć. Također, bilo bi dobro da napišeš zašto je po kazni premješten u Galiciju. --XZ (разговор) 01:06, 6. децембар 2009. (CET)

Korisnicima odgovaraš tako da klikneš na link razgovor iza njihovog potpisa. Tako ćeš doći na stranicu za razgovor korisnika koji ti je ostavio poruku i onda na dnu stranice upišeš svoj odgovor. --XZ (разговор) 01:24, 6. децембар 2009. (CET)

Dobro si napravio. Primio sam poruku. :-) --XZ (разговор) 01:33, 6. децембар 2009. (CET)

Malo je spora komunikacija, ali funkcionira. Sada samo klikneš na uredi pored podnaslova Kako razgovarati. Razlog ćeš pronaći u jednoj od referenci u članku. Radi se o demonstracijama u Ljubljani 1908. godine. Možda je dao podršku demonstrantima ili odbio izvršiti zapovijed vezanu uz demonstracije, što ja ne znam. No to ti može biti putokaz. --XZ (разговор) 01:42, 6. децембар 2009. (CET)

Moje odgovore nećeš naći tamo gdje ti pišeš zato što ti odgovaram na tvojoj stranici za razgovor, a ti meni na mojoj. :-) Nadalje, bilo bi dobro kada bi naveo gdje su kote Špiljnje, Radgona, Cmurek, Lučane, Radlje (Marenberg) i Muto. Jesu li u današnjoj Sloveniji ili u Austriji, te zašto Narodno vijeće nije priznalo Maisterovo zauzimanje istih. --XZ (разговор) 16:09, 6. децембар 2009. (CET)

Što se tiče tih kota, možda su povezane sa sljedećim događajima. Naime, na povratku iz ratnog zarobljeništva, u Mairbor je stigla skupina srpskih vojnika, koji su se pridružili Maisteru. Bilo ih je 150 i njihova postrojba je osnovana 3. 12. i kasnije je spojena sa Mariborskom divizijom, nakon što je ova osnovana. Zašto su oni bitni? Varkom su pomogli zauzimati točke oko Maribora predstavljajući se kao Antantini vojnici, kojima su se zelenogardejci, prema odredbama primirja, morali predavati. Nakon što bi zauzeli određenu točku, zamijenili bi ih slovenski vojnici, a oni bi nastavili dalje. Kada su Austrijanci otkrili varku, velik broj važnih točaka oko Maribora je bio zauzet. A ako želiš pomoć korisnika sl.wiki i de.wiki onda se moraš registrirati na tim jezičnim projektima, pa zamoliti za pomoć na stranici za razgovor članka. --XZ (разговор) 17:30, 6. децембар 2009. (CET)

Pogledaj ovdje - od strane 87. --XZ (разговор) 18:14, 6. децембар 2009. (CET)

Autor je koristio literaturu, koja je navedena u dnu članka, tako da se taj članak može samtrati pouzdanim izvorom. --XZ (разговор) 23:19, 6. децембар 2009. (CET)

Ako pažljivije pročitaš moj raniji odgovor, vidjet ćeš da sam govorio o točkama, jer nisam bio siguran radi li se o kotama. Bilo bi jako dobro kada bi se znalo kada su biviši zarobljenici stigli u Maribor, i kada bi se njihov dolazak stavio u vremenski kontekst s ostalim Maisterovim akcijama. Tj. je li bilo njihovih akcija prije sporazuma Maister-Pasi, odnosno je li taj sporazum "iznuđen" njihovim akcijama. Nadalje, čak mi se ni udaljenost do Mute ne čini opasnom, makar bila zaposjednutna zelenogardejcima jer su kao prethodnica Maisterovih snaga išli Antantini vojnici. Također, nameće se pitanje, zašto su već jednom zauzeta područja vraćena? Postoji li odluka Narodnog vijeća DSHS u Ljubljani o tome? Moj je prijdelog da događaje u jesen 1918. godine izdvojiš u zaseban članak, a da u članku o Maisteru samo okvirno navedeš njegovo sudjelovanje u tim događanjima. I na kraju, bilo bi dobro da dodaš podnaslov Literatura, gdje ćeš dodati izvore koje si koristio za pisanje teksta. --XZ (разговор) 19:21, 7. децембар 2009. (CET)

Složit ću se s tobom da je ovo vrlo zanimljiva tema. :-) Možda nisam čitao pažljivo spominje li se to, ali zašto misliš da su te točke zauzeli u jednom danu? Možda se ipak radilo o dva ili tri, ili više dana? Što se tiče naslova novog članka, što kažeš da ga promijeniš u Borba za sjevernu jugoslavensku granicu? Ipak nije samo Maister sudjelovao u tim događanjima, makar se on u Sloveniji zasluženo slavi kao borac za severno slovensko mejo. Onda bi se u taj članak mogli lijepo uklopiti dijelovi o događanjima oko Maribora, borbama u Koruškoj, kao i borbama s Talijanima pored Ljubljane. Što se tiče slika, ubacuješ ih na sljedeći način: [[Слика:ime slike.jpg|мини|десно ili л(иј)ево (kako odabereš)|veličina slike, pa tu stoji 100, 200, 250п (bitan je ovaj p na kraju :-))|Опис слике]]. Reference se dodaju tako da upišeš: <ref name="Ime veze">[URL veze Opis veze]</ref>, ako vezu koristiš samo jednom, odnosno: <ref name="Ime veze" />, ako ju koristiš više puta, s time da u drugom, trećem i svakom idućem korištenju upisuješ samo: <ref name="Ime veze"/> (ne zaboravi kosu crtu). Ako ti još što treba pomoći samo reci. --XZ (разговор) 00:03, 8. децембар 2009. (CET)

Vjerojatno radi umora :-) nisi pražljivo pročitao moj prijedlog. Napisao sam Borba za sjevernu jugoslavensku granicu, a ne bitka. :-) Taj naslov bi obuhvatio vremensko razdoblje od jeseni 1918. do održavanja Koruškog plebiscita. Kako je wikipedija projekt koji se stalno nadopunjuje, nema veze što bi sada veći dio bio posvećen događanjima u Štajerskoj, već će netko kasnije članak dopuniti s ostalim podacima. :-) --XZ (разговор) 13:56, 8. децембар 2009. (CET)

Koliko je Kraljevina SHS imala nedefiniranu sjevernu granicu prema Austriji, u isto vrijeme niti Austrija nije imala jasno definirane granice. Tako da argument o nepostojanju jedne države ne stoji, jer nije postojala niti druga. Nemoj zaboraviti da je Staat Deutschösterreich s kraja 1918. trebala imati posve drugačije granice od današnjih. Također, Maribor je imao njemačku etničku većinu, dok je njegova okolica bila slovenska, pa od članka treba podalje držati tvrdnje oni su htjeli ili nisu htjeli biti "oslobođeni", jer se time krši neutralna točka gledišta članka (NTG). Na tebi kao piscu članka, nije da ocjenjueš Maisterove postupke legalnim ili nelegalnim (opet NTG), već trebaš navesti njegova djela i stav Narodnog vijeća prema njegovim akcijama. Na čitatelju je da sam donosi zaključke. Tako da on itekako može biti u članku koji će opisivati Korušku proljetnu ofanzivu, Koruški plebiscit, Republiku Prekomurje, prijedlog koridora u Gradišću itd, jer su sve te akcije i prijedlozi na kraju doveli do toga da sjeverna granica tadašnje KSHS, pa potom i SFRJ, te danas Slovenije kao sljednice druge države, izgleda kako ona izgleda danas. --XZ (разговор) 16:45, 8. децембар 2009. (CET)

Vidim da si si dao truda i naveliko pišeš članke. No da bi oni bili po wiki-mjerilima potrebno je u članku navesti i izvore. U protivnom će ti netko na članak dodati šablon {{bez izvora}}. Nemoj me pogrešno shvatiti, ali moram ti skrenuti pozornost na to. :-) U člancima koristiš izraz "Vlada SHS", no trebalo bi Vlada Države Slovenaca, Hrvata i Srba ili kraće Vlada Države SHS. I kako se događaji u Ljubljani koje sada opisuješ nazivaju u literaturi? Piše li tamo da je to revolucija? Samo nastavi vrijedno raditi. :-) --XZ (разговор) 16:30, 14. децембар 2009. (CET)

Skoro sve što nađeš na internetu je zaštićeno, najkraće rečeno. -- Bojan  Razgovor  16:38, 15. децембар 2009. (CET)

ne, a stvari od izuzetne važnosti za članak bi trebalo da imaju pouzdan izvor. -- Bojan  Razgovor  16:46, 15. decembar 2009. (CET)

Ne. -- Bojan  Razgovor  16:58, 15. decembar 2009. (CET)

Majsterova borba za severnu granicu

Dobro. Samo, taj moj komentar je još iz doba kada je naziv članka glasio "Aktivnosti Rudolfa Maistera u periodu septembar 1918. - septembar 1919." Kako je sada to promenjeno, ne vidim problem. --filip ██ 01:40, 9. januar 2010. (CET)

u uređivanje čega? --Mustafa /aferim/ 01:55, 24. januar 2010. (CET)

Šucver

Mislim da bi trebalo da se transkribuje, dakle Šucver. --filip ██ 20:44, 29. januar 2010. (CET)

Kutijice

Nije glupo pitanje. Te kutijice ti se nalaze ovde, a pri dnu imaš šablon koji se otvara kao roletnica i tu ćeš naći razne oblasti. Različiti korisnici na različite načine postavljaju kutijice na svojoj strani. Ja sam maznuo foru od Mickija. :)--Metodičar zgovor²a 19:02, 9. februar 2010. (CET)

Sve ok, kada god te nešto zanima pituvaj.--Metodičar zgovor²a 19:27, 10. februar 2010. (CET)

Možeš da koristiš koji god želiš, sa tim da kada taj izvor navodiš u članku, da bi obavestio druge sa kog je jezika, iza njega staviš šablon (jezik: engleski), (jezik: ruski), (jezik: francuski) ili već neki drugi koji upućuje na taj jezik. Na engleskoj Njiki uglavnom koriste engleske izvore, jer su očigledno najbrojniji, mada sam primetio da koriste i druge. Kada pišu o nekom pojmu karakterističnom za Srbiju, kao što je psoglav, navode da je u pitanju literatura na našem jeziku.--Metodičar zgovor²a 22:07, 13. februar 2010. (CET)

Odgovori

1. Latinskim nazivom. :) Ukoliko je naslov latinski, pre nego što počneš članak upišeš _БЕЗКН_, a pošto se naslov ponavlja kao prva reč (ili reči) u članku, ubaciš je u ovakve zagradice: -{}-, koje imaš ispod prozora u kome uređuješ. Primer: Acanthometropus pecatonica.
2. Za nas koji nismo admini nije moguće. Eto, možda ti to bude dodatni motiv da se jednom kandiduješ za admina, pošto su inače u deficitu. :)
3. U istoriji ti se ispred svakog datuma nalaze skraćenice tren. i razl. Klikneš na neku od njih ispred datuma koji te zanima i videćeš šta je konkretno promenjeno.--Metodičar zgovor²a 22:59, 14. februar 2010. (CET)

Nema koliko ja znam, ali to nije pouzdano. Možda ovi tehnički obrazovaniji znaju za neku caku koju ja ne znam.--Metodičar zgovor²a 23:23, 14. februar 2010. (CET)

Evp Anno 1404 -- Bojan  Razgovor  20:50, 16. februar 2010. (CET)

Naravno da smes, samo trebalo bi bolje da naucis VP:5S, autorska prava i da malo bolje naucis sintaksu. Tako ces imati vise izgleda da budes administrator -- Bojan  Razgovor  09:47, 18. фебруар 2010. (CET)

Број измена корисника

Не. Ако мислиш на критеријум у политици администрације, у број улази само број измена на овој Википедији. --филип ██ 15:51, 19. фебруар 2010. (CET)

Пријављивање за аутоматски патролисане кориснике

Пријављивање се врши на страни Википедија:Патролирање, па ако нико нема ништа против, три дана након пријављивања неко од бирократа ће дати права. --филип ██ 17:06, 20. фебруар 2010. (CET)

Neću da te tešim, pošto verujem da ti to apsolutno nije potrebno. Da su admin prava toliko važna, ja prvi ih se ne bih odrekao. :) Kao što si mogao da vidiš, realno ljudi nemaju ništa protiv tebe, već je poenta da si možda malo požurio, a nedostatak iskustva jeste problem. Zapravo, koliko vidim rasprava tek otkriva prave motive koji sve manje imaju veze sa tobom, a sve više sa nečim što tišti ovu zajednicu duže vremena, a što smo ostavili nedorečeno i što nas je prilično podelilo (plus još neka zbivanja u međuvremenu, što je doprinelo toj atmosferi). Uglavnom, bilo bi mi žao da ovo utiče na tebe u lošem smislu; potrebno je vreme da „preležimo“ neke dečje bolesti, a veruj mi, uređivanje Njikipedije je, kao što si mogao da vidiš, prava radost i čitav rad na njoj će ti jednog dana služiti na ponos. I samo to je važno, kao i druženje sa ljudima koji imaju dovoljno kvaliteta da to i zaslužuju. :) Pozdravljam te.--Методичар зговор²а 17:46, 20. фебруар 2010. (CET)

Слажем се. Волео бих да радост уређивања википедије на српском језику искуси што више корисника. И због њих и још више због будућности википедије на српском језику. Не толико због википедије већ због друштва. Слутим да је википедија на српском језику као део овог друштва, као и само друштво, пред великим изазовима и плашим се да им није довољно дорасла. Што се тиче моје кандидатуре, биће боље други пут.... или трећи.... :). --Antidiskriminator (разговор) 23:51, 20. фебруар 2010. (CET)

Преусмеравање

Направиш страницу и у њој од садржаја куцаш само #Преусмери [[овде куцаш име где треба да преусмери]]. И то ти је све :) --Јован Вуковић (р) 02:34, 21. фебруар 2010. (CET)

Немамо фиксно правило које каже да ли треба и где стављати. -- Bojan  Razgovor  02:48, 21. фебруар 2010. (CET)

Sukobi

Oprosti mi molim te, nisam te videla u skorasnjim, pa sam mislila da nisi tu i da je sigurno da neću da ti upadnem u izmenu. Nema nekog pisanog pravila u vezi sa tim, sablon je obavestajnog a ne zabranjujuceg karaktera. Uglavnom ga ljudi poštuju, i ja bih, kao što rekoh, da sam skapirala da radiš na članku.

Tačka u ovom konkretnom slučaju ne ide iza te godine jer broju odmah sledi zagrada, što nije slučaj sa godinom rođenja. Tačka iza rednog broja se ne stavlja kada tom broju neposredno sledi neki drugi interpunkcijski znak, pa tako će biti i sa zarezom -- dakle, 1867, a ne 1867., Tako i godine u zagradama idu bez tački (1934—1935). --Јагода испеци па реци 11:53, 21. фебруар 2010. (CET)

pomađario

Nisam ni mislila ja da je izraz pogrdan, samo da nije enciklopedijski. Kao što rekoh tamo na razgovoru, to je više neko mišljenje nego činjenica. Sasvim je dovoljna informacija o tome da je rođen kao Srbin i da je kasnije promenio ime u mađarsku varijantu. Pošto je bio visoki funkcioner u Mađarskoj, nije za čuditi se, zapravo, prilično je logičan taj njegov potez, ali sve to nije za enciklopediju, jer enciklopedija navodi činjenice, ne tumačenja i mišljenja. U principu, mogu se i ona ponekad navesti, kad je to neophodno, ali nikad to ne treba da budu naša tumačenja i mišljenja, već tuđa i sa jasnom referencom kome pripadaju. i još nešto. Rasprava o članku je bolje da se vodi na razgovoru samog članka, ne po našim str. za razgovor, jer tako mogu da se u razgovor uključe i drugi korisnici. Ovako izgleda kao neki privatan razgovor između tebe i mene, a nije, jer se usko tiče samog članka...--Јагода испеци па реци 12:00, 21. фебруар 2010. (CET)

Taj šablon čini da se članak poređa u kategoriji prema prezimenu, a ne prema imenu, što bi bilo uobičajeno s obzirom da je prva reč naslova ime. Pogledaj neku kategoriju, i videćeš da je sortiran pod S a ne pod D...--Јагода испеци па реци 12:24, 21. фебруар 2010. (CET)

Čudi te...

Zajedljivost nije baš najbolji način ophođenja ni sa kim, a pogotovu ne sa mnom, i pogotovu kad sam se već napravila blesavom i prešla ćutke preko nekoliko tvojih vrlo ličnih prozivki i uvreda koje si mi uputio na glasanju. Molim te, ubuduće zaobiđi moju stranicu za razgovor ukoliko misliš da nastaviš u istom fazonu. --Јагода испеци па реци 12:54, 21. фебруар 2010. (CET)

Zašto...

... ti je TOLIKO stalo da budeš administrator? To je veoma, veoma čudno za nekog ko prisutan tako kratko kao što si ti. s druge strane, ako ti je to cilj, onda porazmisli da promeniš način ophođenja prema ljudima. Ovakav način ti može samo odmoći u ostvarenju cilja. To je iskren savet, a ne nekakva pretnja, kako verovatno ti to kapiraš... --Јагода испеци па реци 13:18, 21. фебруар 2010. (CET)

Као што рече Јагода сувише си кратко на Вики да би могао да добијеш подршку за администратора. Потребно је да прође одређено време и наравно да скупиш доста измена. То је моја главни разлог гласа против. Не сумњам ја твоје способности, али једнсотавно си кратко овде и имаш мало измена. Своју кандитатуру понови након неколико месеци. Наравно труди се да што више допринесеш Вики писањем чланака, добрим понашањем и свакако ћеш имати мој глас. Поздрав --Награкажи/лажи 01:19, 22. фебруар 2010. (CET)

Искрено не видим како би могао да допринесеш вики као администратор у овом тренутку. Ови чланци су ок, али имам и пар замерки. Ево Тхе Баллад оф Луцy Јордан npr nisi stavio znake za konverziju, za početak članka, za naslov takođe. Iskreno drago mi je da doprinosiš i da se trudiš, ali jednostavno mislim da moraš još puno da naučiš--Jovan Vuković (r) 01:57, 22. februar 2010. (CET)

Re: Molba

Za sada zaista izgleda kao da si vrlo perspektivan korisnik. Za vrlo kratko vreme (mereno brojem izmena) si uspeo da savladaš tehničke prepreke uređivanja Vikipedije, osnove pristupa enciklopedijskom radu, kao i da se snađeš u ophođenju u zajednici. Možda još bitnije od svega, kad si pokrenuo kandidaturu, iako se javilo dosta glasova protiv, nisi reagovao loše već si ostao (kao što to kutijica na tvojoj korisničkoj strani kaže) uljudan. To je kvalitet koji najviše cenim kod saradnika na Vikipediji.

Nisam glasao u glasanju za tvoju kandidaturu. Načelno smatram da si neko koga bih voleo da vidim u redovima administratora, ali mišljenja sam da je potrebno da korisnik ima više iskustva (mereno brojem izmena) da bi ga ostali korisnici upoznali, i da bi on upoznao Vikipediju. Ne želim da glasam protiv pošto ne bih želeo da te obeshrabrim, ali suština je u sledećem: Smatram da je administrator neko ko uživa poverenje zajednice. Nakon par stotina izmena možeš da pokažeš da si dobar kandidat za nekoga ko će uživati poverenje zajednice, ali zajednica još uvek (kao što se vidi iz glasanja) ne može da zna da li si vredan poverenja. Nakon par meseci aktivnog uređivanja, zajednica će taj sud već moći da stekne, i siguran sam da (ukoliko ovako nastaviš!) ćeš tad glatko proći na ponovljenom glasanju. Svako dobro.

Nevezano za celu ovu priču, ako si u Beogradu, bilo bi lepo da svratiš na neki od naših dvonedeljnih sastanaka u Domu omladine. -- Обрадовић Горан (разговор) 01:58, 22. februar 2010. (CET)

---

Tehnički ispunjavaš uslove, to je istina. Ali razmotri ovo. Ja recimo imam preko 10 hiljada izmjena, preko 600 ručno napisanih članaka, i preko 25 hiljada mašinski ubačenih uz pomoć drugih ljudi. Međutim, i dalje ima stvari za koje ne znam kako rade tehnički, i drugih razloga zbog kojih se nisam nikada kandidirao za administratora.

Ja neću glasati protiv tebe jer te ne poznajem, ali ne mogu glasati ni za iz istog razloga. Budi ovdje duže, piši, uči tehnikalije, i bićeš izabran eventualno ako ti je to želja. Neću te cijeniti po dužini puta koji si prešao, već po količini vremena i truda koji si ugradio u naš zajednički projekt. --Miroslav Ćika (razgovor) 04:41, 22. februar 2010. (CET)

Molba

Znam da bez agitacije, šire i ofenzivnije kampanje (baš kao i u stvarnom životu) se na Vikipediji ne mogu napraviti veće promjene ili postići neki ciljevi. I pored toga nisam pristalica, ili sam čak šta više, žestoki protivnik takvih (PR) mjera. Sa istim razlogom si kod mene svojom molbom ispao kontraproduktivan :)

Cijenim tvoju kandidaturu i ona ti kod mene ide kao plus, ali ...

... mislim da je još prerano da budeš administrator tj. ne posjedujem još dovoljno "materijala" o tebi da bih mogao pozitivno da glasam. Npr. želim da te vidim kako ćeš da riješiš neki sukob tj. kako se ponašaš u "radnom modusu" i "pod pritiskom", kako se odnosiš prema "teškim" ili političkim temama, prema masovnim unosima, promjeni pravila o administraciji itd. Te stvari doduše ne stoje u uslovima za kandidaturu, ali su one za mene važne i sliku o tome mogu da napravim tek nakon određenog vremena a ono je u tvom slučaju još prekratko. Poz, --Kašter (разговор) 08:29, 22. фебруар 2010. (CET)

Poštovani kolega, članci mi se dopadaju. Imate moju podršku. Šta god da se desi pre ili posle bićete admin. Pored tolerancije pokažite i mudrost. To je neophodno. Držim Vam palčeve! Srdačno --Goldfinger (razgovor) 09:52, 22. februar 2010. (CET)

Škola

Šaljem ti i članak Vikipedija:Vikipedijanac (osnovni kurs) možda ti posluži kao podsetnik šta bi sve trebalo znati.... --Goldfinger (razgovor) 10:28, 22. februar 2010. (CET)

Izmena članka koji je kandidovan za sjajan?

Naravno da mogu, a čak je i poželjno. Kada se članak oglasi za kandidata za sjajni članak onda svi nešto gledaju i pokušavaj da poboljšaju i to traje 7 dana. A onda krene glasanje i neki se bune a ostali pokušavaju i to da poboljšaju... Menjaj kako misliš.--Alexmilt (razgovor) 11:58, 22. februar 2010. (CET)

Administrator treba da bude neutralan i odmeren. Evo mi se nalazimo u sred problema. Članak Zločini nad Albancima u Balkanskim ratovima je nominovan za brisanje. Pogledaj pa se uključi. Kako stoje stvari neće biti izbrisan ali postoji želja da se doradi.Vikipedija:Članci_za_brisanje --Alexmilt (razgovor) 12:04, 22. februar 2010. (CET)

Tekst (preslovljavanje)

Pravila igre su jasna. Latinični, a naročito aski tekstovi, ne mogu u ćirilične članke i obratno. U nekim situacijama, kada je teskt referenciran i/ili bitan za članak, dobra ideja je presloviti ga na pismo na kom je članak, ali nije obavezno. Filip je programirao jedan preslovljivač (transliterator) koji radi na skoro svim operativnim sistemima koji imaju instaliranu javu. --Slaven Kosanović {razgovor} 14:23, 22. februar 2010. (CET)

A ne moraš ni da skidaš nikakav program, jednostavno bukmarkuj ovu stranicu: http://www.speakeasy.org/~aleksa/vucko/jsvucko.html. Ako koristiš FF, postoji jedan adon za isti, koji radi na sledeći način: obeležiš tekts, desno dugme, ćirilica (ili latinica, zavisi u šta hoćeš da prebaciš), i gotovo. --Jagoda ispeci pa reci 14:28, 22. februar 2010. (CET)

Re: Molba

Sve je to lepo, ali dok se arhaična pravila ne promene, ja ne glasam ni za ni protiv koga. --Matija 14:33, 22. februar 2010. (CET)

Niš

Menjaj sve ono što misliš (trudi se da što može da se dokaže postaviš referencu), a ono oko čega nisi siguran to stavljaj na stranici za razgovor. Problematične stvari su npr. politika i slično. Ili istorija kada se nadje nešto što nema nigde i slično. Sve ima u istoriji tako da ako se nekome nešto ne svidi on može da vidi šta si uradio i da menja. --Alexmilt (razgovor) 14:41, 23. februar 2010. (CET)

Automatski patrolisan

Da, da, sve je u redu. Ja sam smetnuo sa uma da danas ističe treći dan. Evo, postavih ti prava. --filip ██ 21:03, 23. februar 2010. (CET)

Šta te je ufatio neizdrž?

Ajde, kako molim te da budeš bilo šta kad ne znaš još uvek kako Vikipedija funkcioniše? Nemoj se ljutiti na mene, najiskrenije ti kažem, svarno, sačekaj malo, neće nikud da pobegne ni mesto administratora ni pregovarača. Ne, nemaš dovoljan broj izmena. Evo, ovde možeš videti svoje izmene. Dakle, imaš ukupno 548 izmena, od čega 369 u glavnom imenskom prostoru. Uslov je 500 u glavnom imenskom prostoru. Ti imaš 369. Registrovao si se 30.11.2009. dakle nemaš ni potrebnih minimum 90 dana na njiki. Kud žuriš, uživaj u uređivanju, uči, zabavljaj se, ima vremena za obaveze...--Jagoda ispeci pa reci 23:41, 23. februar 2010. (CET)

To ne znam šta je. Nisam nikad čula za samo imenski prostor. Znam samo šta je glavni imenski prostor. Pitaj Filipa. Ili Željka. On je to napisao, valjda zna šta je napisao.--Jagoda ispeci pa reci 23:56, 23. februar 2010. (CET)

Prošlo vreme

Nije aorist nego perfekat. Istorijski prezent nije poželjan u enciklopedijskim člancima, jer prezent, isto kao i aorist u pripovedanju prošlih događaja daju ton i živost priči, a toga u jednom enciklopedijskom članku ne treba da bude. Loš stil, drugim rečima. Najodmereniji i najneutralniji je perfekat za jedan enciklopedijski članak. Ukoliko pišeš priču, vic, bilo koji literarni rad koji dozvoljava više umetničke slobode, samo napred. Ali za enciklopediju perfekat je idealan izbor. --Jagoda ispeci pa reci 09:53, 24. februar 2010. (CET)

Izvori i balkanski ratovi

Nisam istoričar pa ne mogu da ocjenjujem izvore. Naravno kao i svi drugi mogu da ocjenim kada mi neko potura propagandu pod nos i ovaj članak je prepun toga. Koliko ja znam o balkanskim ratovima, radilo se o borbi protiv, i oslobađanju od Osmanlijskog carstva i njihovog vjekovnog ugnjetavanja naroda na Balkanu, ne samo Srba, nego i Grka, Bugara, Makedonaca... Ipak, u svim ratovima ima žrtava i zločina na obe strane. To je bilo tako i jeste u svim ratovima. Osvajač, u ovom slučaju Turci, vlada neko vrijeme (Turci na Balkanu dugo vremena, 5 vijekova), ali kad tad, ugnjetavani narodi se oslobode. Neki manji narodi su u istoriji u tom procesu ugnjetavanja i pobuna, nestajali, prema tome, nisu tu neke bitke onako kako se prikazuju u dokumetarcima, nego surova i krvava borba za opstanak. Posmatrati istoriju iz ugla sadašnjice, kao što radi Damjan, korisnik koji je pisao ove članke, je istorijska nepismenost s moje tačke gledišta. Borbe protiv osvajača, naročito u prošlosti, su uvijek bile krvave. U ovom slučaju, činjenica je da je veliki dio Albanaca bio u savezništvu sa Turcima, kao i poturčeni sloveni (Muslimani) sa ovih prostora. Prema tome, iz tadašnjeg ugla, oni su bili legitimna meta gnjeva vijekovima tlačenih hrišćanskih naroda sa ovog prostora. Ima tu još stvari, koje su posljedica francuske revolucije i ideje nacionalnih država, ali ne mogu sad o tome. Dakle, ovakve članke, s moje tačke gledišta, najbolje je da uređujum, pišu, ljudi koji su stručni za istoriju, ili da ih uopšte nemamo, dok se takvi korisnici ne pojave. U suprotnom, vrlo lako možemo da dobijemo smeće od članka. Naravno, ovim neću da kažem da ostali treba da mislite kao ja po ovom pitanju i možda možete napisati dobar članak, očišćen od progande, ili makar bolji nego što je sada. U svakom slučaju slabo mogu pomoći za određivanje koji izvori jesu validni, a koji ne, ali mogu pomoći savjetom da se izbjegava pretencioznost. Sve što je pretenciozno u članku, nije neutralno, nego "bijas", što kažu Englezi. --Slaven Kosanović {razgovor} 14:41, 24. februar 2010. (CET)

Postoji i članak na našoj Vikipediji: bias. Izgeda da je pravilnije bez "j"... Mada, ja ga uvijek guram između glasova i i a, prosto jer ga uvijek izgovaram u tim slučajevima. :) --Slaven Kosanović {razgovor} 16:13, 24. februar 2010. (CET)

Balkanski ratovi. Mislim da je ova knjiga dobra, iako nije obimna i da daje neku ideju o logici i hronologiji balkanskih ratova, što može biti korisno za uređivanje ovih članaka. Podijeli link i sa ostalim zainteresovanim, pošto sam ja sada u nekoj frci. Poz. --Slaven Kosanović {razgovor} 13:06, 25. februar 2010. (CET)

Ausvic

U pravu si. Zelim u buduce prosiriti taj clanak. Promenicu istoriju u izbor i kada bude postojala istorija, mozemo te informacije ubaciti --Bukephalos (razgovor) 10:51, 25. februar 2010. (CET)

Datumi

Nisam se baš mnogo bavio time ali ja pratim sledeće pravilo posebno se obeležava dan i mesec pri čemu je to broj pa tačka pa prazno mesto pa mesec a posebno godina. Ako je datum tipa 27. aprila onda se hipertekstuje (stavlja u duplu zagradu) do 27. april. Npr 27. aprila. Dal je to bilo pitanje? Da'l sam ti pomogao? --Goldfinger (razgovor) 15:42, 26. februar 2010. (CET)

Mozes stavljatibey meseca, posto bot doda mesec. Mozes i sam stavljati mesec, ,ali moras paziti na sintaksu, inace clanak nece biti dobro kategorisan. -- Bojan  Razgovor  23:58, 27. фебруар 2010. (CET)

---

Сређено :) --Јован Вуковић (р) 03:37, 1. март 2010. (CET)

Odlikovanja! :-)

Svako pravi sam svoja, i dodeljuje ih prema svom nahođenju. Dodeljuju se za marljiv rad, pristojnost, ili šta god ti padne na pamet... Ovo moje se zove "Goldfinerov prsten". Dugo ga nisam dodeljivao... --Goldfinger (разговор) 10:09, 1. март 2010. (CET)

Moj orden je staromodan...pravljen je od piksela...takav je običaj bio tamo davne 2005. :-)... Za ovaj noviji dizajn bolje pitaj nekog od kolega koji radi ova novija odlikovanja... --Goldfinger (разговор) 10:17, 1. март 2010. (CET)

Prvi balkanski rat

Slobodno uređuj članke ako misliš da nisu u redu. Ja nisam ekspert za tu oblast i ne mogu reći da li su činjenice OK. -- Bojan  Razgovor  05:46, 2. mart 2010. (CET)

Pogresan clanak sam gledao, nisam video da je zasticen. Evo otkljucao sam. Sta da ti kazem: pokusaj da budes objektivan. -- Bojan  Razgovor  09:41, 2. mart 2010. (CET)

Ćirilica i Latinica

Hm,stvar je u tome što je pravilo da se članci započeti i napisani latinicom,uređuju na latinici i ovratno,oni na ćirilici ostaju na ćirilici. Naravno,od ovog pravila ima izuzetaka (kada se članak značajno proširi ili kada samo jedan korisnik radi na njemu i tome slično).

Prema tome,ako je članak pisan latinicom,njegov kod (ono što dobiješ kad ti klikneš na uredi) će biti latiničan,bez obzira na tvoje podešavanje da ti se sve prikazuje na ćirilici i obratno. Ukoliko ti ovo otežava rad,moja preporuka ti je da pišeš na ćirilici,a onda da pre sačuvavanja,pomoću ovoga (ili nečeg sličnog) prebaciš sve u latinicu i to onda sačuvaš.

Nadam se da sam bio od pomoći,ako te još nešto zanima,tu sam. Crni Bombarder!!! (†) 12:10, 3. mart 2010. (CET)

Štos je u tome što si sklonio osnovni kod za neku referencu (npr. <ref name="Institut II">[http://www.kosova.com/arkivi1997/expuls/chap2.htm Isterivanja Albanaca i kolonizacija Kosova II] (Istorijski institut u Prištini)</ref>),a u članku ti je ostalo pozivanje na njega (npr. <ref name="Institut II"/>). Pri ovakvom sređivanju,moraš da paziš kad brišeš osnovno prikaz neke reference(<ref name="Нешто">Нека референца</ref>),da li se negde u članku još poziva na nju(<ref name="Нешто"/>). Crni Bombarder!!! (†) 17:51, 3. mart 2010. (CET)

Nema na čemu

Nadam se da ti ne smetaju moje ispravke. --Jagoda ispeci pa reci 16:28, 3. mart 2010. (CET)

Šablon

Misliš na ovu izmenu i ovaj šablon {{DEFAULTSORT}}. Prvenstveno se koristi za sortiranje u nekoj kategoriji da bude sortirano po prezimenu, ali može da se upotrebi i na druge načine.

U kategoriji se članci prikazuju po ovom redosledu: članci koji počinju znacima (npr. !. #), pa članci koji počinju latiničnim i onda članci koji počinju ćiriličnim slovom u naslovu. Članak koji si uređivao ima latinični naslov, a nalazi se u ćiriličnim kategorijama. Da se ne bi prikazivao pre ćiriličnog A i da bi bio pod ćirilinom O, upotrebio sam taj šablon da ga u kategorijama prikazuje pod ćiriličnim a ne pod latiničnim naslovom.

To je to. --Новак (razgovor) 14:49, 5. mart 2010. (CET)

Srpski jezik poznaje dva pisma, tako da se taj šabloni može koristiti da bi prikazivao naslov članka na drugom pismu u nekoj kategoriji. A za strane jezike kod kojih se ne koristi ćirilica mislim da je nabolje ostaviti u orginalnom naslovu, odnosno da se taj šablon uopšte ne ubacuje u te pesme, albume, grupe čiji je naziv izvorno na latinici. To je moje lično mišljenje i ne mora da znači da je tačno, usput nisam video da se taj šablon upotrebljava na način(e) koji si naveo. --Новак (razgovor) 15:12, 5. mart 2010. (CET)

Prema pravilima Vikipedije, članak se nastavlja onim pismom kojim je započet, odnosno ne menja se pismo članka zbog neke kategorije koja ne odgovora njegovom pismu ili zbog samovolje nekog korisnika. Kad se kategorija ubacuje u članak, ne gleda se da li je ćirilična ili latinična već da li članak pripada istoj. Taj šablon je napravljen još zbog ovakvih situacija da bi članak mogao da se prilagodi kategoriji. --Новак (razgovor) 16:15, 5. mart 2010. (CET)

Mislim da je {{нема извора}} ono što treba? --Miroslav Ćika (razgovor) 16:17, 5. mart 2010. (CET)

Ćir-lat

Pogledaj ovu stranicu u vezi ćirilice i latinice. Vikipedijin softver menja pismo nekom članku, ali pri tome ga ne prebacuje u drugo pismo. To je kao dugme (opcija) "prikaži pretpregled": ono što vidiš zahvuljujući tom dugmetu ne mora da se slaže sa onim što vidiš u prozoru za uređivanje.

1. Da.
2. Ne mora da znači. Pismo može da se promeni ako je članak (baš/tipična) klica radi moguće dopune članka ili ukoliko se „začetnik članka“ složi za promenu pisma.
3. Da, ali ona pisma koja srpski jezik poznaje.
4. Da i ne.
   1. Krši ako bezobzirno nastavlja popunjavanje članka koji je započet drguim pismom, odnosno namerno neće da prilagodi svoje pismo tastature pismu članka i uporno nastavlja da "tera" po svom pismu.
   2. Ne krši ukoliko pismo onog teksta (teksta kojeg uneo u članak) promeni u pismo članka, ili zamoli nekog drugog da to uradi za njega. (v. Podešavanje ćirilice i latinice)
5. Zavisi.
   1. Ako odbija da prilagodi pismo unetog teksta pismu članka, vraćaju se izmene. (v. 4.1)
   2. Može kasnije promeniti pismo unetog teksta, ili zamoliti nekog drugog da to učini. (v. 4.2)

--Новак (razgovor) 23:40, 5. mart 2010. (CET)

Rado sam ti bio od pomoći. Slobodno pitaj ako još nešto treba. --Новак (razgovor) 21:27, 6. mart 2010. (CET)

Imenovanje

Ovo pod „Opšte smernice“ odeljak „Osobe sa više imena“ može da ti pomogne. --Новак (разговор) 22:53, 6. март 2010. (CET)

Nema čvrstog pravila. Recimo Imamo članak Džek London i Mark Tven, a ne Џон Грифит i Семјуел Ленгхорн Клеменс. -- Bojan  Razgovor  22:54, 6. mart 2010. (CET)

Transkripcija

Trebali bi to pitanje postaviti na Vikipedija:Trg/Pravopisna pitanja. --Željko Todorović (razgovor) 01:36, 7. mart 2010. (CET) s. r.

:)

Hehe ok :) --Jovan Vuković (r) 02:13, 7. mart 2010. (CET)

Iso Boljetinac

Izvesni delovi članka mogu se ukloniti ukoliko su sporni, dugo su bez odgovarajućeg izvora (ili imaju dugo nalepnicu {{тражи се извор}}/{{без извора}}) ili su nerelevantni za enciklopediju. Ali da bi se uklonio neki deo teksta potrebno je dati odgovarajući komentar (obrazloženje) npr. u prostoru za opis izmene, na strani za razgovor članka, ili na strani za razgovor odgovarajućeg korisnika (npr. autora, korisnika koji ubacio izvesni deo koji uklonjen i sl).

Ukoliko se neki korisnik ne slaže sa uklanjanjem teksta, potrebno je to raspraviti na strani za razgovor članka ili na stranici za razgovor dotičnog korisnika dok se nađe zajedničko rešenje. Ako se ne nađe zajedničko rešenje, može se otići na admin tablu ili potražiti pomoć od veća. (v. rešavanje sukoba i moj zadnji pasus)

Npr. ovaj članak i ova izmena [1]. Deo teksta je uklonjen jer je bio bez izvora, sporan i nejasan, uz odgovarajuće obrazloženje u prostoru za opis izmene. Korisnik je postupio po ovom sistemu, tako da (zasad) nema primedbe na taj njegov postupak (bilo da je taj njegov postupak zaista ispravan bilo da se još niko nije odazvao ko ima primedbe).

Ne znam da li postoji tačno određeno pravilo za tu situaciju u kojoj se nalaziš, ali vidi stranice Sukobi na Vikipediji i Sukob interesa pa možda nađeš tu nešto što će ti dalje biti od pomoći. --Новак (razgovor) 16:47, 7. mart 2010. (CET)

Da te ne gnjavim, potrebno je voditi zajedničku miroljubivu raspravu da bi se došlo do najboljeg zajedničkog rešenja, kao kod rasprave za sjajni članak: vodi se zajedniča rasprava da bi se članak poboljšao na što bolji mogući način. --Новак (razgovor) 17:08, 7. mart 2010. (CET)

Zaštita članaka

Ne postoji jasno pravilo na tu temu, pošto bi u slučaju da se pokušaju napraviti u opticaj ušao prevelik broj promjenjljivih, odnosno izuzetaka. Uglavnom, administratori prilikom zaštite neke stranice se vode slijedećim stvarima:

Postoji neproduktivni rat izmjena na članku, da ili ne? Na članku ne rade konstruktivni korisnici, da ili ne? Na članku rade konstruktivni saradnici, koji se samo spore oko nekih činjenica, da ili ne? Da li je potrebno zaštiti stranicu ili samo ukazati korisnicima koji na njemu rade, da prethodno treba da traže konsenzus na stranici za razgovor, ukoliko postoji neki problem sa sadržajem?

Dakle, zavisno od odgovora, stranica se zaključava ili ne, i takođe zavisno od odgovora na pitanja, određuje se vrijeme zaključavanja. Logično je da kada na nekom članku ne rade konstruktivni saradnici on bude zaključan duže vrijeme, u suprotnom na mnogo kraće, i u slučajevima kada se uređivanje usija, pri čemu konstruktivni saradnici mogu zatražiti od administratora da se članaka otključa, čim postignu konsenzus, mada se uglavnom izbjegava zaključavanje stranica konstruktivnim saradnicima i u slučaju da se uređivanje ipak usija, prvo ih se zamoli da pokušaju da traže konsezus na stranici za razgovor. Može se desiti i da administrator pogriješi u procjeni, i tada je najbolje s njim porazgovarati i objasniti mu situaciju. Uglavnom, na ovom projektu se uvijek cijeni otvorenost i spremnost na dijalog. --Slaven Kosanović {razgovor} 00:14, 8. mart 2010. (CET)

Slaven ti je sve rekao.

1. Vikipedija:Pravila o zaštiti stranica
2. Vikipedija:Pravila blokiranja

Iznad imaš veze ka tim stranicama.

PS. Stranica ne može da se blokira već da se zaključa, dok korisnici mogu biti blokirani na (ne)određeno vreme. --Новак (razgovor) 09:32, 8. mart 2010. (CET)

Patroler si

:) --Јован Вуковић (р) 22:34, 8. март 2010. (CET)

Uh koliko pitanja :). Znači ovako: 1)ne znam da li postoji uputstvo, mislim da ne postoji. Kada naiđeš na vandala poništiš izmene i patroliraš ih. Ako želiš možeš se prijaviti i za vraćača tako da ne moraš da poništavaš izmene nego ih jednostavno vratiš. Što se tiče nepotpisanih komentara, patroliraj i njih :). Postoji negde šablon za dodavanje potpisa, ali ne mogu sada da ga nađem. 2) što se tiče neregistrovanih i gramatički neispravnog teksta, to sam moraš da proceniš, ukoliko je skroz neispravno i ako proceniš da treba vratiti izmene, poništi ih, ili još bolje ako možeš ispravi. Naravno izmene koje ispraviš ili poništiš patroliraš. Ako ne poništiš i proceniš da je bolje dodati neki šablon za sređivanje npr, dodaj šablon i opet patroliraj izmenu. 3) nov članak koji je besmislica označi za brzo brisanje i patroliraj i njega. --Jovan Vuković (r) 02:03, 9. mart 2010. (CET)

Imaš na dnu članka označi ovaj članak kao patrolisan :). --Jovan Vuković (r) 15:04, 9. mart 2010. (CET)

Nema na čemu aljko ti zatreba još nešto, slobodno pitaj :) --Jovan Vuković (r) 19:05, 9. mart 2010. (CET)

Vandal

Blokiran. Hvala --filip ██ 15:15, 9. mart 2010. (CET)

Pripadnost

Ne pitaš puno, ali odgovor može biti podugačak. Najkrači odgovor je u obliku pitanja: „Šta je bio košarkaš Dražen Petrović“?----László (talk) 01:18, 10. mart 2010. (CET)

Operacija potkovica

Slažem se sve sa tobom, samo što nema razlike između potkove i potkovice. I članku je nepotrebno da se ubaci ratni zločini na kosovu? To je za neki drugi članak. --Aleks (razgovor) 12:53, 10. mart 2010. (CET)

Operacija ...

Operacija Potkovica je navodni vojno-strateški plan Vlade Srbije za sistematsko proterivanje Albanaca sa Kosova, ali čije postojanje nikada nije dokazano. Korišten je početkom 1999, između ostalih od strane nemačkog ministra Joške Fišera i Rudolfa Šarpinga, radi obrazloženja potrebe vođenja Kosovskog rata protiv ostatka Jugoslavije, da treba da se zaustavila navodna politika progona jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića. Zato što je rat vođen bez UN mandata, Operacija potkovica je od mnogih uzimana kao potvrda legitimnosti.

Sadržaj operacije

Tačan sadržaj plana, čiji zaključak je naveo NATO pakt da se umeša u sukob, nikada nije objavljen. Jedina zvanična informaija glasila je da je jugoslovenska armija svoju poziciju postavila u vidu potkovice, čiji kraj se nalazi na granici između Kosova i Albanije. Odatle – između ostalih nemački ministar odbrane Rudolf Šarping – je izvukao zaključak da Srbi hoće da „skupljanjem“ potkovice u pravcu Albanije Albansko stanovništvo da proteraju, koji je podkrepljeni od strane obaveštajnih podataka. Relevantni dokazi za takav plan nikada nisu bili predstavljeni.

Svrha

Postojanje plana je još na početku bilo sumnjivo. U međuvremenu se raširilo mišljenje, da je plan potkovica dezinformacija tajne slube. Da li je za njeno postojanje znala vlada savezne republike Nemačke, koja se javno pozvala na njega, još uvek se raspravlja. Prema internim izveštajima Ministarstva odbrane, informacija je dospela do oružanih snaga, Divizije II, 3, u direktnom brifingu ministra Šarping.

Generalni inspektor Bundesvera Hans-Peter fon Kirhbah izvestio je 8. Aprila 1999. Godine da se ovaj plan zove Potkova („Hufeisen“ na nemačkom).

10. januara 2000. godine izvestio je Der Spigel, da je plan potkova bilo procureno od bugarskog ministra spoljnih poslova i potiče od bugarske tajne službe. Dokaz autentičnosti do danas nije pronađen. Bugarska strana je naknadno demantovala posedovanje ili predavanje takve informacije. Dobro informisani krugovi su bili u stanju da prate tok događaja sledećih dokumenata: Služba SAD je izvestila bugarsku službu državne bezbednosti o dislociranju srpskih snaga, pri čemu su ove nije mogla da se dokaže ovaj oblik: Pretpostavljena namera u komentarima je da je Miloševićev plan, Albance sa Kosova prema Albaniji da progoni. Bugarska tajna služba je ovu neproverenu poruku predala mađarskoj obaveštajnoj službi, a ovi austrijskoj obaveštajne službi, i to u red da nemačka vojna obaveštajna. Na ovaj način stvarni autor ove vesti nije mogao lako da se prati.

Navodni cilj proterivanje Albanaca nisu odgovarali realnim ciljevima Miloševića, koji su u više navrata pokazao spremnost da razgovara radi smirivanja krize. Da Milošević nije mogao da stacionira trupe u graničnom pojasu sa Albanijom, bila je i činjenica da protivnički OVK držao ove teritorije pod svojom kontrolom. Potkovičasto raspoređivanja jugoslovenskih snaga je dakle predstavljao vojnu situaciju i nije ni na koji način predstavljao startnu poziciju za proterivanje kosovskih Albanaca.

Takođe bez dokaza o postojanju stvarnog plana potkovice, na Kosovu je bilo proterivanja od strane srpskih vojnika i paravojnih formacija, ali i od albanske OVK.

Citati

"Tada sam tražio sastanak u Ministarstvu odbrane, koje sam dobio, u novembru, a tamo mi je bilo rečeno, da nije bilo nikakvog „Operacionog plana Potkovica", nego ono što se imalo je bio predstavljanje događaja, koji su se zbili na Kosovu, a ova verzija događaja može biti iz izveštaja OEBS-a i drugih izveštaja razumeti. Ali nije bilo nikakvog Operacionog lana potkovice", tako kažu stručnjaci iz Ministarstva odbrane." - Hajnc Lokuai, a. D.

Literatura

• Jürgen Elsässer: Kriegslügen. Vom Kosovokonflikt zum Milosevic-Prozess. Kai Homilius Verlag, Berlin 2004, ISBN 3-89706-884-2.
• Heinz Loquai: Der Kosovo-Konflikt. Wege in einen vermeidbaren Krieg. Die Zeit von Ende November 1997 bis März 1999. Nomos Verlagsgesellschaft, Baden-Baden 2000, ISBN 3789066818.
• Tom Walker & Aidan Laverty: CIA aided Kosovo Guerilla Army. In: The Sunday Times.
• Alan Little: Moral Combat: NATO at war. (dokumentarni film)

Takođe vidi

• OSZE-Report über Menschenrechte im Kosovo, Teil I (Oktober 1998 bis Juni 1999, engl., PDF)
• OSZE-Report über Menschenrechte im Kosovo, Teil II (Juni 1999 bis Oktober 1999 nach dem Einmarsch der NATO, engl., PDF)
• Hufeisenplan existiert (Das Parlament Nr. 16 / 13. April 2000; im Webarchiv)

Novi članak Operacija Potkovica

Evo ja sam preveo prilično dobro, tako da ti vidi kako treba dalje. Moja ideja je da se obriše ona sramota, da se ovo ubaci a onda da ti dodaš delove iz one sramote sa objašnjenjima. --Aleks (razgovor) 15:11, 10. mart 2010. (CET)

Kategorije su nemačke. --Aleks (razgovor) 15:27, 10. mart 2010. (CET)

Proveriću reference. Njto se tiče kategorije, dobro je pitanje, čak šta više ja bih stavio na stranici za razgovor pa da vidimo šta drugi misle. --Aleks (razgovor) 18:39, 10. mart 2010. (CET)

Izmjene tuđih korisničkih stranica

Ne. To su njihove lične stranice. Jedine iznimke su kad nekome daješ neku spomenicu, uklanjaš vandalizam, ili kada uočiš nešto neprikladno za javnost na nečijoj stranici. U zadnjem slučaju obavijesti administratora o tome, i on će upozoriti korisnika. --Miroslav Ćika (razgovor) 18:55, 10. mart 2010. (CET)

PL

Ja sam tu rečenicu prebacio iz uvoda tamo gde joj je prirodnije mesto. U uvod idu uoštene nesporne stvari, bez detaljisanja. -- Bojan  Razgovor  11:05, 11. mart 2010. (CET)

Propagnda

Ne razumem pitanje koje si mi postavio o propagndi i o kakvoj se stranici to radi i kakve veze ima to samnom--mile (razgovor) 13:50, 11. mart 2010. (CET)

Ne znam šta uraditi sa većim delom obrisanog teksta. Valjda bi ga trebalo ih iseckati na manje događaje po mestima. Deo o suđenjima se može iskoristi za neki epilog u ovom sadašnjenjm članku. Ne treba brisati njegove tekstove, ceć ih ujednačiti. -- Bojan  Razgovor  14:24, 11. mart 2010. (CET)

Više volim kada su članci o nečemu pojedinačnom. Šta da ti kažem, kopiraj, radi, meni je već preselo sve ovo. Ma koliko god da se trudim, svetu ne mogu ugoditi. -- Bojan  Razgovor  14:45, 11. март 2010. (CET)

Preklapa se sa nekim čijenicama iz dela Svrha (to poglavlje bi trebalo preimenovati u Autentičnost ili nešto prikladnije; kontroverza baš nije poželjna reč za Vikipediju). -- Bojan  Razgovor  16:59, 11. март 2010. (CET)

hm

vidiš, ja nemam pravilo tri ni pet ni deset dana. ovde sam se baaš svega :) nagledao, ali ksenofobiju i diskriminaciju nisam očekivao (zanimljivo ti ime korisničko). znam da su razgovori ovde javni, ali ipak ne očekujem da neko nepoznat komentariše ono što ga se zaista ne tiče :) naročito ne rečenicama poput život je komplikovan (opušteno, podrazumevam najbolju nameru uvek). iako možda misliš da sam u neravnoteži, grešiš – makar na vikipediji uvek sam uravnotežen, i pratim izakulisne i ispredkulisne radnje poslednjih 5 godina. međutim, pokaže li se sada viki na srpskom jeziku fašistoidnom (ovo i sa najboljom namerom naslućujem), ja zaista napuštam istu (»kupim se odavde«). da, biće mi žao što odlazim, ali ne treba da budem deo takve zajednice i stoga neću previše žaliti. pozdrav! --Wlodzimierz (разговор) 15:24, 11. март 2010. (CET)

Paša

Uvek u svim tim turskim titulama ide crtica. Mehmed-beg, Ali-paša, Sulejman-aga... Gde se ovaj drugi deo, titula, menja po padežima. Vidi pretposlednju izmenu koju sam unela u članak na koji si mi dao link.--Јагода испеци па реци 08:21, 13. март 2010. (CET)

Spomenica

Hvala na lepim recima, nisam ni ja napravio svoju spomenicu. Kada je budem napravio dacu je tebi. --Алекс (разговор) 12:05, 13. март 2010. (CET)