Разговор с корисником:Antidiskriminator/Архива01

Pozdrav, vidio si da sam malo sređivao članak na kojemu radiš. Bilo bi dobro kada bi nastavio raditi onako kako je članak započet, tj. tako da tvrdnje koje unosiš u njega referenciraš. Kako se to radi možeš pogledati u izvornom kodu članka ili pitati bilo koga za pomoć. Također, bilo bi dobro da napišeš zašto je po kazni premješten u Galiciju. --XZ (разговор) 01:06, 6. децембар 2009. (CET)

Korisnicima odgovaraš tako da klikneš na link razgovor iza njihovog potpisa. Tako ćeš doći na stranicu za razgovor korisnika koji ti je ostavio poruku i onda na dnu stranice upišeš svoj odgovor. --XZ (разговор) 01:24, 6. децембар 2009. (CET)

Dobro si napravio. Primio sam poruku. :-) --XZ (разговор) 01:33, 6. децембар 2009. (CET)

Malo je spora komunikacija, ali funkcionira. Sada samo klikneš na uredi pored podnaslova Kako razgovarati. Razlog ćeš pronaći u jednoj od referenci u članku. Radi se o demonstracijama u Ljubljani 1908. godine. Možda je dao podršku demonstrantima ili odbio izvršiti zapovijed vezanu uz demonstracije, što ja ne znam. No to ti može biti putokaz. --XZ (разговор) 01:42, 6. децембар 2009. (CET)

Moje odgovore nećeš naći tamo gdje ti pišeš zato što ti odgovaram na tvojoj stranici za razgovor, a ti meni na mojoj. :-) Nadalje, bilo bi dobro kada bi naveo gdje su kote Špiljnje, Radgona, Cmurek, Lučane, Radlje (Marenberg) i Muto. Jesu li u današnjoj Sloveniji ili u Austriji, te zašto Narodno vijeće nije priznalo Maisterovo zauzimanje istih. --XZ (разговор) 16:09, 6. децембар 2009. (CET)

Što se tiče tih kota, možda su povezane sa sljedećim događajima. Naime, na povratku iz ratnog zarobljeništva, u Mairbor je stigla skupina srpskih vojnika, koji su se pridružili Maisteru. Bilo ih je 150 i njihova postrojba je osnovana 3. 12. i kasnije je spojena sa Mariborskom divizijom, nakon što je ova osnovana. Zašto su oni bitni? Varkom su pomogli zauzimati točke oko Maribora predstavljajući se kao Antantini vojnici, kojima su se zelenogardejci, prema odredbama primirja, morali predavati. Nakon što bi zauzeli određenu točku, zamijenili bi ih slovenski vojnici, a oni bi nastavili dalje. Kada su Austrijanci otkrili varku, velik broj važnih točaka oko Maribora je bio zauzet. A ako želiš pomoć korisnika sl.wiki i de.wiki onda se moraš registrirati na tim jezičnim projektima, pa zamoliti za pomoć na stranici za razgovor članka. --XZ (разговор) 17:30, 6. децембар 2009. (CET)

Pogledaj ovdje - od strane 87. --XZ (разговор) 18:14, 6. децембар 2009. (CET)

Autor je koristio literaturu, koja je navedena u dnu članka, tako da se taj članak može samtrati pouzdanim izvorom. --XZ (разговор) 23:19, 6. децембар 2009. (CET)

Ako pažljivije pročitaš moj raniji odgovor, vidjet ćeš da sam govorio o točkama, jer nisam bio siguran radi li se o kotama. Bilo bi jako dobro kada bi se znalo kada su biviši zarobljenici stigli u Maribor, i kada bi se njihov dolazak stavio u vremenski kontekst s ostalim Maisterovim akcijama. Tj. je li bilo njihovih akcija prije sporazuma Maister-Pasi, odnosno je li taj sporazum "iznuđen" njihovim akcijama. Nadalje, čak mi se ni udaljenost do Mute ne čini opasnom, makar bila zaposjednutna zelenogardejcima jer su kao prethodnica Maisterovih snaga išli Antantini vojnici. Također, nameće se pitanje, zašto su već jednom zauzeta područja vraćena? Postoji li odluka Narodnog vijeća DSHS u Ljubljani o tome? Moj je prijdelog da događaje u jesen 1918. godine izdvojiš u zaseban članak, a da u članku o Maisteru samo okvirno navedeš njegovo sudjelovanje u tim događanjima. I na kraju, bilo bi dobro da dodaš podnaslov Literatura, gdje ćeš dodati izvore koje si koristio za pisanje teksta. --XZ (разговор) 19:21, 7. децембар 2009. (CET)

Složit ću se s tobom da je ovo vrlo zanimljiva tema. :-) Možda nisam čitao pažljivo spominje li se to, ali zašto misliš da su te točke zauzeli u jednom danu? Možda se ipak radilo o dva ili tri, ili više dana? Što se tiče naslova novog članka, što kažeš da ga promijeniš u Borba za sjevernu jugoslavensku granicu? Ipak nije samo Maister sudjelovao u tim događanjima, makar se on u Sloveniji zasluženo slavi kao borac za severno slovensko mejo. Onda bi se u taj članak mogli lijepo uklopiti dijelovi o događanjima oko Maribora, borbama u Koruškoj, kao i borbama s Talijanima pored Ljubljane. Što se tiče slika, ubacuješ ih na sljedeći način: [[Слика:ime slike.jpg|мини|десно ili л(иј)ево (kako odabereš)|veličina slike, pa tu stoji 100, 200, 250п (bitan je ovaj p na kraju :-))|Опис слике]]. Reference se dodaju tako da upišeš: <ref name="Ime veze">[URL veze Opis veze]</ref>, ako vezu koristiš samo jednom, odnosno: <ref name="Ime veze" />, ako ju koristiš više puta, s time da u drugom, trećem i svakom idućem korištenju upisuješ samo: <ref name="Ime veze"/> (ne zaboravi kosu crtu). Ako ti još što treba pomoći samo reci. --XZ (разговор) 00:03, 8. децембар 2009. (CET)

Vjerojatno radi umora :-) nisi pražljivo pročitao moj prijedlog. Napisao sam Borba za sjevernu jugoslavensku granicu, a ne bitka. :-) Taj naslov bi obuhvatio vremensko razdoblje od jeseni 1918. do održavanja Koruškog plebiscita. Kako je wikipedija projekt koji se stalno nadopunjuje, nema veze što bi sada veći dio bio posvećen događanjima u Štajerskoj, već će netko kasnije članak dopuniti s ostalim podacima. :-) --XZ (разговор) 13:56, 8. децембар 2009. (CET)

Koliko je Kraljevina SHS imala nedefiniranu sjevernu granicu prema Austriji, u isto vrijeme niti Austrija nije imala jasno definirane granice. Tako da argument o nepostojanju jedne države ne stoji, jer nije postojala niti druga. Nemoj zaboraviti da je Staat Deutschösterreich s kraja 1918. trebala imati posve drugačije granice od današnjih. Također, Maribor je imao njemačku etničku većinu, dok je njegova okolica bila slovenska, pa od članka treba podalje držati tvrdnje oni su htjeli ili nisu htjeli biti "oslobođeni", jer se time krši neutralna točka gledišta članka (NTG). Na tebi kao piscu članka, nije da ocjenjueš Maisterove postupke legalnim ili nelegalnim (opet NTG), već trebaš navesti njegova djela i stav Narodnog vijeća prema njegovim akcijama. Na čitatelju je da sam donosi zaključke. Tako da on itekako može biti u članku koji će opisivati Korušku proljetnu ofanzivu, Koruški plebiscit, Republiku Prekomurje, prijedlog koridora u Gradišću itd, jer su sve te akcije i prijedlozi na kraju doveli do toga da sjeverna granica tadašnje KSHS, pa potom i SFRJ, te danas Slovenije kao sljednice druge države, izgleda kako ona izgleda danas. --XZ (разговор) 16:45, 8. децембар 2009. (CET)

Vidim da si si dao truda i naveliko pišeš članke. No da bi oni bili po wiki-mjerilima potrebno je u članku navesti i izvore. U protivnom će ti netko na članak dodati šablon {{bez izvora}}. Nemoj me pogrešno shvatiti, ali moram ti skrenuti pozornost na to. :-) U člancima koristiš izraz "Vlada SHS", no trebalo bi Vlada Države Slovenaca, Hrvata i Srba ili kraće Vlada Države SHS. I kako se događaji u Ljubljani koje sada opisuješ nazivaju u literaturi? Piše li tamo da je to revolucija? Samo nastavi vrijedno raditi. :-) --XZ (разговор) 16:30, 14. децембар 2009. (CET)

Skoro sve što nađeš na internetu je zaštićeno, najkraće rečeno. -- Bojan  Razgovor  16:38, 15. децембар 2009. (CET)

ne, a stvari od izuzetne važnosti za članak bi trebalo da imaju pouzdan izvor. -- Bojan  Razgovor  16:46, 15. децембар 2009. (CET)

Ne. -- Bojan  Razgovor  16:58, 15. децембар 2009. (CET)

Мајстерова борба за северну границу

Добро. Само, тај мој коментар је још из доба када је назив чланка гласио "Активности Рудолфа Маистера у периоду септембар 1918. - септембар 1919." Како је сада то промењено, не видим проблем. --филип ██ 01:40, 9. јануар 2010. (CET)

u uređivanje čega? --Mustafa /aferim/ 01:55, 24. јануар 2010. (CET)

Шуцвер

Мислим да би требало да се транскрибује, дакле Шуцвер. --филип ██ 20:44, 29. јануар 2010. (CET)

Кутијице

Није глупо питање. Те кутијице ти се налазе овде, а при дну имаш шаблон који се отвара као ролетница и ту ћеш наћи разне области. Различити корисници на различите начине постављају кутијице на својој страни. Ја сам мазнуо фору од Мицкија. :)--Методичар зговор²а 19:02, 9. фебруар 2010. (CET)

Sve ok, kada god te nešto zanima pituvaj.--Методичар зговор²а 19:27, 10. фебруар 2010. (CET)

Možeš da koristiš koji god želiš, sa tim da kada taj izvor navodiš u članku, da bi obavestio druge sa kog je jezika, iza njega staviš šablon (језик: енглески), (језик: руски), (језик: француски) ili već neki drugi koji upućuje na taj jezik. Na engleskoj Njiki uglavnom koriste engleske izvore, jer su očigledno najbrojniji, mada sam primetio da koriste i druge. Kada pišu o nekom pojmu karakterističnom za Srbiju, kao što je psoglav, navode da je u pitanju literatura na našem jeziku.--Методичар зговор²а 22:07, 13. фебруар 2010. (CET)

Одговори

1. Латинским називом. :) Уколико је наслов латински, пре него што почнеш чланак упишеш _БЕЗКН_, а пошто се наслов понавља као прва реч (или речи) у чланку, убациш је у овакве заградице: -{}-, које имаш испод прозора у коме уређујеш. Пример: Acanthometropus pecatonica.
2. За нас који нисмо админи није могуће. Ето, можда ти то буде додатни мотив да се једном кандидујеш за админа, пошто су иначе у дефициту. :)
3. У историји ти се испред сваког датума налазе скраћенице трен. и разл. Кликнеш на неку од њих испред датума који те занима и видећеш шта је конкретно промењено.--Методичар зговор²а 22:59, 14. фебруар 2010. (CET)

Нема колико ја знам, али то није поуздано. Можда ови технички образованији знају за неку цаку коју ја не знам.--Методичар зговор²а 23:23, 14. фебруар 2010. (CET)

Evp Anno 1404 -- Bojan  Razgovor  20:50, 16. фебруар 2010. (CET)

Naravno da smes, samo trebalo bi bolje da naucis VP:5S, autorska prava i da malo bolje naucis sintaksu. Tako ces imati vise izgleda da budes administrator -- Bojan  Razgovor  09:47, 18. фебруар 2010. (CET)

Број измена корисника

Не. Ако мислиш на критеријум у политици администрације, у број улази само број измена на овој Википедији. --филип ██ 15:51, 19. фебруар 2010. (CET)

Пријављивање за аутоматски патролисане кориснике

Пријављивање се врши на страни Википедија:Патролирање, па ако нико нема ништа против, три дана након пријављивања неко од бирократа ће дати права. --филип ██ 17:06, 20. фебруар 2010. (CET)

Neću da te tešim, pošto verujem da ti to apsolutno nije potrebno. Da su admin prava toliko važna, ja prvi ih se ne bih odrekao. :) Kao što si mogao da vidiš, realno ljudi nemaju ništa protiv tebe, već je poenta da si možda malo požurio, a nedostatak iskustva jeste problem. Zapravo, koliko vidim rasprava tek otkriva prave motive koji sve manje imaju veze sa tobom, a sve više sa nečim što tišti ovu zajednicu duže vremena, a što smo ostavili nedorečeno i što nas je prilično podelilo (plus još neka zbivanja u međuvremenu, što je doprinelo toj atmosferi). Uglavnom, bilo bi mi žao da ovo utiče na tebe u lošem smislu; potrebno je vreme da „preležimo“ neke dečje bolesti, a veruj mi, uređivanje Njikipedije je, kao što si mogao da vidiš, prava radost i čitav rad na njoj će ti jednog dana služiti na ponos. I samo to je važno, kao i druženje sa ljudima koji imaju dovoljno kvaliteta da to i zaslužuju. :) Pozdravljam te.--Методичар зговор²а 17:46, 20. фебруар 2010. (CET)

Слажем се. Волео бих да радост уређивања википедије на српском језику искуси што више корисника. И због њих и још више због будућности википедије на српском језику. Не толико због википедије већ због друштва. Слутим да је википедија на српском језику као део овог друштва, као и само друштво, пред великим изазовима и плашим се да им није довољно дорасла. Што се тиче моје кандидатуре, биће боље други пут.... или трећи.... :). --Antidiskriminator (разговор) 23:51, 20. фебруар 2010. (CET)

Преусмеравање

Направиш страницу и у њој од садржаја куцаш само #Преусмери [[овде куцаш име где треба да преусмери]]. И то ти је све :) --Јован Вуковић (р) 02:34, 21. фебруар 2010. (CET)

Немамо фиксно правило које каже да ли треба и где стављати. -- Bojan  Razgovor  02:48, 21. фебруар 2010. (CET)

Sukobi

Oprosti mi molim te, nisam te videla u skorasnjim, pa sam mislila da nisi tu i da je sigurno da neću da ti upadnem u izmenu. Nema nekog pisanog pravila u vezi sa tim, sablon je obavestajnog a ne zabranjujuceg karaktera. Uglavnom ga ljudi poštuju, i ja bih, kao što rekoh, da sam skapirala da radiš na članku.

Tačka u ovom konkretnom slučaju ne ide iza te godine jer broju odmah sledi zagrada, što nije slučaj sa godinom rođenja. Tačka iza rednog broja se ne stavlja kada tom broju neposredno sledi neki drugi interpunkcijski znak, pa tako će biti i sa zarezom -- dakle, 1867, a ne 1867., Tako i godine u zagradama idu bez tački (1934—1935). --Јагода испеци па реци 11:53, 21. фебруар 2010. (CET)

pomađario

Nisam ni mislila ja da je izraz pogrdan, samo da nije enciklopedijski. Kao što rekoh tamo na razgovoru, to je više neko mišljenje nego činjenica. Sasvim je dovoljna informacija o tome da je rođen kao Srbin i da je kasnije promenio ime u mađarsku varijantu. Pošto je bio visoki funkcioner u Mađarskoj, nije za čuditi se, zapravo, prilično je logičan taj njegov potez, ali sve to nije za enciklopediju, jer enciklopedija navodi činjenice, ne tumačenja i mišljenja. U principu, mogu se i ona ponekad navesti, kad je to neophodno, ali nikad to ne treba da budu naša tumačenja i mišljenja, već tuđa i sa jasnom referencom kome pripadaju. i još nešto. Rasprava o članku je bolje da se vodi na razgovoru samog članka, ne po našim str. za razgovor, jer tako mogu da se u razgovor uključe i drugi korisnici. Ovako izgleda kao neki privatan razgovor između tebe i mene, a nije, jer se usko tiče samog članka...--Јагода испеци па реци 12:00, 21. фебруар 2010. (CET)

Taj šablon čini da se članak poređa u kategoriji prema prezimenu, a ne prema imenu, što bi bilo uobičajeno s obzirom da je prva reč naslova ime. Pogledaj neku kategoriju, i videćeš da je sortiran pod S a ne pod D...--Јагода испеци па реци 12:24, 21. фебруар 2010. (CET)

Čudi te...

Zajedljivost nije baš najbolji način ophođenja ni sa kim, a pogotovu ne sa mnom, i pogotovu kad sam se već napravila blesavom i prešla ćutke preko nekoliko tvojih vrlo ličnih prozivki i uvreda koje si mi uputio na glasanju. Molim te, ubuduće zaobiđi moju stranicu za razgovor ukoliko misliš da nastaviš u istom fazonu. --Јагода испеци па реци 12:54, 21. фебруар 2010. (CET)

Zašto...

... ti je TOLIKO stalo da budeš administrator? To je veoma, veoma čudno za nekog ko prisutan tako kratko kao što si ti. s druge strane, ako ti je to cilj, onda porazmisli da promeniš način ophođenja prema ljudima. Ovakav način ti može samo odmoći u ostvarenju cilja. To je iskren savet, a ne nekakva pretnja, kako verovatno ti to kapiraš... --Јагода испеци па реци 13:18, 21. фебруар 2010. (CET)

Као што рече Јагода сувише си кратко на Вики да би могао да добијеш подршку за администратора. Потребно је да прође одређено време и наравно да скупиш доста измена. То је моја главни разлог гласа против. Не сумњам ја твоје способности, али једнсотавно си кратко овде и имаш мало измена. Своју кандитатуру понови након неколико месеци. Наравно труди се да што више допринесеш Вики писањем чланака, добрим понашањем и свакако ћеш имати мој глас. Поздрав --Награкажи/лажи 01:19, 22. фебруар 2010. (CET)

Искрено не видим како би могао да допринесеш вики као администратор у овом тренутку. Ови чланци су ок, али имам и пар замерки. Ево Тхе Баллад оф Луцy Јордан нпр ниси ставио знаке за конверзију, за почетак чланка, за наслов такође. Искрено драго ми је да доприносиш и да се трудиш, али једноставно мислим да мораш још пуно да научиш--Јован Вуковић (р) 01:57, 22. фебруар 2010. (CET)

Ре: Молба

За сада заиста изгледа као да си врло перспективан корисник. За врло кратко време (мерено бројем измена) си успео да савладаш техничке препреке уређивања Википедије, основе приступа енциклопедијском раду, као и да се снађеш у опхођењу у заједници. Можда још битније од свега, кад си покренуо кандидатуру, иако се јавило доста гласова против, ниси реаговао лоше већ си остао (као што то кутијица на твојој корисничкој страни каже) уљудан. То је квалитет који највише ценим код сарадника на Википедији.

Нисам гласао у гласању за твоју кандидатуру. Начелно сматрам да си неко кога бих волео да видим у редовима администратора, али мишљења сам да је потребно да корисник има више искуства (мерено бројем измена) да би га остали корисници упознали, и да би он упознао Википедију. Не желим да гласам против пошто не бих желео да те обесхрабрим, али суштина је у следећем: Сматрам да је администратор неко ко ужива поверење заједнице. Након пар стотина измена можеш да покажеш да си добар кандидат за некога ко ће уживати поверење заједнице, али заједница још увек (као што се види из гласања) не може да зна да ли си вредан поверења. Након пар месеци активног уређивања, заједница ће тај суд већ моћи да стекне, и сигуран сам да (уколико овако наставиш!) ћеш тад глатко проћи на поновљеном гласању. Свако добро.

Невезано за целу ову причу, ако си у Београду, било би лепо да свратиш на неки од наших двонедељних састанака у Дому омладине. -- Обрадовић Горан (разговор) 01:58, 22. фебруар 2010. (CET)

---

Технички испуњаваш услове, то је истина. Али размотри ово. Ја рецимо имам преко 10 хиљада измјена, преко 600 ручно написаних чланака, и преко 25 хиљада машински убачених уз помоћ других људи. Међутим, и даље има ствари за које не знам како раде технички, и других разлога због којих се нисам никада кандидирао за администратора.

Ја нећу гласати против тебе јер те не познајем, али не могу гласати ни за из истог разлога. Буди овдје дуже, пиши, учи техникалије, и бићеш изабран евентуално ако ти је то жеља. Нећу те цијенити по дужини пута који си прешао, већ по количини времена и труда који си уградио у наш заједнички пројект. --Мирослав Ћика (разговор) 04:41, 22. фебруар 2010. (CET)

Молба

Знам да без агитације, шире и офензивније кампање (баш као и у стварном животу) се на Википедији не могу направити веће промјене или постићи неки циљеви. И поред тога нисам присталица, или сам чак шта више, жестоки противник таквих (ПР) мјера. Са истим разлогом си код мене својом молбом испао контрапродуктиван :)

Цијеним твоју кандидатуру и она ти код мене иде као плус, али ...

... мислим да је још прерано да будеш администратор тј. не посједујем још довољно "материјала" о теби да бих могао позитивно да гласам. Нпр. желим да те видим како ћеш да ријешиш неки сукоб тј. како се понашаш у "радном модусу" и "под притиском", како се односиш према "тешким" или политичким темама, према масовним уносима, промјени правила о администрацији итд. Те ствари додуше не стоје у условима за кандидатуру, али су оне за мене важне и слику о томе могу да направим тек након одређеног времена а оно је у твом случају још прекратко. Поз, --Kašter (разговор) 08:29, 22. фебруар 2010. (CET)

Поштовани колега, чланци ми се допадају. Имате моју подршку. Шта год да се деси пре или после бићете админ. Поред толеранције покажите и мудрост. То је неопходно. Држим Вам палчеве! Срдачно --Goldfinger (разговор) 09:52, 22. фебруар 2010. (CET)

Школа

Шаљем ти и чланак Википедија:Википедијанац (основни курс) можда ти послужи као подсетник шта би све требало знати.... --Goldfinger (разговор) 10:28, 22. фебруар 2010. (CET)

Измена чланка који је кандидован за сјајан?

Наравно да могу, а чак је и пожељно. Када се чланак огласи за кандидата за сјајни чланак онда сви нешто гледају и покушавај да побољшају и то траје 7 дана. А онда крене гласање и неки се буне а остали покушавају и то да побољшају... Мењај како мислиш.--Alexmilt (разговор) 11:58, 22. фебруар 2010. (CET)

Administrator treba da bude neutralan i odmeren. Evo mi se nalazimo u sred problema. Članak Злочини над Албанцима у Балканским ратовима je nominovan za brisanje. Pogledaj pa se uključi. Kako stoje stvari neće biti izbrisan ali postoji želja da se doradi.Википедија:Чланци_за_брисање --Alexmilt (разговор) 12:04, 22. фебруар 2010. (CET)

Текст (пресловљавање)

Правила игре су јасна. Латинични, а нарочито аски текстови, не могу у ћириличне чланке и обратно. У неким ситуацијама, када је тескт референциран и/или битан за чланак, добра идеја је пресловити га на писмо на ком је чланак, али није обавезно. Филип је програмирао један пресловљивач (транслитератор) који ради на скоро свим оперативним системима који имају инсталирану јаву. --Славен Косановић {разговор} 14:23, 22. фебруар 2010. (CET)

A ne moraš ni da skidaš nikakav program, jednostavno bukmarkuj ovu stranicu: http://www.speakeasy.org/~aleksa/vucko/jsvucko.html. Ako koristiš FF, postoji jedan adon za isti, koji radi na sledeći način: obeležiš tekts, desno dugme, ćirilica (ili latinica, zavisi u šta hoćeš da prebaciš), i gotovo. --Јагода испеци па реци 14:28, 22. фебруар 2010. (CET)

Re: Molba

Sve je to lepo, ali dok se arhaična pravila ne promene, ja ne glasam ni za ni protiv koga. --Matija 14:33, 22. фебруар 2010. (CET)

Niš

Menjaj sve ono što misliš (trudi se da što može da se dokaže postaviš referencu), a ono oko čega nisi siguran to stavljaj na stranici za razgovor. Problematične stvari su npr. politika i slično. Ili istorija kada se nadje nešto što nema nigde i slično. Sve ima u istoriji tako da ako se nekome nešto ne svidi on može da vidi šta si uradio i da menja. --Alexmilt (разговор) 14:41, 23. фебруар 2010. (CET)

Аутоматски патролисан

Да, да, све је у реду. Ја сам сметнуо са ума да данас истиче трећи дан. Ево, поставих ти права. --филип ██ 21:03, 23. фебруар 2010. (CET)

Шта те је уфатио неиздрж?

Ајде, како молим те да будеш било шта кад не знаш још увек како Википедија функционише? Немој се љутити на мене, најискреније ти кажем, сварно, сачекај мало, неће никуд да побегне ни место администратора ни преговарача. Не, немаш довољан број измена. Ево, овде можеш видети своје измене. Дакле, имаш укупно 548 измена, од чега 369 у главном именском простору. Услов је 500 у главном именском простору. Ти имаш 369. Регистровао си се 30.11.2009. дакле немаш ни потребних минимум 90 дана на њики. Куд журиш, уживај у уређивању, учи, забављај се, има времена за обавезе...--Јагода испеци па реци 23:41, 23. фебруар 2010. (CET)

То не знам шта је. Нисам никад чула за само именски простор. Знам само шта је главни именски простор. Питај Филипа. Или Жељка. Он је то написао, ваљда зна шта је написао.--Јагода испеци па реци 23:56, 23. фебруар 2010. (CET)

Prošlo vreme

Nije aorist nego perfekat. Istorijski prezent nije poželjan u enciklopedijskim člancima, jer prezent, isto kao i aorist u pripovedanju prošlih događaja daju ton i živost priči, a toga u jednom enciklopedijskom članku ne treba da bude. Loš stil, drugim rečima. Najodmereniji i najneutralniji je perfekat za jedan enciklopedijski članak. Ukoliko pišeš priču, vic, bilo koji literarni rad koji dozvoljava više umetničke slobode, samo napred. Ali za enciklopediju perfekat je idealan izbor. --Јагода испеци па реци 09:53, 24. фебруар 2010. (CET)

Извори и балкански ратови

Нисам историчар па не могу да оцјењујем изворе. Наравно као и сви други могу да оцјеним када ми неко потура пропаганду под нос и овај чланак је препун тога. Колико ја знам о балканским ратовима, радило се о борби против, и ослобађању од Османлијског царства и њиховог вјековног угњетавања народа на Балкану, не само Срба, него и Грка, Бугара, Македонаца... Ипак, у свим ратовима има жртава и злочина на обе стране. То је било тако и јесте у свим ратовима. Освајач, у овом случају Турци, влада неко вријеме (Турци на Балкану дуго времена, 5 вијекова), али кад тад, угњетавани народи се ослободе. Неки мањи народи су у историји у том процесу угњетавања и побуна, нестајали, према томе, нису ту неке битке онако како се приказују у докуметарцима, него сурова и крвава борба за опстанак. Посматрати историју из угла садашњице, као што ради Дамјан, корисник који је писао ове чланке, је историјска неписменост с моје тачке гледишта. Борбе против освајача, нарочито у прошлости, су увијек биле крваве. У овом случају, чињеница је да је велики дио Албанаца био у савезништву са Турцима, као и потурчени словени (Муслимани) са ових простора. Према томе, из тадашњег угла, они су били легитимна мета гњева вијековима тлачених хришћанских народа са овог простора. Има ту још ствари, које су посљедица француске револуције и идеје националних држава, али не могу сад о томе. Дакле, овакве чланке, с моје тачке гледишта, најбоље је да уређујум, пишу, људи који су стручни за историју, или да их уопште немамо, док се такви корисници не појаве. У супротном, врло лако можемо да добијемо смеће од чланка. Наравно, овим нећу да кажем да остали треба да мислите као ја по овом питању и можда можете написати добар чланак, очишћен од проганде, или макар бољи него што је сада. У сваком случају слабо могу помоћи за одређивање који извори јесу валидни, а који не, али могу помоћи савјетом да се избјегава претенциозност. Све што је претенциозно у чланку, није неутрално, него "бијас", што кажу Енглези. --Славен Косановић {разговор} 14:41, 24. фебруар 2010. (CET)

Постоји и чланак на нашој Википедији: биас. Изгеда да је правилније без "ј"... Мада, ја га увијек гурам између гласова и и а, просто јер га увијек изговарам у тим случајевима. :) --Славен Косановић {разговор} 16:13, 24. фебруар 2010. (CET)

Балкански ратови. Мислим да је ова књига добра, иако није обимна и да даје неку идеју о логици и хронологији балканских ратова, што може бити корисно за уређивање ових чланака. Подијели линк и са осталим заинтересованим, пошто сам ја сада у некој фрци. Поз. --Славен Косановић {разговор} 13:06, 25. фебруар 2010. (CET)

Ausvic

U pravu si. Zelim u buduce prosiriti taj clanak. Promenicu istoriju u izbor i kada bude postojala istorija, mozemo te informacije ubaciti --Bukephalos (разговор) 10:51, 25. фебруар 2010. (CET)

Datumi

Nisam se baš mnogo bavio time ali ja pratim sledeće pravilo posebno se obeležava dan i mesec pri čemu je to broj pa tačka pa prazno mesto pa mesec a posebno godina. Ako je datum tipa 27. aprila onda se hipertekstuje (stavlja u duplu zagradu) do 27. april. Npr 27. aprila. Dal je to bilo pitanje? Da'l sam ti pomogao? --Goldfinger (разговор) 15:42, 26. фебруар 2010. (CET)

Mozes stavljatibey meseca, posto bot doda mesec. Mozes i sam stavljati mesec, ,ali moras paziti na sintaksu, inace clanak nece biti dobro kategorisan. -- Bojan  Razgovor  23:58, 27. фебруар 2010. (CET)

---

Сређено :) --Јован Вуковић (р) 03:37, 1. март 2010. (CET)

Odlikovanja! :-)

Svako pravi sam svoja, i dodeljuje ih prema svom nahođenju. Dodeljuju se za marljiv rad, pristojnost, ili šta god ti padne na pamet... Ovo moje se zove "Goldfinerov prsten". Dugo ga nisam dodeljivao... --Goldfinger (разговор) 10:09, 1. март 2010. (CET)

Moj orden je staromodan...pravljen je od piksela...takav je običaj bio tamo davne 2005. :-)... Za ovaj noviji dizajn bolje pitaj nekog od kolega koji radi ova novija odlikovanja... --Goldfinger (разговор) 10:17, 1. март 2010. (CET)

Prvi balkanski rat

Slobodno uređuj članke ako misliš da nisu u redu. Ja nisam ekspert za tu oblast i ne mogu reći da li su činjenice OK. -- Bojan  Razgovor  05:46, 2. март 2010. (CET)

Pogresan clanak sam gledao, nisam video da je zasticen. Evo otkljucao sam. Sta da ti kazem: pokusaj da budes objektivan. -- Bojan  Razgovor  09:41, 2. март 2010. (CET)

Ћирилица и Латиница

Хм,ствар је у томе што је правило да се чланци започети и написани латиницом,уређују на латиници и овратно,они на ћирилици остају на ћирилици. Наравно,од овог правила има изузетака (када се чланак значајно прошири или када само један корисник ради на њему и томе слично).

Према томе,ако је чланак писан латиницом,његов код (оно што добијеш кад ти кликнеш на уреди) ће бити латиничан,без обзира на твоје подешавање да ти се све приказује на ћирилици и обратно. Уколико ти ово отежава рад,моја препорука ти је да пишеш на ћирилици,а онда да пре сачувавања,помоћу овога (или нечег сличног) пребациш све у латиницу и то онда сачуваш.

Надам се да сам био од помоћи,ако те још нешто занима,ту сам. Црни Бомбардер!!! (†) 12:10, 3. март 2010. (CET)

Штос је у томе што си склонио основни код за неку референцу (нпр. <ref name="Institut II">[http://www.kosova.com/arkivi1997/expuls/chap2.htm Isterivanja Albanaca i kolonizacija Kosova II] (Istorijski institut u Prištini)</ref>),а у чланку ти је остало позивање на њега (нпр. <ref name="Institut II"/>). При оваквом сређивању,мораш да пазиш кад бришеш основно приказ неке референце(<ref name="Нешто">Нека референца</ref>),да ли се негде у чланку још позива на њу(<ref name="Нешто"/>). Црни Бомбардер!!! (†) 17:51, 3. март 2010. (CET)

Nema na čemu

Nadam se da ti ne smetaju moje ispravke. --Јагода испеци па реци 16:28, 3. март 2010. (CET)

Шаблон

Мислиш на ову измену и овај шаблон {{DEFAULTSORT}}. Првенствено се користи за сортирање у некој категорији да буде сортирано по презимену, али може да се употреби и на друге начине.

У категорији се чланци приказују по овом редоследу: чланци који почињу знацима (нпр. !. #), па чланци који почињу латиничним и онда чланци који почињу ћириличним словом у наслову. Чланак који си уређивао има латинични наслов, а налази се у ћириличним категоријама. Да се не би приказивао пре ћириличног А и да би био под ћирилином О, употребио сам тај шаблон да га у категоријама приказује под ћириличним а не под латиничним насловом.

То је то. --Новак (разговор) 14:49, 5. март 2010. (CET)

Српски језик познаје два писма, тако да се тај шаблони може користити да би приказивао наслов чланка на другом писму у некој категорији. А за стране језике код којих се не користи ћирилица мислим да је набоље оставити у оргиналном наслову, односно да се тај шаблон уопште не убацује у те песме, албуме, групе чији је назив изворно на латиници. То је моје лично мишљење и не мора да значи да је тачно, успут нисам видео да се тај шаблон употребљава на начин(е) који си навео. --Новак (разговор) 15:12, 5. март 2010. (CET)

Према правилима Википедије, чланак се наставља оним писмом којим је започет, односно не мења се писмо чланка због неке категорије која не одговора његовом писму или због самовоље неког корисника. Кад се категорија убацује у чланак, не гледа се да ли је ћирилична или латинична већ да ли чланак припада истој. Тај шаблон је направљен још због оваквих ситуација да би чланак могао да се прилагоди категорији. --Новак (разговор) 16:15, 5. март 2010. (CET)

Мислим да је {{нема извора}} оно што треба? --Мирослав Ћика (разговор) 16:17, 5. март 2010. (CET)

Ћир-лат

Погледај ову страницу у вези ћирилице и латинице. Википедијин софтвер мења писмо неком чланку, али при томе га не пребацује у друго писмо. То је као дугме (опција) "прикажи претпреглед": оно што видиш захвуљујући том дугмету не мора да се слаже са оним што видиш у прозору за уређивање.

1. Да.
2. Не мора да значи. Писмо може да се промени ако је чланак (баш/типична) клица ради могуће допуне чланка или уколико се „зачетник чланка“ сложи за промену писма.
3. Да, али она писма која српски језик познаје.
4. Да и не.
   1. Крши ако безобзирно наставља попуњавање чланка који је започет дргуим писмом, односно намерно неће да прилагоди своје писмо тастатуре писму чланка и упорно наставља да "тера" по свом писму.
   2. Не крши уколико писмо оног текста (текста којег унео у чланак) промени у писмо чланка, или замоли неког другог да то уради за њега. (в. Подешавање ћирилице и латинице)
5. Зависи.
   1. Ако одбија да прилагоди писмо унетог текста писму чланка, враћају се измене. (в. 4.1)
   2. Може касније променити писмо унетог текста, или замолити неког другог да то учини. (в. 4.2)

--Новак (разговор) 23:40, 5. март 2010. (CET)

Радо сам ти био од помоћи. Слободно питај ако још нешто треба. --Новак (разговор) 21:27, 6. март 2010. (CET)

Именовање

Ово под „Опште смернице“ одељак „Особе са више имена“ може да ти помогне. --Новак (разговор) 22:53, 6. март 2010. (CET)

Nema čvrstog pravila. Recimo Imamo članak Džek London i Mark Tven, a ne Џон Грифит i Семјуел Ленгхорн Клеменс. -- Bojan  Razgovor  22:54, 6. март 2010. (CET)

Транскрипција

Требали би то питање поставити на Википедија:Трг/Правописна питања. --Жељко Тодоровић (разговор) 01:36, 7. март 2010. (CET) с. р.

:)

Хехе ок :) --Јован Вуковић (р) 02:13, 7. март 2010. (CET)

Исо Бољетинац

Извесни делови чланка могу се уклонити уколико су спорни, дуго су без одговарајућег извора (или имају дуго налепницу {{тражи се извор}}/{{без извора}}) или су нерелевантни за енциклопедију. Али да би се уклонио неки део текста потребно је дати одговарајући коментар (образложење) нпр. у простору за опис измене, на страни за разговор чланка, или на страни за разговор одговарајућег корисника (нпр. аутора, корисника који убацио извесни део који уклоњен и сл).

Уколико се неки корисник не слаже са уклањањем текста, потребно је то расправити на страни за разговор чланка или на страници за разговор дотичног корисника док се нађе заједничко решење. Ако се не нађе заједничко решење, може се отићи на админ таблу или потражити помоћ од већа. (в. решавање сукоба и мој задњи пасус)

Нпр. овај чланак и ова измена [1]. Део текста је уклоњен јер је био без извора, споран и нејасан, уз одговарајуће образложење у простору за опис измене. Корисник је поступио по овом систему, тако да (засад) нема примедбе на тај његов поступак (било да је тај његов поступак заиста исправан било да се још нико није одазвао ко има примедбе).

Не знам да ли постоји тачно одређено правило за ту ситуацију у којој се налазиш, али види странице Сукоби на Википедији и Сукоб интереса па можда нађеш ту нешто што ће ти даље бити од помоћи. --Новак (разговор) 16:47, 7. март 2010. (CET)

Да те не гњавим, потребно је водити заједничку мирољубиву расправу да би се дошло до најбољег заједничког решења, као код расправе за сјајни чланак: води се заједнича расправа да би се чланак побољшао на што бољи могући начин. --Новак (разговор) 17:08, 7. март 2010. (CET)

Заштита чланака

Не постоји јасно правило на ту тему, пошто би у случају да се покушају направити у оптицај ушао превелик број промјењљивих, односно изузетака. Углавном, администратори приликом заштите неке странице се воде слиједећим стварима:

Постоји непродуктивни рат измјена на чланку, да или не? На чланку не раде конструктивни корисници, да или не? На чланку раде конструктивни сарадници, који се само споре око неких чињеница, да или не? Да ли је потребно заштити страницу или само указати корисницима који на њему раде, да претходно треба да траже консензус на страници за разговор, уколико постоји неки проблем са садржајем?

Дакле, зависно од одговора, страница се закључава или не, и такође зависно од одговора на питања, одређује се вријеме закључавања. Логично је да када на неком чланку не раде конструктивни сарадници он буде закључан дуже вријеме, у супротном на много краће, и у случајевима када се уређивање усија, при чему конструктивни сарадници могу затражити од администратора да се чланака откључа, чим постигну консензус, мада се углавном избјегава закључавање страница конструктивним сарадницима и у случају да се уређивање ипак усија, прво их се замоли да покушају да траже консезус на страници за разговор. Може се десити и да администратор погријеши у процјени, и тада је најбоље с њим поразговарати и објаснити му ситуацију. Углавном, на овом пројекту се увијек цијени отвореност и спремност на дијалог. --Славен Косановић {разговор} 00:14, 8. март 2010. (CET)

Славен ти је све рекао.

1. Википедија:Правила о заштити страница
2. Википедија:Правила блокирања

Изнад имаш везе ка тим страницама.

ПС. Страница не може да се блокира већ да се закључа, док корисници могу бити блокирани на (не)одређено време. --Новак (разговор) 09:32, 8. март 2010. (CET)

Patroler si

:) --Јован Вуковић (р) 22:34, 8. март 2010. (CET)

Ух колико питања :). Значи овако: 1)не знам да ли постоји упутство, мислим да не постоји. Када наиђеш на вандала поништиш измене и патролираш их. Ако желиш можеш се пријавити и за враћача тако да не мораш да поништаваш измене него их једноставно вратиш. Што се тиче непотписаних коментара, патролирај и њих :). Постоји негде шаблон за додавање потписа, али не могу сада да га нађем. 2) што се тиче нерегистрованих и граматички неисправног текста, то сам мораш да процениш, уколико је скроз неисправно и ако процениш да треба вратити измене, поништи их, или још боље ако можеш исправи. Наравно измене које исправиш или поништиш патролираш. Ако не поништиш и процениш да је боље додати неки шаблон за сређивање нпр, додај шаблон и опет патролирај измену. 3) нов чланак који је бесмислица означи за брзо брисање и патролирај и њега. --Јован Вуковић (р) 02:03, 9. март 2010. (CET)

Имаш на дну чланка означи овај чланак као патролисан :). --Јован Вуковић (р) 15:04, 9. март 2010. (CET)

Нема на чему аљко ти затреба још нешто, слободно питај :) --Јован Вуковић (р) 19:05, 9. март 2010. (CET)

Вандал

Блокиран. Хвала --филип ██ 15:15, 9. март 2010. (CET)

Pripadnost

Не питаш пуно, али одговор може бити подугачак. Најкрачи одговор је у облику питања: „Шта је био кошаркаш Дражен Петровић“?----László (talk) 01:18, 10. март 2010. (CET)

Operacija potkovica

Slažem se sve sa tobom, samo što nema razlike između potkove i potkovice. I članku je nepotrebno da se ubaci ratni zločini na kosovu? To je za neki drugi članak. --Алекс (разговор) 12:53, 10. март 2010. (CET)

Операција ...

Операција Потковица је наводни војно-стратешки план Владе Србије за систематско протеривање Албанаца са Косова, али чије постојање никада није доказано. Кориштен је почетком 1999, између осталих од стране немачког министра Јошке Фишера и Рудолфа Шарпинга, ради образложења потребе вођења Косовског рата против остатка Југославије, да треба да се зауставила наводна политика прогона југословенског председника Слободана Милошевића. Зато што је рат вођен без УН мандата, Операција потковица је од многих узимана као потврда легитимности.

Садржај операције

Тачан садржај плана, чији закључак је навео НАТО пакт да се умеша у сукоб, никада није објављен. Једина званична информаија гласила је да је југословенска армија своју позицију поставила у виду потковице, чији крај се налази на граници између Косова и Албаније. Одатле – између осталих немачки министар одбране Рудолф Шарпинг – је извукао закључак да Срби хоће да „скупљањем“ потковице у правцу Албаније Албанско становништво да протерају, који је подкрепљени од стране обавештајних података. Релевантни докази за такав план никада нису били представљени.

Сврха

Постојање плана је још на почетку било сумњиво. У међувремену се раширило мишљење, да је план потковица дезинформација тајне слубе. Да ли је за њено постојање знала влада савезне републике Немачке, која се јавно позвала на њега, још увек се расправља. Према интерним извештајима Министарства одбране, информација је доспела до оружаних снага, Дивизије ИИ, 3, у директном брифингу министра Шарпинг.

Генерални инспектор Бундесвера Ханс-Петер фон Кирхбах известио је 8. Априла 1999. Године да се овај план зове Поткова („Hufeisen“ на немачком).

10. јануара 2000. године известио је Дер Спигел, да је план поткова било процурено од бугарског министра спољних послова и потиче од бугарске тајне службе. Доказ аутентичности до данас није пронађен. Бугарска страна је накнадно демантовала поседовање или предавање такве информације. Добро информисани кругови су били у стању да прате ток догађаја следећих докумената: Служба САД је известила бугарску службу државне безбедности о дислоцирању српских снага, при чему су ове није могла да се докаже овај облик: Претпостављена намера у коментарима је да је Милошевићев план, Албанце са Косова према Албанији да прогони. Бугарска тајна служба је ову непроверену поруку предала мађарској обавештајној служби, а ови аустријској обавештајне служби, и то у ред да немачка војна обавештајна. На овај начин стварни аутор ове вести није могао лако да се прати.

Наводни циљ протеривање Албанаца нису одговарали реалним циљевима Милошевића, који су у више наврата показао спремност да разговара ради смиривања кризе. Да Милошевић није могао да стационира трупе у граничном појасу са Албанијом, била је и чињеница да противнички ОВК држао ове територије под својом контролом. Потковичасто распоређивања југословенских снага је дакле представљао војну ситуацију и није ни на који начин представљао стартну позицију за протеривање косовских Албанаца.

Такође без доказа о постојању стварног плана потковице, на Косову је било протеривања од стране српских војника и паравојних формација, али и од албанске ОВК.

Цитати

"Тада сам тражио састанак у Министарству одбране, које сам добио, у новембру, а тамо ми је било речено, да није било никаквог „Операционог плана Потковица", него оно што се имало је био представљање догађаја, који су се збили на Косову, а ова верзија догађаја може бити из извештаја ОЕБС-а и других извештаја разумети. Али није било никаквог Операционог лана потковице", тако кажу стручњаци из Министарства одбране." - Хајнц Локуаи, а. Д.

Литература

• Jürgen Elsässer: Kriegslügen. Vom Kosovokonflikt zum Milosevic-Prozess. Kai Homilius Verlag, Berlin 2004, ISBN 3-89706-884-2.
• Heinz Loquai: Der Kosovo-Konflikt. Wege in einen vermeidbaren Krieg. Die Zeit von Ende November 1997 bis März 1999. Nomos Verlagsgesellschaft, Baden-Baden 2000, ISBN 3789066818.
• Tom Walker & Aidan Laverty: CIA aided Kosovo Guerilla Army. In: The Sunday Times.
• Alan Little: Moral Combat: NATO at war. (документарни филм)

Такође види

• OSZE-Report über Menschenrechte im Kosovo, Teil I (Oktober 1998 bis Juni 1999, engl., PDF)
• OSZE-Report über Menschenrechte im Kosovo, Teil II (Juni 1999 bis Oktober 1999 nach dem Einmarsch der NATO, engl., PDF)
• Hufeisenplan existiert (Das Parlament Nr. 16 / 13. April 2000; im Webarchiv)

Нови чланак Операција Потковица

Ево ја сам превео прилично добро, тако да ти види како треба даље. Моја идеја је да се обрише она срамота, да се ово убаци а онда да ти додаш делове из оне срамоте са објашњењима. --Алекс (разговор) 15:11, 10. март 2010. (CET)

Категорије су немачке. --Алекс (разговор) 15:27, 10. март 2010. (CET)

Проверићу референце. Њто се тиче категорије, добро је питање, чак шта више ја бих ставио на страници за разговор па да видимо шта други мисле. --Алекс (разговор) 18:39, 10. март 2010. (CET)

Измјене туђих корисничких страница

Не. То су њихове личне странице. Једине изнимке су кад некоме дајеш неку споменицу, уклањаш вандализам, или када уочиш нешто неприкладно за јавност на нечијој страници. У задњем случају обавијести администратора о томе, и он ће упозорити корисника. --Мирослав Ћика (разговор) 18:55, 10. март 2010. (CET)

ПЛ

Ја сам ту реченицу пребацио из увода тамо где јој је природније место. У увод иду уоштене неспорне ствари, без детаљисања. -- Bojan  Razgovor  11:05, 11. март 2010. (CET)

Пропагнда

Не разумем питање које си ми поставио о пропагнди и о каквој се страници то ради и какве везе има то самном--mile (разговор) 13:50, 11. март 2010. (CET)

Не знам шта урадити са већим делом обрисаног текста. Ваљда би га требало их исецкати на мање догађаје по местима. Део о суђењима се може искористи за неки епилог у овом садашњењм чланку. Не треба брисати његове текстове, цећ их уједначити. -- Bojan  Razgovor  14:24, 11. март 2010. (CET)

Више волим када су чланци о нечему појединачном. Шта да ти кажем, копирај, ради, мени је већ пресело све ово. Ма колико год да се трудим, свету не могу угодити. -- Bojan  Razgovor  14:45, 11. март 2010. (CET)

Preklapa se sa nekim čijenicama iz dela Svrha (to poglavlje bi trebalo preimenovati u Autentičnost ili nešto prikladnije; kontroverza baš nije poželjna reč za Vikipediju). -- Bojan  Razgovor  16:59, 11. март 2010. (CET)

hm

vidiš, ja nemam pravilo tri ni pet ni deset dana. ovde sam se baaš svega :) nagledao, ali ksenofobiju i diskriminaciju nisam očekivao (zanimljivo ti ime korisničko). znam da su razgovori ovde javni, ali ipak ne očekujem da neko nepoznat komentariše ono što ga se zaista ne tiče :) naročito ne rečenicama poput život je komplikovan (opušteno, podrazumevam najbolju nameru uvek). iako možda misliš da sam u neravnoteži, grešiš – makar na vikipediji uvek sam uravnotežen, i pratim izakulisne i ispredkulisne radnje poslednjih 5 godina. međutim, pokaže li se sada viki na srpskom jeziku fašistoidnom (ovo i sa najboljom namerom naslućujem), ja zaista napuštam istu (»kupim se odavde«). da, biće mi žao što odlazim, ali ne treba da budem deo takve zajednice i stoga neću previše žaliti. pozdrav! --Wlodzimierz (разговор) 15:24, 11. март 2010. (CET)

Paša

Uvek u svim tim turskim titulama ide crtica. Mehmed-beg, Ali-paša, Sulejman-aga... Gde se ovaj drugi deo, titula, menja po padežima. Vidi pretposlednju izmenu koju sam unela u članak na koji si mi dao link.--Јагода испеци па реци 08:21, 13. март 2010. (CET)

Spomenica

Hvala na lepim recima, nisam ni ja napravio svoju spomenicu. Kada je budem napravio dacu je tebi. --Алекс (разговор) 12:05, 13. март 2010. (CET)